Dragi moji..

Nadjoh jedan fantastichan clanak na temu depresije pa sam ja eto zelela da ga podelim sa vama...s' obzirom da zhivimo u cudno vreme i da smo konstantno pod stresom, smatram da nije zgoreg da se malo podsetimo ove teme


ŠTA JE DEPRESIJA?
Svi smo mi tužni s vremena na vreme. Tuga je važan deo naših života. Ona nam pomaže da shvatimo naš unutrašnji svet, da razumemo druge ljude, obogaćuje nas i daje smisao našim životima. 'Normalna' tuga dolazi sa neizbežnim gubicima i frustracijama svakodnevnog života. Nasuprot njoj, oni faktori koji karakterišu depresiju kao bolest su: težina, trajanje i stepen onesposobljenosti koji ta depresija može da prouzrokuje.

Depresija varira od blage do one koja je pretnja životu. Neke blage epizode depresije mogu da se razreše vremenom, menjanjem stila života ili traženjem podrške od bliskih ljudi.

Ipak, depresija je ozbiljna bolest koja parališe i snažno utiče na to kako se osećate, kako mislite i na kraju kako se ponašate. Depresija bez odgovarajućeg tretmana može da traje godinama i može da prouzrokuje permanentan invaliditet. To je bolan i stresan poremecaj i teško se može prevazići bez pomoći spolja. Nikakvo 'prisabiranje', odlučnost, pozitivni razgovori sa sobom, ljubav ili podrška ne mogu tada podići taman veo depresije. Takva depresija je bolest i ona zahteva lečenje.

Svaka osoba depresiju doživljava na sopstveni način. Bez obzira na to, na ovde navedene znake ili simptome se ljudi obično žale, pa se zbog toga oni koriste u dijagnosticiranju depresije.


UOBIČAJENI ZNACI I SIMPTOMI



Fizičke smetnje



ˇ         Promena apetita - koja rezultira gubitkom ili povećanjem telesne težine.


ˇ         Smetnje pri spavanju - otežano padanje u san, isprekidan san ili predugo spavanje.


ˇ         San, kad ga ima, ne okrepljuje. Lošije se osećate ujutru nego uveče.


ˇ         Smanjena energija sa osećanjem slabosti i fizičkog umora.


ˇ         Neki ljudi osećaju agitiranost, uznemirenost i osećaju potrebu da se stalno kreću.


ˇ         Fantomski bolovi, glavobolje, bolovi u mišićima, bez jasnog fizičkog uzroka.


ˇ         Smetnje u varenju - zatvor.


Promene u mišljenju


ˇ         Misli su usporene, razmišljanje, koncentracija i pamćenje su otežani.


ˇ         Donošenje odluka je teško i često se izbegava.


ˇ         Opsesivne ruminacije, osećaj nadolazeće i neizbežne katastrofe.


ˇ         Preobuzetost sopstvenim greškama ili manama.


ˇ         Gruba samokritičnost sa preteranim i bezrazložnim samoosuđivanjem.


ˇ         U nekim ekstremnim slučajevima može se izgubiti dodir sa realnošću, čuju se glasovi (halucinacije) ili se mogu imati čudne fikcije ili sumanute ideje.


ˇ         Stalne misli o smrti, samoubistvu ili namerama o  samopovređivanju.


Promene u osećanjima



ˇ         Gubitak interesa za aktivnosti koje su ranije bile izvor zadovoljstva.



ˇ         Smanjeni interes i uživanje u seksu.



ˇ         Osećanja bezvrednosti, beznađa i jake krivice.



ˇ         Otupljivanje ili odsustvo osećanja.



ˇ         Osećaj nadolazeće velike katastrofe.



ˇ         Gubitak samopoštovanja.



ˇ         Osećanje tuge, osećanje kao "biti na dnu”.



ˇ         Neobjašnjivo plakanje bez ikakavog vidljivog razloga.



ˇ         Razdražljivost, nestrpljivost, bes i agresivna osećanja.



Promene u ponašanju



ˇ         Povlačenje iz društevnih, radnih i zabavnih aktivnosti.



ˇ         Izbegavanje donošenja odluka.



