Делез сутра купује Макси

* Делез добија 50 одсто акција, али и златну акцију којом ће контролисати компанију * Продаја друге половине власништва Делте у наредне две године * Првих 300 милиона евра за дугове * Менаџмент стиже из Грчке

АУТОР: ЕКИПА ДАНАСА

Београд - Представници трговинског ланца Делез и Делта холдинга у четвртак ће потписати документ којим ће 50 одсто Делта Максија припасти белгијској компанији, сазнаје Данас од извора упознатог са процесом продаје. Према нашим сазнањима, Делез ће добити не само половину акција већ и тзв. златну акцију којом ће ипак управљати Делта максијем. Како тврди нашег саговорник, у првој фази предвиђено је да Делта добије 300 милиона евра за покривање најакутнијих дуговања, а потпуно преузимање Максија предвиђено је у наредне две године

У другој транши, према нашим сазнањима, предвиђено је и формирање фонда из којег би се намирили евентуални судски спорови у којима би учествовао Макси.

Према сазнањима Данаса, Делез у овој трансакцији наступа преко свог огранка у Грчкој тако да је вероватно да ће Делта макси убудуће водити грчки менаџмент, а не Белгијанци.

У Делта холдингу тврде да сутра неће бити потписивања уговора. Извршни директор за комуникације Бранислава Милунов рекла нам је само да се она позива на интервју директорке њеног сектора Јелене Крстовић у којем је рекла да би продаја могла да се обави крајем фебруара или почетком марта.

Након стављања потписа, договор Делеза и Делте мораће да аминује и Комисија за заштиту конкуренције. Како налажу прописи, Комисија одлучује да ли је оваква трансакција могућа, али с обзиром на то да је реч само о преузимању удела у компанији за очекивати је да буде одобрена.

Бивша председница Комисије за заштиту конкуренције Дијана Марковић-Бајаловић која је још пре више од три године, док је била на тој функцији, инсистирала на томе да се преиспита тржиште и удео компаније Делта, каже за Данас да не зна какву би одлуку Комисија у овом случају могла да донесе, али да је сигурно да то „не би требало да буде одлучено у неком скраћеном року“.

- Ако се закључи уговор између Максија и Делеза мораће да се поднесе захтев Комисији за одобрење те куповине. Сматрам да Комисија не би требало да доноси одлуке у тзв. скраћеном року, већ да је неопходно поново преиспитати стање на тржишту - истиче Марковић-Бајаловић за Данас. Она каже да би Комисија одлуку требало да донесе у законском року од четири месеца.

Док је Марковић Бајаловић била председница Комисије у два наврата донете су одлуке о томе да „највећи трговински ланац у земљи има доминантан положај на тржишту“. У одлуци Комисије се као образложење за такву одлуку наводи то да компанија Делта има удео на тржишту Београда од 55 одсто, а према речима тадашње председнице Марковић-Бајаловић, Мирослав Мишковић је незаконито постао власник Ц маркета јер је прво купио акције тог трговинског ланца, а тек после је за куповину тражио одобрење Комисије, које тада није био добио. У Делти су у своју одбрану тада рекли да су они Ц маркет купили пре ступања на снагу Закона о заштити конкуренције (септембар 2005), док је друга страна тврдила да су акције Ц маркета продате у новембру те године. Случај је стигао и до Врховног суда, који је поништио решење Комисије јер „у достављеним списима није било записника са гласања чланова Комисије о том случају“.

Лична карта купца

Према подацима са интернет сајта Делеза, реч је о трговинском ланцу који своје продавнице под различитим именима има у матичној Белгији, Сједињеним Америчким Државама, Грчкој, Румунији и Индонезији. У прошлој години остварили су раст прихода од 4,6 одсто, а за 2011. планирали су инвестиције од 900 милиона евра у шта је укључено отварање 120-130 нових продавница и реновирање још око 120. Оперативни профит Делеза од 2006. до 2009. увек је био изнад 900 милиона евра док је удео групе у нето профиту у 2009. премашио 514 милиона евра. Приходи су од 2006. редовно премашивали 19 милијарди евра. Чак 68 одсто прихода доноси тржиште САД, 23 одсто тржиште Белгије, седам одсто Грчка, а тек 1,2 одсто остале земље. У оперативном профиту САД учествује са 75 одсто, Белгија са 19 одсто, а Грчка са шест одсто. Делез запошљава чак 138.000 људи. Нето дуг компаније у 2009. био је нешто изнад две милијарди евра. На челу компаније је Пјер ОИивије Бекер. Интересантно је да су 2007. напустили чешко тржиште продајом свих објеката, а исто су учинили 2009. у Немачкој.

