Deca se odaju drogi zbog problema u porodici i školi
Heroin sam uzeo sa devet godina



Sa osam godina prvi put je probao marihuanu, a sa devet heroin. U petnaestoj je svakodnevno uzimao ekstazi. Umesto hrane dnevno je gutao i po šest tableta. Upadao je u kuće i krao televizore i kompjutere. U šesnaestoj je prvi put smešten u Psihijatrijsku bolnicu "Laza Lazarević", a kada je postao punoletan završio je u zatvoru zbog oružanog napada. Pre nekoliko meseci počeo je da se bode u venu. Ovo je, ukratko prepričan, život dvadesetdvogodišnjeg M.P. iz Šapca, koji je odlučio da izađe iz pakla droge.

Kao dete razvedenih roditelja, M.P. pokušao je da pronađe izlaz iz haosa u kojem se našao. Tada nije bio svestan šta se zapravo dešava sa njegovom porodicom i nikome nije pričao o svojim problemima. Ventil je u prvo vreme nalazio u marihuani.

- Svakodnevno sam duvao sa komšijom, koji mi jednom ponudio da probam kokain. Napravio je dve crte za mene i njega. Nije mi bilo dobro i povraćao sam. Kasnije sam saznao da mi je dao heroin. Posle sam počeo da prodajem ekstazi, ali sam ga više konzumirao, nego prodavao. Upadali smo u kuće, krali tehniku i prodavali je - priča M.P, koji je u to vreme imao 11 godina.

U kući je tek pravio haos. Lupao je i razbijao. Roditelji su na sve načine pokušavali da ga urazume, ali ništa nije pomoglo.

- Nisu tražili ničiju pomoć. Valjda ih je bilo sramota. Ja sam postajao sve agresivniji. Kupio sam i pištolj - kaže M.P, koji je završio samo osnovnu školu. Uspeo je da upiše srednju elektrotehničku, ali je već u prvoj godini bio izbačen jer je ciglom nekoliko puta udario u glavu jednog učenika. Potom je upisao hemijsku školu, ali je ubrzo i nju napustio.

- Probudio sam se jednog jutra u prostoriji sa rešetkama na prozoru i dvokrilnim vratima. Nisam znao gde se nalazim i šta se desilo. Kasnije sam saznao da se nalazim na psihijatrijskom odeljenju. Otac mi je nešto sipao u mleko, što me je uspavalo. Nisam se dugo zadržao. Iščupao sam dvokrilna vrata i pobegao. Ipak, otac je poveo drugara od 120 kilograma, koji me je silom uvukao u kola i odveli su me u "Lazu" u Beograd - priča mladić iz Šapca. Tada je imao samo 16 godina.

Kada je došao sebi M.P. je izašao i počeo da živi sa majkom. Neko vreme se nije drogirao.

- Iako sam mrzeo heroin, nagovorili su me prijatelji da ga ponovo uzmem. Jednom sam napao jednog dečka nožem jer smo se pre toga nešto zakačili. Napao sam i policajca. Uskoro sam završio u pritvoru. Odležao sam dva i po meseca i moram još pet. Izašao sam i redovno koristio heroin. Počeo sam da se bodem - priča sagovornik "Blica", koga je tada ostavila devojka, a njegovi roditelji, koji su bili u svađi skoro 11 godina, ponovo su se pomirili. Shvatio je da ovako više ne može i odlučio je da potraži pomoć.

- Pre nedelju dana otišao sam u jednu bolnicu. Želim da prestanem da se drogiram. Želim da završim srednju školu. Vratiću se u Šabac i početi da radim. Nadam se da ću biti dovoljno jak da sve to izdržim - završava svoju ispovest M.P.

Njegova priča, međutim, nije jedinstvena.

Kroz Zavod za bolesti zavisnosti u Paunovoj ulici, u kome se isključivo leče deca od 12 do 18 godina, dnevno prođu 23 pacijenta. Deca počinju da koriste narkotike najčešće zbog problema u porodici ili školi. U početku koriste alkohol ili cigarete, ali veoma brzo, misleći da tako rešavaju problem koji imaju, prelaze na marihuanu, ekstazi ili spid.

Put do izlečenja je dug i traje najmanje godinu i po dana, a odvija se u više faza.

Iako roditelji primećuju promenu kod deteta, najčešće je prvo pripisuju njegovim godinama i vremenu u kome živi. Međutim, vrlo brzo korisnik narkotika napravi neko krivično delo, pa ga sudija šalje u Zavod za bolesti zavisnosti. Često decu dovedu i roditelji kada njihovo ponašanje postane nepodnošljivo.

- U prvoj intenzivnoj fazi lečenja pokušavamo da definišemo problem. Ovde roditelji vrlo često odbijaju da preuzmu odgovornost i tvrde da je samo njihovo dete pogrešilo. Međutim, kroz terapiju se vremenom dolazi do suštine problema: ko je gde pogrešio i kako to promeniti. Cela porodica mora da planira kako će provesti dan i tog plana mora da se drži i kod kuće - objašnjava doktor socijalne psihoterapije Vojislav Majkić.

U ovoj fazi pacijenti polažu ispit o psihoaktivnim supstancama, a zatim prave rezime onoga što se dešavalo pre dolaska na lečenje, kako se sada osećaju i šta će u budućnosti da rade. U tom delu svaki član porodice mora na sebe da preuzme jedan deo odgovornosti. U drugoj fazi deca zavisnici se uključuju u prirodnu sredinu, ali su dužna da dolaze u Zavod još godinu ili godinu i po dana.

- Najbitnija je saradnja škole i socijalnih ustanova jer se u školama detektuje problem. Tamo se uočavaju prvi simptomi, a to su izostanci i slabe ocene. Međutim, škole danas nemaju vaspitnu funkciju i nastavnici samo održe predavanja i ništa ih više ne interesuje. Takođe, kada dete već ode na lečenje, škole znaju i da se protive jer je pacijent primoran da odsustvuje sa nastave - kaže dr Majkić.

Kada pacijenti završe terapiju, dobijaju saradnika koji mora biti testiran. Detetu nisu dozvoljeni izlasci u kafiće i klubove, kao i odlasci na bilo koja mesta na kojima postoji mogućnost da dođe u kontakt sa drogom.

Zloupotreba psihoaktivnih supstanci zavisi i od dostupnosti, a u Srbiji, posebno u Beogradu, one su veoma rasprostranjene i jeftine. Dr Majkić kaže da najbolja prevencija zahteva ozbiljnu saradnju države, sudstva, škole i socijalnih ustanova.

- Nisu problem zakoni, već njihova primena. I danas se na kioscima prodaje alkohol i cigarete maloletnim licima, ali i izlasci omladine. U Americi oko 23 časa deca mogu da budu na ulici samo u pratnji punoletne osobe - priča Majkić.

Nataša Korlat

Izvor: Blic




E, ne mogu da verujem da ste bash ovaj tekst ubacili   Ja sam pisala na ovom forumu o Paunovoj 2 i njihovom radu, Vojislav Majkic i njegove kolege su bukvalno tim koji pobedjuje, i bukvalno posle nekoliko nedelja od jedne nesredjene porodice izvuku ono najbolje. samo mogu da kazem da ako neko primeti da mu se dete drogira, najbolje da ih pozove na tel. 0112664555  dok nije kasno... (To je drzavna ustanova.)  Pozzzz svima 

Da se heroinska zavisnost tretira kao psihički problem

Deca se odaju drogi zbog problema u porodici i školi

Mislim da drugačij, otvoreniji odnos sredine može da pomogne u razumevanju bolesti zavisnosti.