EVO KOJE SVE POZNATE LIČNOSTI su pljuvale Srbe i Srbiju


Mi, Srbi, poznati smo po tome što olako opraštamo, a još brže zaboravljamo. I to je naša najveća tragedija. Dovoljan je samo jedan mali osvrt na sve ono što su drugi godinama govorili o nama kako bi smo shvatili sve ono što smo davno zaboravili. I oprostili.

„Srbe treba spokojno bombardovati, jer će sve brzo zaboraviti” – govorio je Džejms Šej, portparol NATO-a, marta 1999. ne sluteći koliko je bio u pravu što se naše zaboravnosti tiče.

„Trebalo bi da bombardujete Srbe” rekao je Papa Jovan Pavle Drugi. Ove njegove reči bile su upućene predsedniku Klintonu tokom javnog pojavljivanja u Denveru.

„Srbi su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorista” bila je izjava Žaka Širaka, tadašnjeg predsednika Francuske, za ručkom, juna 1995. povodom sastanka Šefova vlada država članica EU. Iste one u koju danas tako vrtoglavo jurimo!

„Molim se da se vatra nebeska obruši na Srbe” rekao je Otac Pjer, poznati francuski sveštenik – humanitarac, po povratku iz Sarajeva i posete Markalama 2, na svojoj konferenciji za štampu.

„Što se Srba tiče… To je danas jedan bolestan narod” – General Žak Kot, bivši komandant UNPROFOR-a u Bosni i Hercegovini, Vojni mesečnik Difens nacional, jun 1997. u Pariz.

„Srbi nisu naročito pametni… „Srpska deca se više neće smejati” bila je to zlokobna pretnja Lorensa Inglbergera bivšeg državnog sekretara SAD-a.

„Srbi trguju ljudskim organima svojih žrtava kako bi obezbedili novac za svoj rat… Trebalo bi da đavolski bombardujemo Beograd!” izjava Pola Džeksona, urednika lista „Kalgari san” za Fani star,13.oktobara 1992.

„Mi bismo trebali da Srbiju osudimo na karantin, sve dok se virus koji ona nosi ne izbriše” – David Gompert, stariji direktor za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost u vreme Bušove administracije, Časopis „Forin afers”, jul-avgust 1994.godine.

„Srbe treba baciti na kolena” bila je izjava Klausa Kinkela, nemačkog ministra inostranih poslova, data 27. maja 1992.godine.

„Srbi su zločinački dupeglavci” reče Ričard Holbruk 6.novembra 1995.godine u „Njujorker”-u, kao tadašnji Klintonov emisar u Jugoslaviji. Isti onaj Ričard Holbruk koji danas vedri i oblači nad Srbima.

„Zaustavite Srbe. Odmah. Zauvek” – Margaret Tačer, bivša premijerka Velike Britanije, u „The New York Times” 4. maj 1994.

”Hrvatska ne želi da u njoj žive ljudi koji pripadaju drugom narodu„. – Bosiljka Mišetić, potpredsednica hrvatske vlade, na press-konferenciji 1995.
”
Nema mira dok Srbija ne bude vojno poražena„ – Srđa Popović, advokat i potpisnik zahteva svetskih intelektualaca za bombardovanje Beograda, u izjavi za zagrebački ”Globus„ oktobra 1994.

”Suštinski uzrok sukoba je ideologija etničkog čišćenja koju je obnovio gospodin Ćosić, predsednik Srbije, koji je već 1990. objavio Memorandum„ bila je izjava na francuskoj televiziji Žaka Delora, bivšeg predsednika EU, u maju 1994.

”Uostalom, bosanski Srbi su za nas uvek bili i ostali samo banda razbojnika i ubica„ – Johan Fric, direktor bečkog dnevnika Di Prese i direktor Međunarodnog Instituta za Štampu. Gle čuda! Upravo ovaj Johan Fric imao je, u to vreme, veliku moć nad štampom…i velikog udela u satanizovanju Srba!