ˇ         Zanemarivanje obaveza kao što su kućni poslovi, oko kuće, plaćanje računa.



ˇ         Smanjenje fizičkih aktivnosti i vežbi.



ˇ         Smanjena briga o sebi što se odražava na jelo i ličnu higijenu.



ˇ         Povećana upotreba alokohola, lekova prepisanih od strane lekara ili samoinicijativno uzimanih, kao i uličnih droga.



Ako vi ili neko koga volite oseća simptome depresije svakodnevno i tako duže od dve nedelje odmah kontaktirajte lekara. Važno je ne pokušavati da se dijagnoza uspostavi samostalno ili čekati da depresija prođe sama od sebe. Pažljiv medicinski pregled je izuzetno važan da bi se isključili drugi potencijalni razlozi za to kako se osećate, da bi se postavila tačna dijagnoza i počelo sa programom lečenja koji će vam pomoći da se bolje osećate.



Dobra vest ja da većina ljudi koji se leče od depresije iskuse potpuni oporavak. Što se ranije počne sa lečenjem - to će oporavak biti brži i kompletniji. Bez lečenja simptomi mogu da potraju mesecima ili čak godinama, a rizik od ponovnih epizoda je veći.  Nema načina da se predvidi koliko će epizoda trajati.



Ono što se zna je da 15 % ljudi koji pate od depresije oduzmu sebi život. Ta činjenica govori da je smrtnost kod depresije veća nego kod raka ili bolesti srca. Depresija je bolest koja bi trebalo da se tretira sa istim stepenom ozbiljnosti i hitnosti sa kojim se tretiraju ostale bolesti opasne po ljudski život.





ŠTA PROUZROKUJE DEPRESIJU?



Još uvek zasigurno ne znamo šta uzrokuje depresiju. Ipak, istraživanja pokazuju da najverovatnije postoji više od jednog uzročnika bolesti i da je kombinacija raznih faktora ta koja neke osobe čini podložnijima razvoju depresivnog poremećaja. Jedna od teorija  kaže da što se više faktora iskombinuje, to rizik od razvijanja depresivnog poremećaja postaje veći.



Neki od poznatih faktora koji doprinose razvoju depresije uključuju:



ˇ         Genetski faktor - u nekim porodicama se depresija češće javlja.



ˇ         Medicinska istraživanja dokazuju da kod ljudi sa depresijom dolazi do hemijskog disbalansa neurotransmitera, važnog 'prenosioca poruka' u mozgu.



ˇ         Teško detinjstvo sa preživljenjim fizičkim ili emocionalnim zlostavljanjem, traumama ili gubitkom roditelja vezano je za veću stopu depresije.



ˇ         Žene su duplo osetljivije i podložnije depresiji od muškaraca, što se moze povezati sa menstrualnim ciklusom, porođajem ili menopauzom, ukazujući na to da hormoni mogu imati ulogu u razvitku bolesti.



ˇ         Ima perioda u životu u kojima su pritisci porodice ili na poslu veći i tokom kojih ljudi bivaju podložniji depresiji.



ˇ         Depresija može da sledi velike gubitke kao što su gubici voljenih osoba, iznenadni gubici posla ili odlazak u penziju.



ˇ         Depresija ja takođe vezana za somatske bolesti ili hronični invaliditet.



ˇ         Osobine ličnosti takođe imaju važnu ulogu kod javljanja depresije. Oni koji su pesimistični i negativni u interpretaciji životnih događaja, manje prilagodljivi na promene, perfekcionisti i kojima nedostaje podrška okoline su pod većim rizikom od razvoja depresije.



ˇ         Neki lekovi i ulične droge su takođe poznati kao uzročnici depresije time što remete ravnotežu važnih moždanih neurotransmitera (supstanci koje služe kao 'nosioci poruka' u mozgu).



ˇ         Depresija je češća kod onih sa malim prihodima, kod nezaposlenih, neudatih/neoženjenih ili razvedenih.



ˇ         Alkohol je poznat kao depresor centralnog nervnog sistema i duža zloupotreba alkohola je vezana za veći rizik od depresije.

