Ма битно је да је јахачу попова лепо

Коштуница: Циљ је била демократија, не ЕУ

Председник Демократске странке Србије (Д С С) Војислав Коштуница изјавио је да је водећа идеја петооктобарских промена била успостављање демократије и слобода у Србији, а да тема није била Европска унија.
"Тема је била како се ослободити санкција и могли смо да будемо задовољни чињеницом да је ЕУ већ 9. октобра најавила њихово укидање", рекао је Коштуница у интервјуу РТС-у и додао да су ствари нешто касније почеле да се мењају.
Према његовим речима, ЕУ је, поготову после преговора о Косову и Метохији 2007. године, почела да мења свој став када је реч о територијалном интегритету и суверенитету Србије.
"Након 5. октобра могли смо да будемо задовољни демократским променама, смењивости власти, оствареним слободама, али смо истовремо почели и све више да се суочавамио са нечим што је био атак на територијални интегритет и идентитет Србије, а то је политика ЕУ и већине земаља у односу на Косово", рекао је Коштуница.
Он је навео да је ДОС морао да престане да постоји оног тренутка када је остварен циљ због кога је настао.
"Било је нормално да странке касније изађу одвојено. То није никакав сукоб уколико постоји разлика између странака", рекао је Коштуница и додао да је потребно да се странке смењују на власти.
Он је истакао да је убиство премијера Зорана Ђинђића на различите начине утицало на даљи развој Сбије.
"Ђинђић је био истакнута фигура са једним другачијим, али потпуно легитимним програмом и приступом", рекао је лидер ДСС и додао да је Ђинђић, за разлику од њега, био за брже промене, каткад не обазирући се на правни поредак.
Коштуница је навео да су између њега и Ђинђића постојале разлике које су омогућавале један нормалнији развој Србије даље.

„Obaveštavamo rodbinu i prijatelje da ćemo u utorak 5. oktobra davati pomen narodnim nadama, 20-godišnji po starom, odnosno 10-godišnji po novom kalendaru. Tom prilikom ostavićemo u 17.00 časova na Zidu plača kod gomile kamenja u Pionirskom parku u Beogradu, izjave iskrenog pokajanja zbog greha koji nosimo na duši zato što smo verovali da će biti bolje.

Tim povodom javno se odričemo svih na vlasti, na koju su došli i uz našu pomoć. Sve bivše i buduće dugove učinjene u naše ime ne priznajemo.

Pokajnici 5.oktobra“

http://www.balkanmagazin.net

Куршумлија: Деда распушта скупштину!?
Усред данашње туче одборника у Скупштини општине Куршумлија појавио се старац од 80 година који им је припретио да ће довести своје сељане да их истера из сале.
Седница Скупштине општине Куршумлија прекинута је данас након физичког обрачуна одборника опозиције и владајуће коалиције.


 
До обрачуна је дошло пошто је Славко Илић затражио да скупштина верификује његов одборнички мандат, пошто је он у име Демократске страке (ДС) заменио одборника који је поднео оставку.   
Након што је тај предлог одбијен, Илић је са стола председавајућег отео папир из руку председника Скупштине Радољуба Видића и згужвао га.   
Заменик председника скупштине Милија Миленковић одгурнуо је Илића, а затим су се умешали и други одборници из владајуће коалиције и опозиције.   
У општем метежу, гурању и ударању, на скупштинску говорницу попео се мештанин планинског села Секирача Радослав Милосављевић који је прекинуо свађу и позвао одборнике да се уразуме и почну да раде у интересу грађана, или ће позвати мештане свог села да их избаце из сале.   
"Молим вас тишина! Јесмо ли вас за ово гласали? Имам 80 година, осамнаесторо унука и дванаесторо праунука, хоћу мало поштовања. За све те године овако нешто нисам видео. Срам вас било! Предлажем да вас све сменимо", казао је Милосављевић након чега је заменик председника скупштине дао паузу.   
Милосављевић је у паузи у холу испред скупштинске сале поново позвао одборнике да се не отимају око власти или ће, у супротном, довести сељаке из тог села да их, како је казао, све избаце напоље из општинске зграде.   
"Ово што се ради у овој скупштини ни деца не раде. Председник је овде неко ко треба да каже доста, али овде нема председника ни његовог заменика. Треба да се зна ко је старији и ко треба да води рачуна о свему. Случајно сам данас у општини и шокиран сам овим што сам затекао у општинској сали. Нисам могао да се уздржим а да им се свима не обратим", казао је Милосављевић.   
Након инцидента у скупштинској сали уследиле су и пријаве полицији са обе стране.
Општина је пријавила Славка Илића због ометања рада скупштине док је Илић пријавио заменика председника Скупштине због физичког насртаја на њега.   
Седницу Скупштине општине су затим напустили сви опозициони одборници а скупштинска већина, коју чине одборници ДСС-а, СРС-а, Нове Србије и групе грађана, наставила је рад.   
Пре инцидента одборници опозиције су тврдили да је претходна седница била нелегална и захтевали да се седница одложи док не стигне мишљење Министарства за државну управу и локалну самоуправу.   
Они су тврдили да је општинска Изборна комисија за три одборничка мандата, чији су претходни власници поднели оставке, издала по два уверења, због чега је данас седници уместо 37 присуствовало 40 одборника.