”Srbija, nesumnjivi agresor, trebalo bi da bude prisiljena UN rezolucijom da snosi čitav teret reparacija„ reče Josif Brodski, ruski jevrejski pesnik-disident i Nobelovac, u dnevniku Internešenel Herald Tribun, 5. avgusta 1993.

”Srbi su dvodimenzionalan narod sa težnjom ka prostakluku… Životinje koriste svoje resurse znatno sređnije nego ovi naopaki stvorovi, čija pripadnost ljudskoj rasi je u velikom zakašnjenju„ – Ser Piter Justinov, glumac i ambasador UNESCO-a, ”The European„ 10. jun 1993.

”Predlažem da se srpskoj deci zabrani u školama učenje srpske nacionalne poezije„ – prof. dr Rolf-Diter Kluge, direktor slavističkog seminara Univerziteta Tibingen, na okruglom stolu Univerziteta u Tibingenu, 1997.

”Srbi su nemilosrdni ljudi, spremni zaklati nožem, što mogu zahvaliti svom slovenskom poreklu„ izjava je Fransoa Kremio-a, pripadnika francuskih snaga SFOR-a,u maju 1995.

”Na nesreću, nisam pobio sve Srbe„ – Tomislav Merčep u govoru na kongresu Hrvatske pučanske stranke, Feral Tribune,1995.godine.

”Neka se Srbi podave u sopstvenom smradu„ izjava (verovatno njemu najdraža) Helmuta Kola, nemačkog kancelara, početkom 1998.godine.

„Vodićemo protiv Srba rat – diplomatski, ekonomski, politički, propagandni i psihološki” – Džejms Bejker, državni sekretar SAD-a na američkoj TV, jun 1992.

„Ovo je borba između dobra i zla, a NATO neće dozvoliti da zlo nadvlada” – Vilijam Koen, američki državni sekretar za odbranu, proleće 1999.

„Rat protiv Srba nije viče samo vojni sukob. To je bitka između dobra i zla, između civilizacije i varvarstva” – Toni Bler, britanski premijer tokom NATO agresije na Srbiju 1999.godine.

„Srbi sprovode teror i siluju albansku decu” – Bil Klinton, američki predsednik, govor na proslavi 50-godišnjice NATO pakta u Vašingtonu, 23-25.april 1999.

”Prošle nedelje imali smo devetoro ubijenih Srba, ove nedelje – osmoro. To je jasan napredak„ – Bernar Kušner, Šef civilne misije UN na Kosovu i Metohiji u izjavi za TV ”France 2„ krajem marta 2000. Isti onaj koji se izdaje za velikog ”mirotvorca„!

Nobelovac Ginter Gras, napominjući 26.marta ,dva dana posle početka bombardovanja Jugoslavije da nije pacifista, na otvaranju Sajma knjiga u Lajpcigu rekao je :“ Krajnje je bilo vreme da se Jugoslavija napadne, nadam se da nije prekasno“!

Sve su ove izjave, danas zaboravljene !

Izbor iz knjige Zorana Petrovića ”Izbrisati srpski virus“„.

Međutim, kako naš narod voli da kaže da „mnogo više boli kada te tvoj ujede za srce“, tako i ja ne mogu,a da se ne setim i našeg „velikog“ (?!) dr Zorana Đinđića! Upravo onog koga danas mnogi veličaju i preuveličavaju. Posebno zanimljiv izvor je, ni manje, ni više nego Njujork Tajms! I još zanimljivije je upravo to što je ovu izjavu, pored „dragog“ nam Zorana, potpisao i aktuelni predsednik Crne Gore – Milo Đukanović! Nije li to onaj isti koji je nedavno priznao nezavisnost Kosova?!

Potrebno je citirati i komentar novinara da bi se shvatilo kako su „Milo i Zoki“,u naizgled uvijenoj formi, otvoreno podržali bombardovanje Srbije.A sve u ime svojih političkih ciljeva!

„New York Times”, May 1999.

Joint statement of Milo Đukanović and Zoran Djindjic : „…If the war finishes with signature on peace agreement with the same leadership with Slobodan Milosevic on top, tragedy and violence will continue.