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/delez_sutra_kupuje_maksi.4.html?news_id=210286
---------------------------------------------

http://en.wikipedia.org/wiki/Delhaize_Group

http://en.wikipedia.org/wiki/Alfa-Beta_Vassilopoulos

jea jea... aleluja 

da vidimo sad to Miškovićevo ulaganje u poloprivredu

Hocemo grcke vocne jogurte!

ali,ali,ali... zasto svi(muljatori) samo vise ne odjebu odavde? 

Mišković prodao Maksi

dragoljub žarković

 PREDSEDNIK DELTA HOLDINGA, NIJE KRIO DA BI SE RADO OTARASIO TITULE MALOPRODAJNOG CARA SRBIJE. ŠTETA JE U JEDNOM TRENUTKU BILA VEĆA OD OČEKIVANE DOBITI I TO GA JE, VEROVATNO, PRELOMILO DA PRODA CEO TAJ BIZNIS ZA SUMU KOJA DOTIČE VREDNOST OD 950 MILIONA EVRA

U satima kad ovaj tekst nastaje obavljaju se poslednje pripreme za prodaju celokupnog lanca Miškovićeve maloprodaje u regionu: od Srbije, preko Republike Srpske, Crne Gore, Bugarske, Albanije... Kupac je svetska firma Delez a aranžman je značajan – ekonomski, politički i na svaki drugi način.

Delta holding dugo već najavljuje ovu transakciju i ona bi verovatno bila brže obavljena da celom poslu nisu podmetani klipovi pod točkove, što ne samo da je obaralo cenu regionalno moćnog maloprodajnog lanca već je to podmetanje od jedne ozbiljne trgovačke transakcije napravilo političko pitanje u koje se, svojevremeno, umešao i Boris Tadić, predsednik Srbije.

Delez je ozbiljna firma (vidi okvir "Delez – lična karta") i dugo, gotovo rovovski je utvrđivao svoje pozicije u Srbiji. Pouzdani izvori govore da će biti potpisano 105 dokumenata koji pravno zaokružuju obaveze kupca i prodavca, a da će se potpisivanje te hrpe dokumenata odigrati u lušatijsko, večernje doba kad su svetske berze zatvorene kako prerano iscurela vest ne bi uticala na privilegovane strane, s obzirom na to da je Delez izlistan na svetskim berzama.

Ugovorne strane će tokom noći obavestiti finansijska tržišta o obavljenoj transakciji a potom će i široj javnosti biti saopšteno da Mišković više nije u poslu koji je donosio ozbiljan profit i ozbiljne optužbe da je monopolizovao tržište i obogatio se na "narodnoj grbači".

Miroslav Mišković, predsednik Delta holdinga, nije krio da bi se rado otarasio titule maloprodajnog cara Srbije. Šteta je u jednom trenutku bila veća od očekivane dobiti i to ga je, verovatno, prelomilo da proda ceo taj biznis za sumu koja dotiče vrednost od 950 miliona evra.

On je, i ranije, a eksplicitno prilikom proslave dvadeset godina postojanja kompanije, saopštio da je rešen da napravi zaokret u biznisu. Tada je rekao da su tri glavna poslovna usmerenja bili maloprodaja, agrar i nekretnine, ali da je period intenzivne ekspanzije završen.

Ono što menadžment planira za treću deceniju jesu konsolidacija poslovanja i jačanje stečenih pozicija, pa se očekuje da će skora prodaja maloprodajnog lanca Delta Maksi te planove pospešiti.
Glavni biznis biće agrar, za koji predsednik Holdinga veruje da je "srpska nafta".