Depresija dolazi u mnogo oblika i ima mnogo uzroka. Postoji nekoliko različitih podvrsta depresije. Čak i kod ljudi za koje se čini kao da imaju istu vrstu depresije iskustva mogu biti veoma različita.

Pored toga, depresija je i svakodnevna reč koju ljudi koriste da bi opisali " bluz ponedeljka ujutru" i druge prolazne periode tuge. Rezultat toga je: ljudi često misle da pričaju  o ”bluzu" kada zapravo misle na kliničku depresiju.

Ukratko, evo nekih od češćih termina koji se upotrebljavaju da bi se opisala depresija:

•   Depresivna epizoda. Period od najmanje dve nedelje osećanja ekstremne potištenosti ili nezainteresovanosti za sve što se zbiva tokom dana, gotovo svakoga dana, plus bar neki sa duge liste ostalih simptoma (kao što su nesanica, značajan gubitak težine, osećaj bezvrednosti).

•   Rekurentni depresivni poremećaj. Iskustvo  dve ili više većih depresivnih epizoda bez ikakvih maničnih ili hipomaničnih epizoda.

•   Distimija. Generalno umeren (ali i dalje ozbiljan) oblik depresije, koji je prisutan najmanje dve godine.

•   Bipolarni poremećaj. Ranije se nazivao manično depresivnim poremećajem. Bipolani poremećaj podrazumeva istoriju ekstremnih raspoloženja bilo da su u pitanju potištenost ili ushićenost.

Nekoliko zapažanja o depresiji

•   Depresiju je teško sam dijagnostikovati. Naša raspoložanja utiču na rasudjivanje o nama samima - tako da je često teško prosuditi da li smo zaista depresivni. Obično je neophodno da profesionalac postavi dijagnozu.

•   Ako imate depresiju, niste sami. U svakom momentu više od četiri odsto odraslih je depresivno, a više od 15 odsto odraslih biće depresivno u nekom periodu svog života.

•   Depresija nije znak slabosti. Mnogi sposobni, inteligentni, i izuzetno ostvareni ljudi su bili depresivni. Biti depresivan ne znači da imaš "slabu ličnost" ili karakterne mane.

Okidač za depresiju su obično teške životne situacije  koje za ljude mogu biti veoma stresne, čak razorne. Ako vaši pokušaji da izadjete na kraj sa ovim  situacijama, tako što ćete ih popraviti ili prihvatiti, ne uspeju, možda ćete početi da se osećate savaldano i beznadežno. Tada se povećava rizik od depresivne epizode. Medju situacijama koje se mogu dovesti u vezu sa depresijom su:

•   Veći životni dogadjaji posebno oni koji uključuju gubitak. Dogadjaji kakvi su smrt voljene osobe, selidba, razvod, finasijska propast, gubitak posla,  veliki su raskoli u životu pojedinca.

•   Nedostatak društvenih kontakata. Socijalna izolacija je značajan faktor rizika za depresiju.

•   Konflikti u vezama. Periodi turbulencije u ličnim vezama, bilo bračnim ili porodičnim, su ekstremno stresni i mogu da doprinesu  početku depresije.

•   Stres koji se odnosi na posao. Ovo može da ima i oblik poslovne nesigurnosti (nemanje znanja o tome da li će se nečija pozicija u budućnosti održati), neslaganje sa pretpostavljenima i kolegama, ili prekomerni rad (ljudska bića nisu napravljena tako da mogu da rade 16 sati dnevno, bilo na poslu, bilo u kući).

•   Stres koji se odnosi na fizičko zdravlje. Ovo je posebno tačno za zdravstvene probleme koji su hronični, prouzrokuju nesposobnost ili jake bolove i imaju veoma ograničenu mogućnost lečenja.Treba imati na umu da odredjeni fizički poremećaji i njihovo lečenje  mogu biti okidac depresije svojim učinkom na telo. Na primer, hiopotiroidizam (stanje u kome tiroidna žlezda luči  premalo tiroidnih hormona)  se često dov odi u vezu sa zamorom i depresijom.

