@nksamsj-zanimljivi tekstovi.samo sto mi malo nerealno deluje ta prica o Cedomoru.on je,kolko se secam,tad bio obican desnicarski dronjak.


neverovatno,u ovoj zemlji nikad dosadno...

Баба Драга од цирка стотину лета која инкасира око 3 000 ојра месечно из државног буџета дели ладне облоге

''Председник Политичког савета Демократске странке Драгољуб Мићуновић изјавио је, деценију после петооктобарских промена, да су, очекивања грађана који су те промениле изнедрили била већа од онога што је учињено и што се могло учинити, али да ипак нема места осећају разочараности и изневерености. "Увек је у историји тако. Очекује се много више од онога што се оствари. Тако је било са свим револуцијама, са свим реформама. Та оцена важи и за 5. октобар", рекао је Мићуновић у интервјуу Тањугу, и поручио да грађани не смеју одустати од жеље да се ангажују како би читаво друштво било боље.''

Оп. цит. Баба Драга - Танјуг - Понедељак - 04.10.2010

E Mićune smanji malo izginućemo od lepote.

колико је мени познато Чеда је са фашизмом и национал-социјализмом завршио,раније,можда то има везе са оном ''помоћи западних савезника''. Чеда је имао ону екипу пензоса тзв. ''носача'' ватре која је терорисала центар Београда,а касније се повукао у новинарске воде, писао је ДОС-ов билтен,који се штампао код Раје Родића. Свако вече изађе билтен,и мало после Раја добије прекршајну пријаву,а сво време се зна ко то пише,где су издавачи и ко финансира! Чеда је платио неку казну од тадашњих 20 000 000 дин (чини ми се),за неку увреду...негде је истрчао? Све једно он је тада био доста маргинална личност и његов успон почиње тек са местом шеф посланичког клуба досманлија, док Ђинђићеве смрти то су му биле златне године.

Preporuka za sve učesnike na ovoj temi da pročitaju:

"Čujte Srbi, čuvajte se sebe!" od Dr Arčibalda Rajsa

Ciji je Peti oktobar

Ničije dete


O Petom oktobru se pišu knjige, magistarske i doktorske disertacije, prave se dokumentarni filmovi, akademske ustanove analiziraju sâm događaj i njegove posledice. Svuda, samo ne u Srbiji.

U Srbiji kao da se svi odriču svoje uloge u prelomnom događaju za budućnost srpske države i srpskog društva. Političke partije stidljivo, kao seoske mlade, mrmljaju o svom učešću kao o grehu iz mladosti. Nijedna politička partija nije preuzela „vlasništvo“ nad ovim događajem, naravno ne zbog samog Petog oktobra već zbog deset godina koje su od tada protekle. Odricanje je zapravo priznanje da nije urađeno sve što je trebalo i što se moglo uraditi, priznanje da su izneverene nade da će Srbija ući u period brzih i temeljnih promena.

Mnogi će s pravom reći da su te nade bile preterane, pomalo naivne, ali to ni na koji način ne amnestira „političke elite“ od nedosledne, neproduktivne, kukavičke politike koja je bila i ostala više okrenuta partijskim i ličnim interesima, a manje građanima i opštem dobru. Neuspeh postoktobarske politike pravda se i ubistvom premijera Đinđića kojim su reforme zaustavljene. To je u velikoj meri tačno, ali na spisak neobavljenih poslova zapravo dodaje nesposobnost i nespremnost delova tadašnje vlasti da ga sačuva i izbegavanje svih dosadašnjih vlada da se ispita i utvrdi ko je iz političkih struktura naručio i podržao atentat.

U opštem ćutanju najglasnija o Petom oktobru je opozicija koja, upornim ponavljanjem da je bila reč o puču, nasilju, spaljivanju skupštine, pokušava da napiše i nametne svoju verziju istorije koja je oslobađa svake odgovornosti za decenijsko razaranje Srbije i regiona. Čudno je i žalosno što taj politički falsifikat ne nailazi na uverljiv odgovor čak ni od civilnog društva koje nedovoljno podseća na svoju ulogu u motivisanja građana da kroz izborni proces, dakle demokratski i bez nasilja, donese promene u Srbiju. To nam, međutim, priznaje ceo svet koji na Peti oktobar gleda kao na veliki, uspešni građanski protest i naziva ga nenasilnom revolucijom. Nažalost, to nije bila revolucija. Bili smo isuviše fokusirani na jednu osobu, na Miloševića, a ne na njegovu politiku i sistem koji ju je podržavao. Pri tom smo čuvarima te politike dozvolili da „kidnapuju“ ceo događaj i da Koštunicu proglase samostalnim pobednikom nad Miloševićem iako je on bio samo nužan, a pokazalo se i pogrešan izbor za kandidata udružene opozicije.