Govorili su pre deset godina

- Ne zanimaju me funkcije, nisam iz tog filma, ali kada bi mi neku ponudila Šeron Stoun, oberucke bih je prihvatio.
Boris Tadic „Glas javnosti” 12. 9. 2000.


- Izgradnje nema bez slobode, a slobode bez Slobodana Miloševica na celu države.
Milutin Mrkonjic, „Glas javnosti” 18. 9. 2000.
  

Oni su (opozicija) i stvoreni i pomagani iskljucivo zato da opravdaju NATO agresiju, da nije NATO kriv što nas je bombardovao, nego da smo mi krivi zbog toga, da kažu da su Srbi krivi za raspad prethodne Jugoslavije, da su Srbi krivi za navodne zlocine nad narodima bivše Jugoslavije.
Ivica Dacic „Politika” 5. 9. 2000).
  

Povratak jugoslovenskih državnih organa na Kosmet sada traži i vecina albanskog življa
Dragoljub Jankovic, „Politika” 8. 9. 2000.



Na drugoj strani su NATO stranke koje doskorašnje bombardere naše dece i naših porodica proglašavaju spasiocima. Oni bi u službi sopstvenih interesa, razjedinjeni ili neprirodno ujedinjeni, našem hrabrom narodu rado nametnuli svetske despote. Ispunjeni mržnjom lideri takozvane opozicije zaboravljaju sve istine iz bliže i dalje naše prošlosti, grupišuci se u kreatore zla i trude se da odigraju ulogu dobro placenu koju im je strani mentor dodelio.
Slavica Ðukic-Dejanovic „Politika” 4. 9. 2000.

10 godina od 5.10.2000. Deset godina koje su pojeli skakavci.
Gospode kakvu smo šansu imali i propustili... Takvu više nećemo imati.
Tužno.  

Триван: Србија је сада нормална земља


Портпарол Демократске странке Јелена Триван изјавила је данас да се у Србији много тога променило на боље након 5. октобра и да је Србија сада нормална европска држава.


 
"Чињеница да нико од нас данас не би могао да издржи један дан у деведесетим, да више не бисмо умели да се снађемо (у том времену) када смо се борили за голи опстанак, говори о томе да се све променило и да смо тада личили на ратом захваћену афричку државу, а данас на нормалну европску државу", рекла је Триванова.

Истакавши да постоји и перцепција да се мало или недовољно тога променило, она је рекла да иза тога стоје политичке околности и чињеница да су петококтобарске реформе, добре намере и оптимизам заустављени убиством премијера Зорана Ђинђића и доласком "ретроградне власти Војислава Коштунице".

"Али разлога за оптимизам имамо у чињеници да су европске идеје 5. октобра, идеје Европе, демократије и модерног реформског друштва коначно победиле 2008. године и да је тај процес неповратан", нагласила је Триванова.

Она је казала да су остварена обећања 5. октобра да ће бити изграђена нормална демократска земља у којој се избори добијају на биралиштима, као и то да се Србија неће борити са елементарним недаћама као што су несташице и глад.

"Имали смо много појединачних других обећања која смо углавном сва испунили, али са заостатком и са задршком због историје која је свима позната", додала је портпаролка ДС-а.
 
Она је нагласила да ДС од 2008. године има могућност да креира друштво и да може да подноси рачуне за оно што је учинила и за оно што је пропустила.

За оно што је пропуштено у претходних осам година морају да сносе одговорност "они који су Србију хтели да сколоне са пута европских интеграција и који су створили околности да један модерни и демократски премијер буде чак и убијен због својих идеја", казала је Триванова.

Откад јој га кер натерао - не зна шта говори...

