Sto kaze maks...vanyo kolaterizovao si psihozu...

Elem, long story short...

Svedi vec nekoliko godina usvajaju decu iz Srbije, jer ih niko nece... mislim, hranitelji su ili lenji da pokrenu proceduru ili usvojitelji nisu odusevljeni izborom, pa odustaju.
S druge strane, u Svedskoj je sasvim normalno usvojiti dete koje nije beba, plus cene nasu sluzbu jer im daje detaljen i prave informacije o detetu. Ne lazu kao neki drugi da bi se "kurtalisali bede"... pogled na zemlje istocnog bloka...
Takodje, uvek su u pitanju originalni Svedjani, a ne ovi nasi ili njihovi (Turci, Arpapi, Rusi, Bugari, Rumuni), tako da deca idu u dobre porodice. Cak se potencira usvajanje dece sa posebnim potrebama jer ce tamo imati neku sansu za zivot, dok ce ovde zavrsiti vezani za radijator.

I to bi u sustini bilo to.

Ispostavilo se, kao sto marko kaze, da je hraniteljstvo ekstra posao.


Inace, deo koji je neproveren, to moze Mrgec da ispita... roditelji ovog malog imaju jos jedno dete od 3 godine. Ovo dete im je oduzeto sa 3 meseca, znaci... pitaj boga sta su oni radili kada je u tako ranom uzrastu ostali bez deteta i pitanje je u kakvim uslovima raste ovo drugo dete. 

Mada, opet... koga boli tuki za dete... vazna su osecanja hraniteljke, usvojitelja, drzave, srBskih patriote, etc...

 



 


Не, важна су осећања људи који пројектују своје личне фрустрације и трипове на дете и који хоће да терају инат имагинарним "срБским патриЈотима" који им се привиђају свуда. Наравно да дете ту није важно, нити је икада било у проливању агитпропа.

Шта ако дете не жели да иде? Уосталом, то управо почетни текст и говори.


Сад, то што неки на овом форуму лично жале што не могу да иду у Шведску, да уживају шведски стандард заједно са браћом Арапима и да се Швеђанима накаче на социјалу, не значи да треба да пројектују своје жеље на то дете.

Дакле, час се спинује у фазону:"ето ови наше патриЈоте само мисле на своја осећања, а не дететова", а час у фазону: "ма није битно шта дете осећа, то је за њега добро, навикнуће се, ето ја знам боље од њега шта је за њега добро, иако га не знам, нити ме је брига за њега, него ми је лепо да лупам инат Кристалу и фиктивним срБским патриЈотама".

А познато је да привилеговани хрватски емигрантски кадар на привременом раду у Србији само жели добро Србима и Србији, мислим проверена ствар...


П.С



А како то знаш? Шта ако их баш тамо вежу за радијатор и чак сексуално злостављају, а овде их неко лепо и хумано третира? Или можда опет неке пројекције Анчи сопствених склоности на све људе овде? 

ma ko ga sta pita

ganderoleg
Opisao sam prosečnog Aneu i slične tipove skoro:

Takvi su fiksirali par država sveta (pre svega Skandinavije) kao svoju nedostižnu utopiju, san svake malograđanske bitange (njih ljudi kao ljudi, država kao država i priroda kao priroda ne zanimaju, oni tamo vide isključivo novac i idu tamo gde može da se trti socijala i uživa u građanstvu, za njih su takva društva samo usputna stanica koju treba obrstiti, kao skakavci) i imaju pravo na te gluposti ali ne i da drugima nameću.

Slično kao i svoju ličnu korist, isključivo to vide u drugima, ubeđeni su da su svi poživotivljena stoka kao i oni, tako su učeni i ta beda je ne/svesno deo njih.

dok ustvari ti paranoju pogresno smatras za promisljanje

Тежак пут до усвојења, године усвојитеља отежавајући фактор


У хранитељским породицама у Србији одраста око 6.000 деце и младих, а припрема хранитеља за одлазак детета из породице почиње и пре него што оно стигне у њу. Поред тога што је процедура за усвојење сложена и дуго траје, још већи проблем је то што карактеристике деце не одговарају жељама потенцијалних усвојитеља. Више од 730 парова чека да усвоји дете – углавном желе бебу, здраву и њихове националности, а такве деце је најмање.

Случај дечака из Зрењанина, који после пет година у хранитељској породици одлази на усвојење у иностранство, и борба хранитељице да га задржи, привлачи велику пажњу јавности ових дана. Поставља се питање шта је интерес детета?

Припрема хранитеља за одлазак детета из породице, кажу надлежни, почиње и пре него што оно стигне у породицу. Заједнички задатак и хранитеља и саветника из Центра за породични смештај и хранитељство јесте да одвајање буде што безболније, првенствено за дете.

"Ја потпуно разумем хранитеље, за њих је то велики изазов, тренутак када се поздрављају са дететом, али то је део њиховог задатка. То је део њихове улоге и од њих се очекује да буду подршка детету", истиче психолог и руководилац у Центру за породични смештај и хранитељство Светлана Миленковић.

Додаје да оног тренутка када Центар за социјални рад информише Центар за породични смештај и хранитељство, односно саветника за хранитељство, и хранитељ зна шта је наредни корак.

