Ja izgleda volim da ubijem svu magiju

Kako se vama dogodi deja vu? Samo vam se trenutak učini poznatim? Meni se događa da je i poduži dijalog prožet tim osećajem...

...pa nema magije, o tome i pricamo sve vreme   
lepo od tebe sto si primetio, na svoj nacin 

meni se desavalo da imam osecaj da gledam sebe sa strane,kao da gledam direktan prenos samog sebe.nesto kao vantelesno iskustvo.
To stvarno ne umem ni da pocnem da objasnjavam.

... da se vratim na iskoriscenost nasih mozdanih vijugica

interesantne su te teorije o procentima iskoriscenosti,
ali kako cemo znati da li je to 5, 10, 50 ili 100% ako za pocetak neznamo ni koliki je kapacitet tog naseg ljudskog mozga?
i potpuno je smesno tvrditi, da ako koristimo recimo 10%, onih preostalih 90 moze komotno da se odstrani 

evo i zgodnog primera:
svi mi ovde koristimo racunare, i veliki broj tih masina je 'jake' konfiruracije.
a za sta vecina nas koristi mogucnosti svojih racunara?
uglavnom za slusanje muzike, gledanje filmova, internet, pisanje, citanje... igrice i sl.
to bukvalno znaci da nase 'mocne' masine, ako takve imamo, bleje,
tj. koristimo mali deo njihovih realnih mogucnosti.
medjutim, ako smo blesavi pa im amputiramo ram memoriju, ili hard diskove, ili procesor, ili... on nece raditi uopste!
potrebno mu je sve od cega se sastoji i za ovih 5%, kao i  i za onih neiskoriscenih 95%

isto vazi i za ljudski mozak: svi centri koje poseduje su mu neophodni, da bi mi funkcionisali (disanje, hrenjenje, kretanje, razmnozavanje... citanje, pisanje...)
a kako i kliko koristimo njegove, tj. nase kapacitete? 

zato me 'deja vu' kao pojava uopste ne cudi, ni druge nama neobjasnjive
pojma mi o nama nemamo

Gledao sam jednu emisiju nedavno u kome su bas govorili nesto o ovome. Naucnici su skenerima pratili aktivnosti celog mozga i nakon dugog analiziranja zakljucili su o tom iskoristenju mozga. Sad je pitanje u opste sta je nas kapacitet mozga. U sustini bilo kako bilo sve se svodi prvo na misli zar ne? A kako razmisljamo? Kako pamtimo i kako se informacije beleze u mozgu? Putem elektriciteta odnosno elektricnih inpulsa, neurona... Dakle, onih 5 % posto kojih su odredili govori o tome koliko se tih inpulsa i neurona iskoristava u odnosu na celokupnu kolicinu istih. A covek ne razmslja celim mozgom vec samo levom polovinom dok je desna rezervisana za motoricke funkcije. Tako da ako bi odstranili desnu stranu mozda bi mogli da razmisljamo ali nebi smo mogli nista vise od toga niti da hodamo niti da se hranimo niti da organizam funkcionise. Misli koje bi imali bile bi jako kratkotrajne dok se sav organizam ne iscrpi.
A ako bi odstranili nesto od leve strane, sto se i cini u nekim slucajevima tumora i slicno, moguce je da ostanemo normalni, ili da dobijemo amneziju ili da dobijemo pravu alzhajmerovu bolest u kojoj nebismo bili svesni ni sebe ni okoline. Znaci zavisi da li bi pogodili bas u onaj deo koji nebi smeli da diramo.

 :[5]:Ovaj... meni treba ceo mozak,ne bi da mi nista odstranjuju 

.. ma kakvo odstranjivanje, od viska glava ne boli 
nikad se nezna kad ce da zatreba  

Meni stalno...jebote ponekada pomislim da sam drukciji od dugih.... :mrgreen:ali.....

@adam84, lukpot
evo nasla sam nesto na temu iskoriscenosti mozga, a pokusana je i paralela sa racunarskim sistemom
koliko ima smisla procenite sami:

Колико података може да ускладишти људски мозак у поређењу с меморијом рачунара?
Нажалост, на то питање тешко је одговорити, највише због тога што је људски мозак нешто најсложеније што постоји у познатом свету.
Он је контролни центар свих животних токова, али и више од тога. Састоји се од око 100 милијарди неурона и вероватно више од 500 милијарди ћелија за подршку. Неурон је врло сложен у електричном смислу. У својој мембрани садржи милионе канала, а сваки од њих су дигитална врата која могу да утичу на проток електричних сигнала. Опис електричних водова унутар појединог неурона био би веома сложен. Уз то, саобраћање између неурона није само електричне већ и хемијске природе.

Складиштење података у рачунару лако је објаснити зато што се тачно зна где су подаци записани.
С мозгом није такав случај. Знамо понешто о томе како и где се подаци памте, али недовољно да бисмо могли да проценимо колико је података спаковано у том универзуму тешком само око један килограм.

Ако сте, на пример, добро научили да играте кошарку или неку још сложенију игру, поред целе књиге података у вашем мозгу су записани и сви покрети који се изводе у игри (највероватније у малом мозгу, мада су неки слични једноставнији подаци записани и у кичменој мождини).
Замислите колико је само лица које можете да препознате. Потребне су вероватно хиљаде бита података да би се препознала само једна особа.
Поред тога што препознаје облике, људски мозак препознаје и боје, њихове нијансе, контрасте, затим мирисе, укусе, жеђ, глад, разна осећања...

Тешко је дати одговор и на питање колика је брзина обраде података у људском мозгу.
I саме задатке које треба да обрађује није лако мерити. Неки људи у стању су да изводе рачунске радње веома брзо, попут слабијих рачунара.
 Мада се такве особе ретко срећу, можда је могуће да, уз довољно вежбе, сличну способност стекну и остали људи.
Људски мозак обрађује податке и на серијски и на паралелан начин. Сваки неурон шаље на стотине сигнала многим другим неуронима, а сваки их прима на хиљаде.
Али, мозак мора да ради много више на обради појединог сигнала него рачунар јер су његови подаци много сложенији од једног бајта. Рачунарски подаци су мањи и једноставнији тако да је компјутерима лакше да дају тачан резултат.
Мозак вероватно не записује податке непосредно и тачно попут рачунара, али што је више неурона употребљено да се препозна неки сигнал, он ће бити тачније записан.
 
Занимљиво је да већина људи може да користи мање од 10 одсто својих нервних способности. До ове бројке дошло се посредно, после тешких повреда главе код неких особа. Повреде су захтевале да се одстрани готово 90 одсто њиховог великог мозга, након чега су се пацијенти успешно опоравили и наставили да воде уобичајен живот.
Наравно, ово делимично може да буде и резултат паралелних способности мозга да премости и надокнади нешто што је изгубљено.


... obratite paznju na ovo poslednje! zato i jeste tesko govoriti o kapacitetima.

      hmm prvo da pohvalim temu i demagoge... stvarno super ideje.
Ljudski mozak je tako sacinjen da sve podatke verno zapisuje. Dakle kao papir i olovka, sve ali bukvalno
sve je zapisano tj urezano.  Sve lezi u nasoj podsvesti, a od nase svesne paznje i vaznosti odredjenih iskustava zavisi to trenutno kruzenje informacija kojih se "secamo". Sve je na nama, nasoj volji i koncentraciji... Cak i tih 5%.
A sto se tice "vec vidjenog"... to se oslanja na ovu prethodnu tezu. Sva nasa iskustva leze zapisana u nama, i kada
se nadjemo u slicnoj situaciji koju smo vec doziveli, mi je se samo prisecamo... nesvesno.