Imam utisak da je Koštunica iskreniji od ostalih. Nije bio u pitanju nikakav puč već samo nastojanje da se vlast menja izborima , sa što manjom dozom prevare. To što smo mislili da će lopovi biti pozatvarani, a država stabilnija , to je stvar naše zablude. Tako da nisu u pravu ni oni koji kažu da je puč, ni oni koji kažu da je revolucija, to je bila samo mala građanska neposlušnost.

Više skupova povodom 5. oktobra

Beograd -- Nizom skupova i manifestacija u Beogradu će danas biti obeležena 10-godišnjica petooktobarskih demokratskih promena i rušenja režima Slobodana Miloševića.

 
Centralni skup je konferencija "Srbija na putu ka Evropi – 10 godina kasnije" u beogradskom hotelu Kontinental.

Ona je posvećena evropskoj perspektivi Srbije i regionalnoj saradnji u jugoistočnoj Evropi, a otvorio ju je predsednik Srbije Boris Tadić.

On je, tom prilikom poručio, da e 5. oktobar trenutak uspostavljanja demokratije i demokratskih institucija u Srbiji, čiji je veliki domet to što nije bilo jljudskih žrtava.

Tadić je dodao da je razlika između današnje i Srbije pre 5. oktobra ogromna.

"Politička ubistva u Srbiji su bila redovna pojava, društvo je bilo kriminalizovano u svojoj osnovi pre 5. oktobra, i dometi tog datuma su ogromni u promenama u Srbiji", istakao je Tadić, napominjući da je ipak moglo i više da se postigne.

"Peti oktobar 2000. bio je inspiracija za mnoge druge demokratske preokrete u svetu, ali je samo u Srbiji dao rezultate jer su uspostavaljene demokratske promene", kazao je Tadić

"Neosnovano je i neistnito reći da je danas sve isto. Razlika je izuzetna i napravljen je veliki kvalitativni iskorak", naglasio je on i dodao "da nas ogromni dometi petog oktobra ne lišavaju uverenja da smo mogli više i da moramo mnogo više".

Predsednik Srbije je ocenio da je nezadovoljstvo ljudi opravdano, a razloge za to našao je u lošem nasleđu i velikoj ekonomskoj krizi.

Tadić je istakao da je put Srbije prema Evropskoj uniji nepovratan, ali i da Srbija ne može sama u promene već joj je potrebna pomoć EU i građana Srbije.

Od EU je zatražio da Srbija nema nejednak tretman i da ne bude uslovljavana, a od Srbije da mnogo da radi na postizanju vrednosnih i civiližacijskih ciljeve kojima je poštovanje ljudskih prava osnova.

Na skupu učestvuju i premijer Grčke Jorgos Papandreu, potpredsednik vlade Božidar Đelić, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, šef slovačke diplomatije Mikulaš Džurinda i šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić ocenio na istom skupu da su prethodnu deceniju obeležili ubistvo srpskog premijera Zorana Đindjića i brojne kriminalne aktivnosti koje bacaju senku na demokratske promene, ali da je Srbija našla snage da nastavi evropski put.

Đelić je podsetio i na tešku situaciju koju je tadašnja vlast Demokratske opozicije Srbije zatekla 2000. godine.

On je podsetio da je spoljni dug zemlje u vreme preuzimanja vlasti bio veći od bruto društvenog proizvoda, da nijedna banka u Srbiji nije davala kredite, da su kriminalci kontrolisali medije i preko njih napadali Zorana Đindjića, da je postojala sprega sudstva i kriminala.

Potpredsednik vlade je naveo da Srbija danas ima jedan od najmanjih spoljnih dugova u Evropi, da je dosta urađeno na povećanju standarda stanovništva, da je u periodu od 2003. do 2008. prepolovljen broj siromašnih ali da je onda nastupila ekonomska kriza koja i danas ostavlja posledice po život gradjana.

O 5. oktobru i u Sava centru i kod Ruskog cara

U Sava centru Pokret za Srbiju organizuje konferenciju "5. oktobar - deset godina kasnije", a tribina pod istim imenom biće održana i u Domu omladine u Beogradu.

Povodom desete godišnjice petooktobarskih promena, kod restorana Ruski car u Knez Mihailovoj ulici biće organizovana i konferencija za novinare Udruženja građana "5. oktobar". Govoriće predsednik udruženja Ljubisav Đokić poznatiji kao bagerista Džo, jedan od simbola rušenja Miloševićeve vlasti.

Lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica, prvi demokratski izabrani predsednik koji je 2000. godine pobedio na izborima Slobodana Miloševića, položiće vence na spomenik Jasmine Jovanović, žrtve petooktobarskih demontracija.

Obeležavanju 10-godišnjice demokratskih promena priključiće se i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas koji će u produžetku ulice Baja Pivljanina na Dedinju postaviti tablu sa imenom ubijenog novinara Slavka Ćuruvije.

http://www.b92.net

У нормалној земљи потпаролу владајуће партије тата ваља дипломе на правном факултету у Крагујевцу док су јој браћа генетски предодређени за судије ...Овде се очигледно ради о правилној констелацији генетског материјала који је подешен тако да личности даје смисао за трговину правдом.

KAKO SE STVARALA TELEVIZIJA B92
"TV B92 smo gradili još od 1994, sa jakom TV produkcijom"

Danima gledam B92 info kanal i emisije iz paketa programa koji smo emitovali od 2. avgusta 2000. godine preko predajnika koje smo ilegalno postavili u Bosni i Hercegovini, na Majevici i u Rumuniji. Puno toga tada ni sam nisam video.

Moja kancelarija je posle zabrane B92 bila izmeštena od radijskih prostorija koje su bile jednoj zgradi u Svetozara Markovića – pošto sam bio otvoreno praćen i pod 24-satnim nadzorom, odlučio sam da svoje aktivnosti izmestim u potpuno izdvojen prostor u Ulici Narodnog fronta i tako bar malo iskomplikujemo život tom represivnom aparatu.

Televizijska redakcija radila je na sasvim drugoj lokaciji u neadekvatnom iznajmljenom stanu. Imali smo i rezervne punktove koji su bili pripremljeni za aktiviranje u slučaju zauzimanja postojećih lokacija. Iznajmljeno je nekoliko stanova za emitovanje u dubokoj ilegali, za neke sam samo ja znao, a za neke samo još jedna osoba. Postojala je strategija i jasan plan kako će se nastaviti rad u slučaju snažne represije u Beogradu.

Nekoliko stanica iz ANEM-ove mreže trebalo je da preuzmu uloge tog centralnog produkcionog centra i da tu centralu selimo prema dinamici represije. Pripremali smo se za dugogodišnju borbu.

Tako sam bio malo izolovan od timova koji su radili i sada gledam ono što je moglo da vidi pola Srbije kroz ANEM-ove stanice ili sa predajnika koje smo postavili izvan granica Srbije da ne budu nadohvat ruke Miloševićevom aparatu. Jako je bilo važno da onemogućimo policiju i različite inspekcije da dođu do naših predajnika i zbog toga smo gradili prsten oko Srbije.

Koliko je i to bilo opasno govori činjenica da je prve noći po početku emitovanja izvedeno granatiranja naših prvih predajnika na Majevici. Veoma brzo smo postavili nove predajnike koji su gotovo svakog dana menjali frekvencije zbog stalnog ometanja ispostavilo se kasnije od strane vojnih bezbednosnih institucija.

Imali smo i rezervni studio u Bijeljini i za radio i televiziju, mogućnost upravljanja radijskim programom na daljinu iz nekog od beogradskih stanova stanicom u Bijeljini itd. Imali smo neverovatnu maštu i puno inovacija kojima smo nastojali da stvorimo neuništivu silu na duži vremenski rok.

Ceo sistem gradili smo potpuno samostalno bez previše informacija i za opoziciju i za NGO i medije. Uspeli smo da ograničimo informisanje i o granatiranju predajnika kako ne bismo stvorili neku paniku i strah. Unutar sistema takođe je jako malo ljudi imalo sve informacije; uglavnom je svako znao svoju ulogu i raspolagao informacijama iz tog delokruga.

Nastojali smo da formiramo što diskretniji komunikacioni sistem – pošto dosjei nisu otvarani ne znam koliko smo u tome uspeli ali sam prilično siguran da se nije baš previše znalo o tome šta zaista radimo. Kada sam pogledao svoj dosje koji je vodila policija – video sam da je on u potpunosti očerupan i da su povađeni svi bitni delovi, transkripti prisluskivanih razgovora itd. i da se sigurno sve to nalazi negde ili u privatnim rukama ili kod nekih drugih institucija.

Jako je važno da budu otvoreni svi dosjei, inače ćemo trpeti svi – i mi pojedinci i institucije i demokratija.