Delta holding osnovan je, inače, 1991. godine, u vreme kada je privatna inicijativa bila tek u začetku, a pravi razvoj kompanija je ostvarila tek nakon demokratskih promena i otvaranja Srbije ka svetu. Na to ukazuju i finansijski podaci: od 1991. do 2000. zbir svih prihoda iznosio je 1,52 milijarde evra, dok se u periodu od 2001. do 2011. popeo na skoro 11,5 milijardi.

Ne treba zaboraviti i da godišnji promet Delta holdinga čini devet odsto srpskog bruto proizvoda, ali ni to da se kompanija kod banaka zadužila za blizu 900 miliona evra. Takođe, samo 18 odsto prihoda Holdinga realizovala su preduzeća koja su kroz privatizaciju priključena Deltinom poslovnom sistemu.

Porez na dobit iz ove transakcije s multinacionalnim Delezom biće uplaćen u budžet Srbije, čime je Miroslav Mišković izašao u susret zahtevima predsednika Tadića da se tako krupne transakcije kapitala ne obavljaju preko of-šor firmi.

Srpska privreda ovom prodajom doživeće injekcioni šok. Odjednom će se u kanalima novca naći oko 950 miliona evra spremnih za plasman, delom u budžet preko poreza, delom u ostatke Miškovićevog biznisa, najvećim delom u otplatu dugova, ali, bilo kako bilo, u trenucima kada je prodaja Telekoma potpuno neizvesna, ceo ovaj biznis mora se smatrati najvećim poduhvatom od početka ekonomske krize.

S druge strane, niko ne bi smeo da se prerano raduje zbog toga što je Mišković prodao maloprodajni lanac. Delez nije "narodna kuhinja" niti je "narodna majka". Rokovi plaćanja dobavljačima su 180 dana, što i nije najgora vest, već je loše za domaće proizvođače što ova multinacionalna kompanija ima čvrste ugovore sa svetskim proizvođačima i da će oni biti privilegovani u odnosu na domaće.

Prosto rečeno, kad Delez preuzme Miškovićeve radnje, neke od roba će biti najurene, da li zato što nemaju određeni standard ili iz nekog drugog razloga, a pojaviće se nova ponuda iz multinacionalnih lanaca s kojima se Delez udružuje. Ne može se očekivati ni da će samarićanski obarati marže i učiniti robu jeftinijom.

Oni su kupili moćan lanac na sirotinjskom tržištu: promet robe u trgovini na malo je u januaru u odnosu na prosek 2010. godine bio manji u tekućim cenama za 18,5 a u stalnim za 23,2 odsto. Dodajte tome podatak o visini prosečne plate i kupovnoj moći srpske porodice i pomislićete da je Delez preplatio Miškovićev maloprodajni biznis, kao što se on, verovatno, kaje što ga nije prodao pre dve, tri godine. Tada je pola njegovog posla u ovom sektoru vredelo koliko ceo vredi danas.

"Delez" – Lična karta

"Blizu je dogovor između Deleza i Delta holdinga. Tim dogovorom belgijska grupa bi bila prvi lanac prodavnica iz zapadne Evrope koji se probio na tržište Balkana", piše dopisnik Fajnenšel tajmsa iz Beograda ovih dana, a prenose svetski mediji. U nastavku teksta se kaže da su bivša jugoslovenska tržišta i dalje podeljena i donekle osiromašena, ali potencijal za porast tražnje je visok. Srbija ima samo 25 kvadratnih metara prodajnog prostora na 1000 stanovnika, što je znatno manje od proseka Evropske unije. Iz Deleza, koji je već prisutan u Grčkoj i Rumuniji, stiglo je "priznanje" da žele da se šire po regionu.