Улогу саветника, који би требало да припреми и хранитеља и дете за одвајање, у највећем броју случајева преузима Центар за социјални рад, јер у Србији постоји само шест Центара за породични смештај и усвојење. Из угла хранитеља, период припреме детета за одлазак је кратак.

"Хранитељ не жели да остане вечно у дететовом животу, само хоће да превазиђе тај део тако да се не врати траума какву је имало у претходном животу, јер то кад-тад исплива и то најчешће у пубертету. И онда се питамо одакле ти проблеми. Одатле што нисмо одрадили посао до краја", сматра Војка Вујић из Удружења хранитеља Београда са подружницама у Шапцу, Ваљеву и Лозници.

Ни пут до усвојења није једноставан. У Србији више од 730 парова чека да усвоји дете – углавном желе бебу, здраву и њихове националности, а такве деце је најмање.

"Поред разумевања за потребе људи који чекају да се реализују као родитељи, ми далеко већи проблем имамо са тим што нам велики број деце чека да добије усвојитељску породицу. Када у томе не можемо да успемо, јер немамо за одређено дете одговарајућу породицу, што пре треба применити и искористити могућности међународног усвојења", каже Весна Текић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Зато су и листе деце за међународно усвојење дуге. Највише их оде у Шведску и преко океана – у Америку и у Канаду. Тренутно, за одлазак у нови дом спрема се око 250 малишана. Домаћим усвојитељима, који понекад и годинама чекају на дете са жељеним особинама, време не иде наруку. Због старосне доби, неки од њих никада не постану родитељи.


  Zabranili su kada su videli ko ih usvaja. Konkretno, američki džanki par je ostavio dete samo u kolima na suncu. A bilo je i slučajeva gde su se gej parovi iživljavali na deci. Konkretno, dva australijanca koja su usvojeno dete čak i prodavali preko neta. Prvo su se oni seksualno iživljavali na petogodošnjaku, posle njihovi prijatelji i na kraju oni koji su ih kontaktirali preko neta.

  Ne mogu da tvrdim da će decu u inostranstvu čekati raj ili pakao ali ona su naša i kod nas se mogu kntroisati roditelji.

Da apsolutno ...posle par smrti ...najstrasnijeg izivljanja americke plemenitosti...i tome slicno...

Istina...

A ima i ovo ...bebi boksovi...

Staljin da je ziv vec bi ih streljao sve ...

sta to znaci, ona su nasha?
moja nisu sigurno.

zapravo je upravo poenta u tome da nisu nichija i da se o njima bar privremeno stara drzava. a onda ih drzava da nekom. e onda su nechija, tj. pripadaju nekom paru

Duma zabranila da građani SAD usvajaju rusku decu


  Ruska Državna Duma je danas u drugom čitanju izglasala zakon kojim se državljanima SAD zabranjuje da usvajaju decu iz Rusije.

Time je osporen bilateralni sporazum o usvajanju dece, potpisan u Vašingtonu 2011. godine.

Zakon koji je uzdrmao rusku javnost, pa čak uneo otvorene nesuglasice u rusko rukovodstvo, zvanično je predložio predsednik Dume Sergej Nariškin iz Jedinstvene Rusije (JR).

Članovi JR i prokremaljske partije u svojim izjavama nisu skrivali da je to odgovor na "zakon Magnitskog" kojim je Kongres uveo sankcije protiv više od 60 ruskih činovnika koji su, po oceni Vašingtona, krivi za smrt pravnika Sergeja Magnitskog u ruskom zatvoru i kršenje ljudskih prava u Rusiji.

Komitet za Ustavno zakonodavstvo Dume predložio je da se usvojeni zakon zove "Zakon Dime Jakovljeva", po dečaku koji je je umro u SAD pre nekoliko godina jer ga je otac po vrućini ostavio u automobilu.

Američki sud je potom odlučio da otac, Amerikanac, nije kriv, što je izazvalo kritike u Rusiji.

Protiv zakona izjasnile su se mnoge javne ličnosti, uključujući i ministra spoljnih poslova Sergej Lavrova, koji ocenjuju da će naškoditi ruskoj deci bez roditeljskog staranja, posebno invalidima koji u Rusiji nemaju ni približno dobre uslove za život i lečenje, kao u SAD.

  Namerno sam okačio tekst sa slobodbe evrope 

  Na ovo sam mislio. Pronaći ću nadam se nešto i za dva monstruma koji su živeli u istopolnom braku. Nih dvojica su kupili bebu u Rusiji, slikali se po novinama i tv-u i bili su hodajuća gej reklama. A onda su otkrili šta su radili sa usvojenim detetom.


  Ubo si premiju, čestitam, to je poenta. Ide se na to da deca ne budu naša već državna a ona će znati najbolje šta će sa njima baš kao na zapadu gde se za sitnicu oduzima dete. Najbolje ih je udomiti što dalje i dati nekom džankiju, gej paru ili nekim zaista dobrim ljudima koji će se truditi da im zamene roditelje. Problem je što je to za decu lutrija i što će ona najviše ispaštati. Da su u Srbiji znalo bi se kako im treba pomoći ovako su prepuštene svojoj sudbini. Naša zajednica (Srbija) treba da brine o nejači koju ima.