To je životna filozofija koja znači napredak i ključ je do uspeha pojedinca. Čovek treba biti mazohista kako bi realizovao sopstvene ambicije.

Na svakoga od nas različito uticu spoljni dogadjaji, zavisno od toga šta mi o tim  dogadjaima mislimo. Zamislimo dvoje ljudi koji ulaze na zabavu. Jedna osoba je prirodno komunikativna, predvidja da će većim delom  uživati, a grupu ljudi na žurci tumači kao prijateljski raspoložene i na svom mestu. Druga osoba plaši se društvenih okupljanja, predvidja da ce se osećati bedno i doživlajva druge ljude kao kritizere i odbacujuce. Misli svake od ovih osoba odredile su kako će doživeti isti dogadjaj. Klinički i istraživački podaci su pokazali da depresivne individue imaju poseban način razmišljanja o svetu, koji moze da prouzrokuje ili pogorša iskustvo depresije.

Tokom depresije ljudi obično imaju  predubedjenja u interpretiranju dogadjaja ili situacija.  Oni najčešće:

        1) Vide trenutnu situaciju na nerealno pesimistički način, naglašavajući negativne ili zastrašujuće aspekte i ignorišući pozitivnije i obećavajuće aspekte.
        2) Misle o sebi vema kritično, prosudjujući o sebi  na okrutan i nepravedan način.
        3) Predvidjaju budućnost  koja je mračna i razočaravajuća, preuveličavajući mogućnost veoma negativnih ishoda.

Sve to zajedno nazvali smo Negativna trijada: razmišljanje na nepravedan i     nerealano negativan način o vašoj trenutnoj situaciji, vama samima i vašoj budućnosti.

Ovakvi načini razmišljanja obično počinju u detinjstvu. Neki ljudi rastu u porodicama u kojima se jedino negativno i kritički komentariše. U nekim  drugim porodicama, deca se obeshrabruju  da govore pozitivno o sebi i nagradjuju kada su samokritična. Bez obzira da li su ovi stilovi negativnog razmišljana prouzrokovani depresijom ili su započeli u detinjstvu, oni mogu imati neverovatan uticaj na vaš doživljaj sveta.

Nije iznenadjujuće da ovi negativni načini razmišljanja o svetu pojačavaju  negativan efekat  teških životnih situacija,kao i predispozicije ljudi za emocionalne patnje. Neko ko gleda na stvari sa takvim  predubedjenjima može da postane obeshrabren ili utučen čak i kada se stvari dobro odvijaju.

Kako da pobedite depresiju
Autor: E.B. | 27.11.2007 - 06:00


Iako je stručna pomoć u lečenju depresije neophodna, vaš angažman oko izlečenja je nezamenjiv. Postoje načini koji vam mogu pomoći da ostanete „na pravom putu“.

l.Budite aktivni
Potvrđeno je da osobe koje redovno vežbaju imaju manju verovatnoću da ponovo zapadnu u depresiju. Tokom vežbanja dolazi do oslobađanja endorfina (supstanca odgovorna za osećaj sreće i zadovoljstva). Osim toga, vežbe imaju povoljan učinak na vaš kardiovaskularni sistem, podiže vam nivo energije, poboljšava san i apetit... Radite bilo šta, trčite, šetajte, plivajte... Bitno je da samo to radite tri puta nedeljno po 30-60 minuta. Posle treninga će se izgubiti razdražljivost i ljutnja.
2.Zdravo se hranite
Dnevno bi trebalo da unesete tri voćna obroka i tri obroka povrća, 4-8 porcija ugljenih hidrata, 3-7 porcija mlečnih proizvoda, 3-5 porcija masti, a slatkiše ograničite na najmanju moguću meru.
3.Dovoljno spavajte
Važno je da odredite vreme u koje idete da spavate da bi razvili vaš ritam spavanja.
4.Součite se s ljutnjom
Osobe koje boluju od depresije često su sklone potiskivanju svojih osećanja... Važno je da shvatite da je ljutnja prirodan osećaj kao i svaki drugi, a ako pokušate da je savladate na zdrav način, savršeno čuvate vaš organizam.
Prepoznajte sebe u ljutnji (da li stiskate prste, zube, da li počinjete da vičete, crvenite...) i sami odaberite način na koji ćete da reagujete. Nije bitno da reagujete odmah u nekoj situaciji, puno je bitnije da se smirite i odaberete sami način na koji ćete u stresnoj situaciji da reagujete (i pronađete vlastiti ventil).