Stability of Yugoslavia is of the main importance because of its geographic position in Balkan and its role in determing stability or instability of its neighbors, Bosnia and Herzegovina, Macedonia and Albania. Up to now, however, international strategy for Yugoslavia has been conducting the crises, while the roots of the crises were being neglected….“

Komentar nemačkog novinara Klausa Hartmanna u vezi ove zajedničke izjave Mila Đukanovića i Zorana Đinđića iz maja 1999 godine bio je :

„Djindjic liebte die Bombe auch, aber diplomatisch“
U prevodu – „Đinđić je takođe voleo bombe, ali na “diplomatski način”!“

U prilog tome ide i čuveni njegov intervju za nemački list “Špigl”, gde je za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije rekao sledeće:

“Jugoslavija se mora bombardovati … samo nastavite da bombardujete popustiće oni”’ (Der Spiegel 20/1999).

Mi smo Srbi poznati po tome što olako opraštamo i još brže zaboravljamo. To je naša najveća tragedija. Dovoljan je samo osvrt na sve što su drugi govorili o nama kako bi smo shvatili sve ono što smo davno zaboravili, kako bi smo shvatili koliko smo mali.

„Srbe treba spokojno bombardovati, jer će sve brzo zaboraviti” rekao je Džejms Šej i ne sluteći koliko je bio u pravu.

NE ZABORAVI NIKAD !
NE OPROSTI NIKAD !
PAMTI ZAUVEK
NATO BOMBARDOVANJE 1999 !

Ne zaboraviti nikad! Dobra fora, 2 miliona Srba će glasati Šredera u areni 24 marta, ajmo da se ne zajebavamo

Пуковник Оровић: Наша војска на Косову није поражена, поносан сам како смо бранили земљу!


“Поносан сам на све што је војска и моја јединица урадила на Косову. Наша војска није поражена“, изјавио је пуковник Боривоје Оровић у интервјуу за ИН4С, поводом 18. годишњице од почетка НАТО агресије на СРЈ.

“За 78 дана агресије, НАТО пакт нам је уништио само један тенк Т-55, и то не директним поготком у борбено возило, већ посредно поготком у цистијерну, која је у том моменту вршила попуну тенка горивом“, додао је пуковник Оровић, који је током ратних дешавања обављао дужност начелника штаба легендарне 37. моторизоване бригаде ВЈ, јединице одликоване Орденом народног хероја за допринос одбрани земље од НАТО агресије.

• Пуковниче Оровићу, на данашњи дан прије 18 година почела је НАТО агресија на нашу земљу. Гдје сте дочекали тај дан?

На свој рођендан, 24. март налазио сам се у Рашкој, гдје је био и реон мирнодопске локације наше јединице. Са отпочињењем НАТО агресије, 37. моторизована бригада која је припадала Другој армији, претпочињена је Трећој армији, конкретно Приштинском корпусу и добила задатак да запосједне зону која је покривала највећи дио Дренице, укупне површине од 340 квадратна километра.

Послије објаве премијера Момира Булатовића да се налазимо у стању непосредне ратне опасности, спроведена је наређена мобилизација једнице. Одзив је био заиста добар, преко 80%. Након спроведених припрема јединицу смо, у ноћи 30. марта и 1. априла из Рашке, у двије колоне, једну долином Ибра, а другу преко Новог Пазара, пребацили у реон Дренице.

Ову опсежну операцију, која је подразумијевала пребацивање више стотина борбених и неборбених возила, артиљеријских оруђа, инжињеријских машина и друге технике, те преко 6000 војника, непосредно сам осмислио и спровео, јер се командант бригаде, тада пуковник Љубиша Диковић, већ налазио у зони нашег будућег ангажовања.
Доласком на Косово престали страхови

• Пребацити толико механизације и људства у условима непосредне изложености НАТО авијацији, нимало није једноставан задатак. Да ли сте осјећали страх?