Delez je trgovinski lanac koji ima svoje prodavnice na tri kontinenta. Osim u matičnoj Belgiji, prisutni su u Sjedinjenim Američkim Državama, Indoneziji i već pomenutim susedima – Grčkoj i Rumuniji. Obuhvataju mrežu od 2800 prodavnica (što je 68 prodavnica više nego 2009, od toga 21 novootvoreni objekat je u Rumuniji) i 138.000 zaposlenih. Njihovi prošlogodišnji prihodi iznose 20.850 milijardi evra. Od tog broja, 14,2 milijarde dolazi sa američkog tržišta, 4,8 milijardi iz Belgije, u Grčkoj je uprkos krizi Delez zabeležio rast profita od 6,3 odsto, dok je ukupan iznos 1,6 milijardi. Konačno, 300 miliona evra prihoda je iz Rumunije i Indonezije. Broj zaposlenih se, u odnosu na prošlu godinu, smanjio za nekoliko hiljada ljudi.

Ukupno, prošle godine prihodi su im porasli za 4,6 odsto, a na sajtu "obećavaju" ulaganja od oko 900 miliona evra za tekuću 2011, kao i otvaranje 120–130 prodavnica.

U Americi objedinjuje brendove Fud lajon, Blum, Botom dolar, Harvis, Hanaford bros, i Svitbej, Alfa-Beta, Ena u Grčkoj i Mega imidž u Rumuniji, u Belgiji Lajon, a lav je inače bio njihov zaštitni znak. Između 1999. i 2002. godine kompanija je od holding kompanije prešla u grupu.

Delez je osnovan 1867. godine, a već pre Prvog svetskog rata brojao je blizu 800 prodavnica. Sedamdesetih počinju prodor u SAD. Ubrzo nakon pada Berlinskog zida, svoju pažnju usmeravaju ka Češkoj. Bili su prisutni na Tajlandu i u Slovačkoj, gde 2005. zatvaraju sve prodavnice.

Zanimljivo je da su se 2006. u češkim medijima pojavili napisi da Delez hoće da se povuče iz njihove zemlje što su iz belgijske kompanije energično demantovali i najavili značajna ulaganja. Godinu dana kasnije, svih 97 prodavnica u Češkoj je prodato nemačkom lancu Reve. Pre dve godine otišli su i iz Nemačke. Kupac je bio isti.

Prema magazinu "Fortune", koji svake godine pravi rang-listu 500 kompanija koje su imale najveće prihode, Delez je u 2010. bio na 291. mestu u svetu, a treći po uspešnosti u Belgiji.

Predsednik Delez grupe je pedesetogodišnji Pjer-Olivije Bekers. Prema podacima sa Forbsovog sajta, mesečna plata predsednika Deleza iznosi 80.000 evra.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=979044

Videcemo sta ce biti sad...

Amen! 

znači isposlovo Boki porez a? tooo Boki care   

Predsednik "Deleza" za "Blic": Konkurentne cene i veće plate zaposlenima u "Maksiju"


Prvi prioritet naše grupe su konkurentne cene, izjavio je u intervjuju za “Blic” Pjer Olivijer Begers, predsednik belgijske Delez grupe koja je kupila 100 odsto Delta Maksija za 932,4 miliona evra.



- Politika Delez grupe je da nudi konkurentne cene i da uslužuje kupce na duge straze. Naša kompanija je stara 145 godina i bez kavliteta i kontinuiranih konkurentnih cena ne bismo toliko dugo opstali - rekao je Delez koji je intervju za “Blic” dao u predsedničkom apartmanu u hotelu Kontinental u Beogradu.

 

Na pitanje da li konkurentne cene znači da će trgovačke marže u Srbiji i dalje biti i do 60 odsto, Begers kaže da u maloprodaji nema visokih marži.

 

- Marže su različite i bio bi iznenađen da svi prodavci imaju zaradu od 60 odsto. Marže u prodaji hrane su oko 20 procenata, a neto profit između 2 i 3 odsto. Dakle trgovci zarađuju mnogo manje od proizvođača hrane - rekao je Begers.

 

U Delez grupi kažu da razmumeju naš strah da će u Srbiju dovesti strane dobavljače što bi moglo ugroziti domaće proizvođače.
 