Izvor: Blic

Nova terapija depresije - magnetna stimulacija moždane kore
   

Stimulacija moždane kore [korteksa] može da bude veoma efikasna u lečenju depresije, pokazalo je istraživanje sprovedeno na 325 pacijenata iz Kanade, Australije i SAD koji pate od teškog oblika ove bolesti. Tokom eksperimenta, čiji su rezultati objavljeni u američkom medicinskom časopisu 'Biološka psihijatrija' pacijentima je vršena stimulacija moždane kore uz pomoć prijemnika povezanih s uređajem koji emituju magnetne stimulanse. Tim stimulansima neutralizovani su neki neuroni i emitovani signali u najdublje delove mozga koji kontrolišu apetit, a povezani su sa depresijom. Kod pacijenata koji su bili pod tom terapijom postignut je duplo brži oporavak nego kod onih kojima je davan placebo. Taj nov metod u lečenju depresije mogao bi da bude rešenje za 20 do 40 odsto pacijenata čiji organizam ne reaguje na antidepresive i psihoterapiju, ali i za one koji ne žele da koriste lekove, preneli su francuski mediji.

Stetoskop

Depresija i fizička aktivnost
   
Piše: Dr Bojan Jovanović   

Kada ste bezvoljni i tužni, kada se osećate se umorno i iscrpljeno i ništa vas posebno ne može razveseliti, razmislite o ideji da odete do najbliže vežbaonice i prionete na posao. Utvrđeno je, naime, da umerena fizička aktivnost ima isti (pozitivan) učinak na blago i umereno izraženu depresiju kao i neke vrste psihoterapije. Ovakva veza je poznata još od davnina. Još su daleke 1926. godine Hamilton i Vaux pisali o činjenici da fizičke vežbe imaju neku vrstu antidepresivnog dejstva. U poslednjih deset godina oko stotinak istraživanja na ovu temu pokušala su da utvrde šta je najefikasnije. Smatra se da je za poboljšanje raspoloženja neophodno veći broj treninga tokom nedelje uz intenzivnije vežbe. Antidepresivni efekt se javlja vrlo brzo, reklo bi se odmah nakon prvih dana vežbanja. Međutim, pravi efekt se postiže tek nakon 4 do 9 nedelja. Preporučuju se tz. aerobne vežbe poput aerobika, trčanja, plivanja, vožnje bicikla, jogging-a i sl. U poredjenju sa relaksacionim vežbama, sportske aktivnosti kod depresije imaju navodno još bolji učinak.


Stetoskop

Depresija je zarazna

Baš kao i grip, depresija je visoko zarazan poremećaj koji se može socijalno prenositi. Najveća je verovatnoća da će se depresija širiti unutar porodice, sa jednog člana na druge. Kao što pojedinci pate od depresije, tako je moguće da čitave porodice pate od nje, čak i kada nisu svesne toga.

Depresija u porodici može da isisa svu energiju u kući i pretvori dom u vrtlog negativnih emocija. Obično se takva depresija ispoljava kao fizička bolest ili opšta atmosfera razdražljivosti i negativnosti. Članovi porodioce se povlače u svoje lične prostore i postaju robovi televizije i kompjutera. U porodičnoj komunikaciji dominiraju pesimizam, sarkazam ili tišina.

Porodica može sprečiti depresiju da se trajno naseli u njihovom domu, ako obrati pažnju na neke obrasce interakcije. Pre svega, potrebno je rano uočiti simptome depresije kod člana porodice, jer je tada moguće brže ukazati pomoć i smanjiti mogućnost širenja "zaraze".

