a ako se tek osvrnemo i na konstatacije da koristimo tek vrlo mali % kapaciteta svoga mozga (mi ljudi),
i ako na to dodamo jos i odnos svesno/nesvesno...

                                                                                     [glow=blue,2,300] Zabluda VS Nauka[/glow]

Vijuge: Kod nekih bi se čitalaca do kraja ovog teksta mogla pojaviti sumnja da nijedna od opštepoznatih istina nije tačna pa tako, verovatno, ni ponešto u ovoj priči, ali kad se dobro promisli, ta vrsta sumnje je uvek dobrodošla. No, ima izvesne ironije u tome da, zapravo, najpopularnije i najšire rasprostranjene činjenice iz nauke nisu tačne. Da li je to možda zato što većina ljudi koristi samo deseti deo svojih mentalnih sposobnosti? Naravno da nije, pošto je i čuvena teza da čovek koristi deset odsto svog mozga samo još jedna od zabluda. Ovu priču uglavnom lansiraju kojekakvi vidovnjaci i drugi opskurni magovi, pošto ona lako objašnjava da se razne natprirodne veštine, kao telekineza i telepatija, mogu postići angažovanjem neiskorišćenih delova mozga. Motivi širenja ove zablude su jasni, ali njeno poreklo je nepoznato. Međutim, ona je najverovatnije naprosto izmišljena – nikada nije došla kao rezultat bilo kakvog naučnog istraživanja, kao što nijednim ispitivanjem do sada nije potvrđena. Dva ključna dokaza potvrđuju da je sve samo besmislena izmišljotina. Pre svega, snimci mozga načinjeni funkcionalnom magnetnom rezonancom (fMRI) pokazuju da tokom konkretnih moždanih aktivnosti bivaju uključeni pojedini tačno lokalizovani centri. Za svaku životnu aktivnost postoji određena zona u mozgu koja se naizmenično aktivira (centri za glad, žeđ, čitanje, kretanje
itd.), a uopšte ne postoji oblast mozga koja je neaktivna. S druge strane, jasno je da kada bi 90 odsto moždane mase bilo suvišno, njegovo odstranjivanje ne bi ništa izmenilo u metaboličkom i svakom drugom funkcionisanju čoveka. Međutim, ispostavlja se da kada neko u kakvoj nesreći izgubi i najmanji delić moždane mase to najčešće dovodi do potpune blokade organizma. Zamislite neurohirurga koji upravo operisanom ranjeniku kaže: "Imali ste mnogo sreće. Metak vam je uništio onih devedeset odsto mozga koji se inače ne koristi." Uz to, mogao bi se razmotriti i treći argument. Tokom sto miliona godina hominizacije, unutrašnja zapremina lobanje rasla je sa odvajanjem svake nove evolutivne grane na razvojnom stablu primata, što je na kraju dovelo do razvića homo sapiens sapiensa, modernog čoveka. Da je veći deo mozga neupotrebljiv, tokom te evolucije, lobanje hominida bi se smanjivale pod selekcionim pritiskom, a suvišni delovi mozga bi se izgubili kao nepotrebni.