Neverovatna energija, inovativnost, hrabrost; neverovatni pojedinci, puno lepote i želje za slobodom, autentične demokratičnosti i izuzetno vredna mreža lokalnih radio stanica, televizijskih stanica, stravičan potencijal u više od sto edukovanih novinara, urednika, tehničara… Ubeđen sam da je to bila najjača nezavisna medijska scena u Evropi; sve to je prokockano u narednih ne više od dve godine. Niko to nije mogao da pretpostavi tada, ali nismo o tome ni razmišljali, bilo nam je važno da na dugi rok obezbedimo strukturu za informisanje građana bez obzira na stepen represije.

Inače, B92 TV počela je da se gradi još 1994. godine. Nezavisna pozicija Studija B urušena je 1993. godine i bila je evidentna potreba da se izgradi nova televizijska stanica. Mi smo želeli da prvo napravimo jak produkcioni centar kako bi kada startujemo televizijsku stanicu imali edukovane televizijske ljude, a ne radio na televiziji.

Prvu kameru u zemlju je uneo jedan od autora televizijske emisije "Posle 2000.", inače Australijanac. Pošto su mu carinici upisali u pasoš da je uneo kameru, izlazeći iz zemlje iscepio je iz pasoša tu stranicu, što je iniciralo da ispadne i strana na kojoj se nalaze osnovni podaci sa fotografijom na mađarskoj granici, ali je već bio prošao kontrolu naših graničara tako da je onda nekako uspeo da pronađe tu stranicu i malo pocepanim pasošem uđe u Mađarsku.

Imali smo svakako najjaču produkciju koja je od te 1994. godine svake godine osvajala najbitnija priznanja za dokumentarne emisije, od legendarnog filma "Vidimo se u čitulji" do onih koji su vezani za bombardovanje Srbije i programe koji su bili u funkciji mirnog rušenja represivnog sistema Slobodana Miloševića.

Pored produkcije gradili smo i mrežu lokalnih TV stanica, od 17 televizijskih stanica 1997. godine stigli smo do preko 30 stanica pred 5. oktobar, koje su uz 40-ak radio stanica bile kičma pokreta otpora i kasnije marša na Beograd.

Da je moglo više i bolje - moglo je, i to mnogo više…

Mislim da je period do 5. oktobra bio najkreativniji deo istorije televizije B92. Posle je došlo tržište.

Nekoliko dana posle 5. oktobra u moju kancelariju došao je Željko Mitrović da ponudi saradnju, da ponudi upotrebu nekih njegovih studijskih kapaciteta i mogućnost emitovanja preko neke stanice u kojoj on ima većinsko vlasništvo, mislim da je bila lokalnog nivoa.

To je bilo moje prvo suočavanje sa realnošću, mada još nisam verovao da je to zaista realnost. Bio sam jako besan na tom sastanku, nekako kao da sam doživeo neku vrstu nervnog sloma.

Sećam se da je Željko bio pomalo začuđen i usput je promrmljao da njegovim prijateljima iz DOS-a neće biti jasna moja reakcija. Nekoliko meseci kasnije ulazim u Skupštinu Beograda na novogodišnji prijem i na ulazu me sreću Žarko Jokanović (jedno vreme radio i u B92 negde oko 9. oktobra 1991. godine) i Tahir Hasanović, oba iz Nove demokratije i ničim izazvani mi bez pozdrava kažu "Mi volimo više Željka nego tebe/vas".

Pre toga se već Nenad Čanak pojavio u "Sinatra ulozi" na istoj televiziji i do Nove 2001, za samo dva meseca, stvorena je medijska slika televizijskog sistema u Srbiji koji i danas vlada.

I ne samo to – stvorena je relativizacija koju danas osećamo čini mi se bolnije nego ranije. Nedavno mi je ministar za infrastrukturu rekao govoreći o svojoj skromnosti prema medijima: "Sećaš se, pa i ti si me ubeđivao kada smo obnavljali mostove i puteve posle bombardovanja 1999. godine da sa sobom vodim više novinara i da bude više toga u vestima a ja nisam hteo…"

Nekako stidljivo sam ga pitao da li je možda pogrešio, pošto se znamo tek od prošle godine. Malo se zamislio i rekao: "A da, to je bio onaj Nemanja Đorđević sa B92…"

Čini mi se da je to jako ilustrativno za "godine koje su pojeli skakavci" ili možda baš nisu, ali da je moglo više i bolje, moglo je i to mnogo više…

http://www.b92.net/info/petioktobar/b92.php?yyyy=2010&mm=10&dd=04&nav_id=462727