Pored uočavanja simptoma, veoma je važno razviti veštine pozitivnog mišljenja i pozitivne komunikacije u kući. Porodice često nasleđuju stil negativnog mišljenja koji u sebi nosi "bacil" depresije. Često je to nasleđe koje se prenosi sa generacije na generaciju, obrazac pesimizma koji se javlja kako bi zaštitio voljene osobe od razočarenja ili stresa. Međutim, negativno mišljenje ima upravo suprotan učinak, jer razara mentalno zdravlje svih koji su mu izloženi.

Porodica uvek treba da ima "zalihe" pozitivnog iskustva i mogućnost da ga prizove svaki put kada nastupe teška vremena. Negativna iskustva nose ogroman psihološki teret, pa je potrebno mnogo više pozitivnih iskustava da bi se nadjačalo neko negativno.

Porodica treba da se okuplja i da napravi pregled emocionalnih potreba za sledeću nedelju u skladu sa važnim događajima planiranim u to vreme. Svako treba da se zapita šta treba da uradi da bi pomogao drugom u tim važnim događajima, kao što je, na primer, test u školi. Na taj način se izazovi mogu anticipirati, a porodica se sa njima može suočiti uz manje stresa.

Proveravanje psihičkog blagostanja članova poroice, a ne samo liste njihovih aktivnosti, doprinosi osećaju povezanosti, koji postaje glavni odbrambeni bedem protiv depresije u svakom periodu života. Najbolji način borbe protiv porodične depresije je podjednako posvećivanje pažnje osećanjima i aktivnostima članova.
Психологија

a depresija je prisutan i posle dve tri dana napijenosti, serotinin erg recptori tako se lece od sebe, posle ako neko nece drogirati ili piti postepeno izlece se.

Kako se boriti sa depresijom

3. januar 2008. | 08:30 | Izvor: B92
Beograd -- Prema poslednjem istraživanju, svaka druga osoba u Srbiji pati od nekog oblika depresije.

Britanski naučnici otkrili su da je januar najdepresivniji mesec jer se ljudi suočavaju sa novim izazovima i nedostatkom novca. U Srbiji bi to moglo da ima još veće posledice, s obzirom na to da svaka druga osoba pati od nekog oblika depresije. U primeni strategije za borbu protiv depresije mogla bi da pomognu iskustva zemalja koje se uspešno bore s tim problemom.

Slavlja su se završila, novac je potrošen i neophodno je "izgurati" januar sa svim izazovima Nove godine.

U Srbiji već decenijama mnoge pogađaju neizvesnost i siromaštvo. Zbog toga je Srbija jedna od vodećih zemalja u Evropi po broju depresivnih ljudi.

Stručnjaci kažu da je, uz svakodnevne probleme, običnom čeveku teško da otkrije pati li od ove psihičke bolesti.

"Depresija je jedan od najčešćih mentalnih poremećaja, pa kada kažemo depresija pod tim podrazumevamo tugu i nešto što zovemo tužno raspoloženje. To je jedan emocionalni poremaćaj", kaže Zorka Ljupčić, psihoterapeut iz Instituta za mentalno zdravlje.

Najdepresivnija zemlja u Evropi 2005. godine bila je Litvanija. Tada je od 100.000 umrlih 46.000 ljudi izvršilo samoubistvo. Najviše su bili pogođeni ljudi na selu jer nisu mogli da se snađu u tranziciji.

Ipak, kako kažu u litvanskom ministarstvu zdravlja, situacija se poboljšala kada je prosečna plata porasla za jednu četvrtinu. Danas je udeo samoubistava na 100.000 smrti opao na 30 odsto.

"Sada kada smo članovi Evropske unije, naša socijalna i ekonomska situacija se unapređuje. To se dešava jer imamo pristup fondovima Evropske unije", kaže Viktoras Matijaš iz litvanskog ministarstva zdravlja.

"Sada možemo čak i da vidimo neka poboljšanja u seoskim sredinama, jer se i sela razvijaju, pa ljudi vide neku nadu", kaže on.

Depresiji su sklonije mlađe osobe, stari, izbeglice i siromašni. Depresivne osobe su tužne, nezadovoljne i nezainteresovane za život. Prvi korak u lečenju ove bolesti je odlazak kod psihjatra, što je u Srbiji još uvek škakljiva tema.



Izvor: B92