- Strah međutim nije realan. U inostranstvu gde radimo 50 odsto dobavljača su lokalne firme. U Americi smo američka firma, a u Belgiji belgijska - kaže Begers.

Naš sagovornik najavljuje i veće plate za zaposlene u "Delta maksiju" i "Tempu", ali i korektnije plaćanje prema dobavljačima.

 
Kostić: Građani će kupovati po nižim cenama


Predsednik MK Grupe Miodrag Kostić izjavio je danas da je prodaja "Delta Maksija" belgijskom "Delezu" nova potvrda kvaliteta Srbije kao zemlje, ali je dodao da ne veruje da će cene artikala u tom trgovinskom lancu u Srbiji biti niže.




Kostić je rekao da ne vidi ništa dramatično u odluci predsednika "Delta holdinga" Miroslava Miškovića, mada je priznao da bi više voleo da je Mišković ostao u društvu velikih srpskih biznismena koji je zadržao svoju kompaniju i nastavio da radi.
 
- On najbolje zna zašto je prodao 100 odsto kompanije, ali dolazak jednog tako ozbiljnog trgovinskog lanca u srpsku ekonomiju biće nova potvrda kvaliteta Srbije kao zemlje - rekao je Kostić u izjavi Tanjugu i RTS-u i naglasio da je dosta bilo "crnih vesti" iz naše zemlje.
 
Kostić je izrazio očekivanje da će posle prodaje "Maksija" porasti vrednost MK Grupe i drugih srpskih kompanija, ocenjujuću da će posle ovog dogadjaja srpsko tržište biti još transparentnije.
 
- Svi mi koji bismo eventualno prodali deo svojih kompanija i izašli na berzu, imamo koristi od ove prodaje - istakao je Kostić.

Od ove prodaje i građani Srbije će imati koristi, jer "Delez" dolazi iz jedne razvijene ekonomije i neće imati tolike teškoće da obezbedi likvidnost, dok je to je za Miškovića bio problem, jer se dosta finansirao domaćim izvorima kapitala koji su bili prilično skupi, objasnio je on.
 
Kostić je rekao da ne veruje da ćemo kod novog vlasnika trgovačkog lanca "Maksi" imati pojeftinjenje artikala, jer se najveći deo te robe kupuje na domaćem tržištu, tako da će cene ostati iste.
 
Glavni urednik "Ekonomist media grupe" Milan Ćulibrk izjavio je Tanjugu da je prodaja trgovinskog lanca "Delta Maksija" belgijskom "Delezu" bila očekivana, napominjući da je iznenadjenje da je prodato 100 odsto kapitala "Maksija".
 
Ćulibrk je podsetio da je ranije postojala opcija da se proda 50 odsto kapitala "Maksija", a druga polovina na rok od dve godine.
 
Prema njegovim rečima, izgleda da je predsednik Delta Holdinga Miroslav Mišković procenio da je bolje da proda 100 odsto kapitala da bi podmirio neke dugove u okviru Holdinga.

 
Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović izrazio je očekivanje da će novi vlasnik "Delta Maskija" belgijska "Delez grupa" postaviti pravila igre koja vladaju na tržištima gde taj trgovački lanac posluje, kao i da je moguće sniženje cena proizvoda.
Đogović je rekao, na konferenciji za novinare, da ta pravila igre podrazumevaju fer odnos sa komitentima, da se obaveze izmiruju na vreme, a ne sa odlaganjem od šest ili devet meseci, što ugrožava dobavljače i njihovu likvidnost.

"Postoji nada će će oni (Delez grupa) za razliku od 'Maksija' izmirivati svoje obaveze blagovremeno i da će to pozitivno uticati na likvidnost svih dobavljača tog trgovačkog lanca", naglasio je Đogović.


Prema njegovim rečima, moguće je da cene budu niže jer je "Delez" veliki trgovački lanac, pa će ići sa nižim maržama bar na početku, što bi bio neki vid promotovne kampanje.


Izvor : Blic

Ne vidim kako je ovo losa vest Nista se nece promeniti a drzava ce dobiti nesto kesa