"Дара из Јасеновца": Брутална истина о злогласном концлогору
Извор: Tanjug
Новинар Танјуга је видео дугочекивани филм у чијем средишту је девојчица Дара која се суочава са необјашњивим размерама холокауста у Независној држави Хрватској након што је заједно са мајком и браћом доспела у комплекс концентрационих логора познат као Јасеновац.

У улози Даре сјајно се снашла девојчица Биљана Чекић која сведеним глумачким средствима успела да дочара унутарњу тескобу изазвану ужасима који је окружују у настојању да спаси живот макар млађем брату.

На новинарско питање за време настајања филма шта је заправо основна замисао и циљ редитеља Антонијевић је рекао "Направићемо филм у којем ће се видети како су нас клали, а не како су нас спашавали".

То је и остварио.

Бриталне сцене егзекуција српских логораша у Јасеновцу по истинитости су у рангу Зафрановићевим сценама у једном од најважнијих остварењу "Окупација у 26 слика".

Љубо Милош, злогласна Нада Шакић и њен брат Вјекослав Макс Лубиурић представљени су као морбидни злочинци који на лицу места у току оброка или разговора са другим официрима убијају без разлога несрећне људе који је судбина одвела у Јасеновац.

Такође страхоте деце у Јасеновцу чије мајке бивају депортоване немачке концентрационе логоре приказане у су скоро докуменрном техником.

Управо те сцене би расплакале и најокамењенија срца.

Остварењу можда недостаје контекст у којем је логор настао за време Другог светског рата.

Антонијевић је направио филм о којем ће се несумњиво дуго полемисати у контексту регионалних односа држава насталих након распада СФРЈ.

Међутим, несумњиво је да оставрење "Дара из Јасеновца" након скоро 70 година открива трагедију која се догађала у Јасеновцу, концентрационом логору који је једни у фашизмом поробљеној Европи имао простор за децу, заправо болницу у којој су та деца умирала од хладноће и глади, када нису била убијана.

Noizz.rs  / 

Miloš Dašić

Naša istorija je prepuna stvari, o kojima se nije pričalo na vreme i na pravi način, zbog čega danas postoji mogućnost da se na neke od bitnih trenutaka stradanja našeg naroda i ne obraća pažnja, ili se možda čak i ne daje na značaju koji bi trebalo. Tako da filmovi o Drugom, Prvom svetskom, ali i o ratovima od pre 20. veka su zaista potrebni, ali mislim da ne treba da izgledaju kao Dara iz Jasenovca.

I sad ja imam tu (nezahvalnu) situaciju, u kojoj treba da kažem da mi se nije dopao film o Jasenovcu, jednom od najvećih stradanja našeg naroda, i jednom od nesvakidašnjih zlodela za svetsku istoriju, čime ću verovatno po default opciji da se svrstam u tabor onih jednih, što nisu oni drugi.

Film Dara iz Jasenovca je naš ovogodišnji kandidat za Oskara i za neki mesec znaćemo da li će naš film konačno dobaciti do onog najužeg kruga nominovanih. Ovaj film prati odlazak glavne junakinje Dare i njene porodice u logor, kao i paralelnu priču iz drugog logora, u kojem je zarobljen njen otac. Dara, kako film prolazi, ostaje bez članova porodice i prijatelja i pokušava da po svaku cenu sačuva svog najmlađeg brata, dok sa druge strane njen otac pokušava da dobije neku informaciju o njegovoj porodici i da pobegne. Za nešto malo više od dva sata prisustvujemo teškim i mučnim scenama krvoločnog ubijanja od strane Ustaške vojske. Predah koji dobijamo u scenama zlodela, nisu momenti u kojima možemo da uzmemo vazduh, već više momenti strepnje i straha šta će se dalje dogoditi. Nakon filma prosto se osećate pretučeno i izubijano kao da ste i vi sami bili u logoru. Ako je to bio cilj, onda je valjda film uspeo.
Dara iz Jasenovca
Foto: MCF Promo

Što se tehničke strane filma tiče, mislim da ni sami autori nisu znali gde bi i šta su hteli sa ovim filmom, da li da on bude mali autorski film sa teškim scenama, nalik raznim nekim koje smo gledali u prethodnim godinama na različitim festivalima, ili da bude epska ratna drama o stradanju, pošto bi trebalo da više vuče na to s obzirom na poruku, priču, a i državne pare. Tu onda ne uspeva, jer nakon što nas u prvoj polovini šokira u drugoj polovini upadne u jednu mučnu monotoniju svakodnevice logora što opet kažem, ako je bio cilj da se i vi kao gledalac nađete u logoru, onda je sve ok, film je uspeo.

Pitanje se postavlja za koga je pravljen ovaj film? Srbi ovaj mračni deo istorije u nekoj meri znaju. Sa druge strane, Hrvati u sve češćim situacijama negiraju broj žrtava i svake godine pomalo smanjuju, a zapad da se ne lažemo, 2020. godine baš briga za ovu priču. Pogotovo ako u njoj njega nema kao princa na belom konju da spasi Daru i njenu porodicu. Tako da kao i u milion slučaja pre, imamo srpski film koji će samo Srbi gledati i coktati, plakati i vikati: joj šta nam rade.
Možda su ovi likovi zaslužili, neki bajkoviti tarantinovski kraj, gde na kraju u taj logor upadaju Bata Živojinović, Boris Dvornik i Smoki Samaradžić, pobiju govna, spašavaju svu decu i žene iz logora. Možda, kad im već stvarni život i istorija nisu doneli happy end.

Prva instinktivna reakcija kada sam video scenario je bila ne, ali videvši da Gaga insistira da Antu odigram baš ja, krenula je agonija - kazao je naš glumac i objasnio šta ga je najviše uznemirilo u pripremi karaktera lika koji u filmu tumači.
- Ne verujem da u našoj kinematografiji ima takvih scena zločina kakve smo mi snimili. Usudio sam se da odigram takvog čoveka koji hladnokrvno baci gas u podrum pun dece i ode da večera - ispričao je Igor Đorđević.
- Dužni smo bili da uradimo jedan ovakav uzvišeni i strašni film kakav je "Dara iz Jasenovca" zbog sećanja na mnoge nevine žrtve. Dužni smo to i zbog strašne opomene da je čovek i te keko sposoban da postane monstrum. Neka nam ovaj film bude živa opomena, da se nikad nikome ne ponovi - kaže Đorđević.

Pa ne pise da je los.

Što se tehničke strane filma tiče, mislim da ni sami autori nisu znali gde bi i šta su hteli sa ovim filmom, da li da on bude mali autorski film sa teškim scenama, nalik raznim nekim koje smo gledali u prethodnim godinama na različitim festivalima, ili da bude epska ratna drama o stradanju, pošto bi trebalo da više vuče na to s obzirom na poruku, priču, a i državne pare.