Mogu li se na neki način povratiti nada i energija koje su pokrenule mase građana i građanki da brane svoju političku volju? Ili jasno definisana i artikulisana volja građana i građanki ne odgovara ni sadašnjoj vlasti? Gledajući oportunističko meandriranje trenutne srpske politike između ostvarivih evropskih ciljeva i neostvarivih kosovskih mitova čini se da politička hrabrost još uvek nedostaje. U godinama praznog hoda smo teškom mukom naučili da bez teške muke nema trajnih rezultata. Možda, opet naivno, verujem da u ovom trenutku postoji svest da bez uporne i potpune posvećenosti reformama i bez određenih odricanja neće biti boljitka života u Srbiji. Prošlo je vreme kada smo verovali da će se sve promeniti preko noći, ali ta noć isuviše dugo traje kako kaže jedan moj prijatelj. Vreme je za svitanje.

Izvor: Danas

---

Gordana Čomić: Oktobar, Peti

"O revolucijama se ne priča — to ili radiš ili ne radiš"

Revolucija je velika, puna, strasna, retka reč. Opisuje događaje koji neizbrisivo obeleže biografije i živote ljudi, odslika istoriju toliko snažno da njeni dani postanu neobično važni, neponovljivi i vrlo slični oštrim, blještavim, dvoseklim sečivima kojima kao da iskroje sve događaje naglo, naizgled brišući prošlost i istovremeno stvarajući ogroman, prazan prostor ispunjen samo ljudskom nadom i velikim očekivanjima. A da malo nas u stvari "vidi" ili razume šta će se sve dešavati posle, kad burni dani Revolucije isto tako neminovno prođu.

Peti Oktobar je Revolucija.

Drugačija nego sve druge i ista kao sve druge, jer se rodila zbog nedostatka slobode i pravde u društvu i među ljudima oslobođenim od skoro svakog straha, jer više skoro da ništa nisu imali da izgube i ispunjenih samo željom da osvoje sopstvenu budućnost. A sloboda i pravda umeju da budu potrebni i neophodni kao vazduh, ljudi ih moraju disati da bi se osećali — ljudima.

Peti Oktobar je pripremana, vođena, organizovana i sprovedena — odbrana izbornih rezultata, odbrana osnovnog prava da bude izbrojano kako je glasano, odbrana ljudskog prava na izbor.

Peti Oktobar je dan čiju su neminovnost razumeli, znali i shvatali i pobednici i poraženi na septembarskim izborima i bilo je važno samo jedno — da ne strada više niko, da se jedno strašno, užasno, krvavo i tragično vreme okonča onako kako to Srbija zaslužuje — na izborima. Da su rezultati septembarskih izbora priznati — Petog Oktobra ne bi ni bilo i to je prvi paradoks Revolucije: volja i odluka da se taj dan desi bio je u rukama onih koje upravo taj i takav dan "briše" sa istorijske scene, na nama ostalima je bilo samo da budemo spremni za svaku njihovu odluku. I spremni smo bili.

Niko nam nije verovao, ni saveznici ni protivnici, niko nije verovao da znamo šta sve treba uraditi da bi se Revolucija dogodila, niko nije verovao ni u predviđanja naših izbornih pobeda, u naše planove i strategije, u naše procene o tome koliko je Srbija vitalna, živa, zdrava, spremna za pobede i željna pobeda. Željna života koji je samo jedan.

Petooktobarski građanski protesti u Srbiji (foto arhiva)Niko nije verovao da je Srbija sposobna za — čuda. Za odluke koje malo ljudi ima priliku da donosi, za praznik i slavlje na ulicama, za osvajanje normalne, pristojne, dobre budućnosti. I nijednog trena nismo zamerili svo to nerazumevanje i neznanje o nama — samo smo bili ponosni na to, konačno vidljivo, lepo, veselo, slobodno, evropsko lice Srbije.

U tom je danu, kao na dlanu, zauvek sačuvana jednostavna i istinita poruka "promene su uvek moguće, ako za promene otvoriš i um i srce i — zasučeš rukave" i ako naučiš da iskoristiš sve svoje potencijale. Ako učiniš sve što je potrebno da promena — bude moguća.

I svaki dan od Petog Oktobra do danas ima svoje malo seme, svoju klicu promena u tom danu, a najlepše od svega je što je količina tog "semenja promena" — nepotrošiva. Jer je od ljudske volje i ljudskih snova napravljeno, zauvek.

Ponosna na Srbiju, na sve ljude s kojima smo zajedno sejali to semenje slobode, pravde i osvajanja budućnosti.

Gordana Čomić, članica Predsedništva DS i potpredsednica Skupštine Srbije

Izvor: DS

Dupe nijhovo revolucija. Revolucija pored otimanja vlasti podrazumeva i promenu privrednih i društvenih odnosa, a to se u Srbiji nije bog zna kolko promenulo. Režim posle miloševića vidim kao nastavak pljačke, bogaćenja pojedinaca i rastakanje srpske države.

Ovo pecivo još uvek jedemo.

наравно...зато што се у србији зна шта се десило 5 октобра док белосветски академски лелемуди не знају ни где су шупљи а камоли да знају шта се стварно десило 5 октобра