Ja sam bio maltretiran u osnovnoj školi. Kada sam se prepisao iz škole gde sam živeo pre selidbe, i upisao školu u kraju gde sada živim, bio sam često žrtva siledžija. I to ne 1 na 1, već 6 - 7 na 1. Poenta priče je u tome da su deca surova do zla boga, i da razmišljaju kao čopor, najslabiji uvek izvuče deblji kraj.

Najtužnije je što su to bile 90te, odnosno prva polovina, kada su se frustracije prebacivale od javnih ka domaćim, i kada ništa nije bilo pošteđeno, čak ni odnos roditelj - dete. Najlepše je bilo kada je moj otac došao u u školu da porazgovarama sa roditeljima problematične dece i kada su oni gotovo jednoglasno bili u fazonu "Pa ispišite vaše dete ili ga stavite u stakleno zvono...". Taj osećaj ne možete da zamislite.

Takođe sam se setio priče koju mi je ispričao poznanik o detetu u njegovoj školi koje je isto bilo zlostavljano, do te mere da su profesori mrtvi ladni prolazili pored gomile dok ga šutira na podu. Na kraju je doneo u školu nož za rezanje gline i zabo jednom od napadača između kolena. I pogodite šta je bilo? Izbačen je iz škole jer je fizički napao učenika sa predmetom koje je iskoristio kao oružije.

Да то нису били неки шиптари?

Већина ''професора'' као и већина интелектуалаца су п***е!
О ''професоркама'' не вреди ни писати.
Међу ноге...?

Тако се то  ради!!!

A ti u stvari bio posten i castan srpski ratnik.   sa 30 ljudi iza sebe.  

Da,da...

Ajde idi reci to nekim klincima koji su doziveli to.Ili jos bolje-njihovim roditeljima.E,to bih voleo da vidim. 


To.Ne smes da se branis,a cak i kad pukne film,i krene zrtva da se brani,nisu krive siledzijske pizde,nego ona sto se usudila da se odbrani...    

Кад београЏанске лезбејке и педери доносе законе!!!

Ajde uzmi udahni duboko,smiri se,ostavi svoju fobiju po strani,pa da probamo da nastavimo diskusiju. 

Nikad ali nikad u zivotu nisam prvi poceo sranje. Znaci NIKAD! Glupirao se jesam, zajebavao ljude jesam ali nikad nisam prvi pretio niti poceo sranje!
Nije da nekad nisam zeleo da napravim sranje nego sam znao kakve su posledice toga...


Kada ih budem upoznao rado cu im reci Ali srecom nisam ih upoznao. Ne znam ni jednu osobu koja je bila nesto preterano maltretirana.

Hm, deca. Koliko je bas tacno ono, deca su ogledalo roditelja ? Pre bih rekao zapustenosti sa njihove strane i predati "ulici". Postoji jos mogucnost i nadohnadjivanja onoga sta se ne postize u kuci ili nekom okruzenju, pa ajd' u nekom drugom to nadohnaditi. Da ne razvlacim pricu dalje o mogucim razlozima.

Primer iz licnog iskustva.

Prosle godine, klinac, tada prva godina srednje, skoro nedelju dana trpeo psovke i vredjanje od ucenika iz odeljenja. Na kraju ga izmlatio i nabio naglavacke u kantu za djubre. Otac tog deteta, da ga zgromi. Ispalo je da je mogao biti tuzen za nasilje i da je otac tog deteta mogao traziti odstetu. Da ga nije izmlatio, navodno moj klinac je mogao traziti.

Ove godine, pre neki dan, opet iz odeljenja, jedan ga zacackivao, udario u rame. Kada se moj klinac okrenuo, drugi je priskocio da se i on pokaze. Sve to je treci snimao mobilnim i postavio na YT. Klinac se nekako uzdrzao od uzvracanja, jer su se primirili i prijavio. Sutradan, direktor i psiholog skole su mi rekli, da su ih naterali da obrisu snimak i pozovu roditelje. Jedan od njih ih je molio da sacekaju sa pozivom, jer ce ga otac ubiti. Izgovor svima je bio, zezali smo se. Salili.
Imao sam osecaj da su njih dvoje samo ocekivali kada cu zatraziti pokretanje postupka za, izmedjuostalog, elektronsko nasilje. A i nekoliko puta je pomenuto da je to nedopustivo, jer je ujedno i bruka za skolu, uz direktorovu zahvalnost sto se uzdrzao.

Cerin decko sa kime se zabavlja, prosle godine je odvalio nekog u skoli. Skoro da mu je izmenio licni opis. Iako je bio izazvan, provociran i delom napadnut, opet je umalo falilo da plati odstetu. Jos se i roditelji tog deteta rekli ocu, u stilu, da razmislimo koliko cemo traziti. Na kraju se nekako sredilo i ostalo za secanje.

Po meni,posteno.


A,cekaj,jesi razmisljao nekad o tome da ljudi izbegavaju da pricaju,cak i da se secaju toga?

Mnogima bude jako tesko.Samo sto ili zaborave,ili nece da pricaju o tome.

A kod mnogih se jave posledice.Stvar je sad kolko traju.Neko predje preko toga i zaboravi.A neko potpuno izgubi poverenje u ljude.Pre neki dan sam bas bio pricao sa jednim takvim i pokusao da mu kazem da ne treba tako da gleda na stvari.Iako ga razumem,jer se i meni nekad svi ljudi popnu na onu stvar.

Obrati paznju kada pricas s ljudima o takvim temama.Videces da neki i dan danas nose te oziljke.
Srecom,ja eto nikad nisam imao te situacije,i umeo sam s ljudima,pa ne znam kako je to.Ali sam uocio takve oziljke kod mnogih.I ima medju njima dosta onih kojima je to i dalje trauma.

док је на тв-у био Невен, Приче из Непричаве, Шешир без дна, На слово на слово... деца нису имала времена да се бију већ су смишљали начин како сутра да се играју у школи...

А данас сви фурају фазон Пинки и Шваба, ја сам највећи баја у школи а ти си бедни црв који не сме да писне

Јадна мајко, на коме ће свет остати (част изузецима)

Problem je što ljudi to dožive kao deo odrastanja. Kao "to je prolazan period, kada bude uzvratio neće ga više dirati". To je ekvivalent da vam je dete bolesno, i da ga vi tako sadistički puštate da se "bori sa bolesti" dok na kraju ne shvatite da ste preterali i da će vam dete do kraja života imati neku posledicu od preležane bolesti. Nisam samo ja maltretiran, komšija do mene se isto prebacio u školu i bio je maltretiran. Na kraju se opet upisao u strau školu za koju mu je trebalo da putuje do tamo i nazad autobusom po pola sata (plus čekanje istog), ali se makar spasio.

Najgore kod siledžija jeste što su njihovi roditelji isti ili gori po agresivnosti. Samo me je jedna majka, od dečka koji me je tukao, ispoštovala i kažnjavala svog sina (mada je on nastavljao i pored toga) ali svaka joj čast. Ovi svi ostali su bili "Vaše dete je krivo što ga naša deca diraju".


Realno, svaka generacija je sve gora. Neakda se dvoje potuku i reše sukob u tuči, čak se i rukuju na kraju nje. Danas su ko Albanci, krvna osveta od strane poraženog, pa ako treba do smrti.