INTERNET SLENG ĆE BITI OZVANIČEN
„Daunloud” i „guglovanje” uskoro u srpskim rečnicima

A. Kalaba, 24 sata    | 30. 03. 2011. - 12:00h | Foto: Z. Raš    | Komentara: 8
BEOGRAD - „Daunloud”, „guglovanje”, „pozz” i druge reči koje su iz internet slenga prešle u našu svakodnevicu polako ali sigurno ulaze u zvanične rečnike, smatra akademik Ivan Klajn. Svakako, dodatan podstrek mogao bi da da Oksfordski rečnik, koji ne samo da se otvorio za žargonske fraze, već je u svoje novo izdanje uključio i grafički simbol srca i skraćenice tipa „OMG”, „LOL”...

 Surfovanje” je još u Rečniku Matice srpske iz 2007. određeno i kao "pretraživanje stranica na internetu", a Veliki rečnik stranih reči i izraza Ivana Klajna i Milana Šipke otvorio se i za „atačment”, „aut”, „vorkšop”, „fajl”, „onlajn”... Usput, počeli smo redovno da koristimo i „guglovanje”, „aploud”, „lajkovanje”, „daunloudovanje”...

- Naravno, ti izrazi su ušli u upotrebu i kad-tad moraće da se nađu i u rečnicima. Ali kada je reč o SMS-u i omladinskom žargonu, to treba pitati lingviste koji su bolji kompjuteraši od mene - kaže Ivan Klajn.

Ipak, on veruje da već sad ne bi trebalo da bude problema ako se u pismenim zadacima nađu neki od pomenutih izraza.
 
- Mislim da upotreba tih izraza nije greška dok neko ne smisli adekvatnu zamenu i ne unese je u školske programe. Nažalost, mi nemamo odgovarajući postupak za uvođenje novih reči, sve ide stihijski i nema zvanične procedure - kaže Klajn.

S druge strane, nameće se primer Oksfordskog rečnika engleskog jezika, koji ima utvrđene kriterijume i po njima su u novo internet izdanje primljeni i izrazi kao što su „muffin top” (u našem žargonu moglo bi da se prevede kao „pivski stomak”), „dotbomb” (propala internet kompanija) i „ego-surfing” (pretraga sopstvenih podataka na internetu).

Glavna ovogodišnja novina je prvi zvanični grafički simbol - srce, odnosno „<3” - korišćen sredinom 1970. godine u turističkoj ponudi Njujorka. Među dodatim frazama nalaze se i skraćenice koje se i kod nas koriste u onlajn svetu – OMG („Oh my God”), LOL („Laughing Out Loud”), FYI („For Your Information”), a još ranije su prihvaćene BFF („Best Friends Forever”) i TMI („Too Much Information”), pišu "24 sata".

Izvor: Blic

Iskreno, nisam nikad koristila i ne volim da procitam, a pogotovu da cujem te fraze. U tri slova je neko opisao svoje osecanje, dao misljenje, rekao sta radi, mislim stvarno... Da li ih mrzi da kucaju ili je to neka nova moda?  Ima puno lepih reci u nasem jeziku koja opisuju ono sto neko zeli reci bez da se koristi sleng. Razumem ga, tolerisem ali ne koristim. Ali, verujem da ipak tako mora, internet modifikuje i ostale sfere nasih zivota, pa sto ne bi i jezik.

Ovom spisku bih dodala jos jednu ''rec'' koju sam primetila da se koristi...
zzzzz - kao zdravo ili cao, zavisi da li dolazis ili odlazis (meni to lici kao da neko spava )

нека убаце у речник и wtf


кад сам ишао у основну школу и кад је неко у писменом задатку написао ОК кечина је била моментална

Неко је објаснио (мислим 3maj001) да се на нашком то пише ШКК илити шта који курац.

Ko kaze guglovanje...valjda guglanje 

Jezik je živa stvar, menja se, razvija, raste... da li je taj rast u konstruktivnom smeru ili ne, naša je kolektivna odgovornost. 

Ja sve vise i vise "hendlujem" stvari i ljude... sto je u neku ruku ... tuzno...

Svaki put kada se pojavi neka nova stvar u Srbiji imamo dve opcije. Mozemo da izmisljimo neku novu rec za tu stvar ili mozemo da prihvatimo tudju rec. Francuzi su recimo pokusali da izmisle sve nove reci kada su u pitanju kompijuteri, sto nije bas najbolje prihvaceno. Tako bi njihove reci za hardware i software mogle da se prevedu na srpski kao mekotvorina i tvrdotvorina.
Pa sad vi vidite sta je lepse reci. "Uz ovaj hardver ide dobar softverski paket" ili " Uz ovu tvrdotvorinu ide dobar mekotvorinski paket".
Sto se mene tice onaj ko izmislja nesto novo ima prava da tu novinu nazove kako on zeli, a ako tu novinu nisu izmislili Srbi nemam nista protiv da prihvatim tudju rec. Mene samo nervira kada ljudi koriste tudjice bez potrebe i kada neke lepe srpske reci zamenjuju stranim recima.

Па кад се већ дотичемо непотребних замена, користимо реч "компјутер" уместо "рачунар" иако је у питању иста ствар (на енглеском compute значи рачунати).

Нажалост, добар део страних речи у нашем језику јесу непотребне, али се ипак користе. Из неукости, гордости, покондирености, па и из навике... Не знам да ли ико за ауспух (а који је на немачком ауспуф)каже издувник (то би, колико ме сећање служи, била наша реч), иако не звучи чудно као тврдотворина. Притом, тврдим да било која реч када је у употреби престаје да звучи чудно. Стога, не видим ништа лоше у тврдо/мекотворини. Поготово што је, верујем, могуће наћи и лепши израз. Не кажем да треба да улазимо у хрватску крајност, али треба да чувамо језик.