Слагао бих, када бих рекао да нисам. Искрено бојао сам се губитака до доласка у мјесто гдје треба да будемо ангажовани. Приликом покрета и марша јединица је најосјетљивија и најрањивија, изложена је дејству непријатеља са земље и из ваздуха. У двије ноћи, под ратним свијетлима пребацити по 500 возила, заиста је био изазов. Међутим када смо успјешно стигли стигли у зону ангажовања, сви моји страхови су престали.

• Током НАТО агресије ваша јединица била је размјештена у реону Дренице, једног од најтврђих жаришта отпора ОВК-а, родног мјеста злогласног Адема Јашарија. Поред стално пристуне терористичке пријетње, били сте изложени непрекидним ударима авијације НАТО. За 78 дана агресије, какве губитке је НАТО пакт нанио вашој јединици?

Војска, па и наша јединица, имала је неколико задатака. Наш први задатак је био да заштитимо људство, борбена средства и материјалне резерве од дејства НАТО авијације. Следећи задатак је био да у зони дјества блокирамо и уништимо шиптарске терористичке снаге. Трећи задатак је био да посједнемо положаје за одбрану и да до одређеног времена те положаје утврдимо, са крајњим циљем да то буде остварено до 15. априла. Ми смо све задатаке реализовали у предвиђеном року.

Наше ангажовање на простору КиМ било је комлексно. Јединица je била изложена трострукој пријетњи. Прву је представљало дејство НАТО авијације, другу шиптарске терористичке снаге, а трећу бројне противтенковске мине, постављене у зони наше одговорности, што је ометало маневар и кретање.

Дреница је представљала легло шиптарских терористичких снага. Дреница је за ОВК била једна од оперативних зона. Тамо су се налазиле 4 редовне и једна специјална бригда ОВК, укупне снаге преко 2500 људи. Ово наводим на основу података, које смо пронашли након освајања њихове базе и команде у селу Ликовац.

Од дејстава НАТО авијације, укључујући и официра који је погинуо приликом бомбардовања зграде команде наше јединице у Рашки, погинуло је 17 официра, подофицира и војника. Што се тиче технике, наши губици од дејства НАТО авијације су заиста били минимални. Поштовали смо све процедуре и примјењивали различите мјере тактичког маскирања, избјегавали покрет када су дејства авијације била најављена. Имали смо заиста добре најаве о налету авијације од оперативног центра приштинског корпуса, који је са успјехом хватао поруке са авакса и авиона, те тако могао направити ваљану процјену гдје се могу очекивати дејства.

За 78 дана агресије НАТО пакт нам је уништио само један тенк Т-55, и то не директим поготком у борбено возило, већ посредно поготком у цистијерну, из које се у том моменту вршила попуна тенка горивом. Том приликом је страдао и возач тенка. Уништена су нам такође 2 противавионска топа 20/3 mm и неколико моторних возила.

Дана 8. априла, у окршај наше извиђачке чете са шиптарским терористима у реону села Трдевац, укључила се НАТО авијација и погодила пинцгауер у коме се у том моменту налазио један официр, један подофицир и шест војника, који су том приликом погинули. Губитке смо имали трпјели и од шиптарских терориста и дејства противтенковских мина. На крају, укупни губици наше јединице били су 60 људи, од укупно 7500 војника, колико је јединица са ојачањима бројала на крају агресије.
Од старих душека направили невидљиви тенк

• Када је дошло до повлачења са Косова, НАТО официри су били у потпуном шоку, када су пребројали борбене ефективе наше војске. На који начин сте успјели да код њих створите лажну слику о губицима наших снага?

Крајем априла и почетком маја добили смо неколико макета тенкова, а неке смо и сами израђивали и намјерно излагали НАТО авијацији. То је свакако утицало да се код њих створи лажна слика о ефектима дејства њихове авијације.

Када је видио која је војна сила напустила територију КиМ, један НАТО генерал нас је касније питао, да ли смо ми тенкове уопште покретали. У свим борбеним акцијама које смо спроводили тенкови су били укључени, били су важна подршка приликом напада на утврђене ватрене тачке. Када вам откријем како смо наше тенкове учинили невидљивим НАТО авијацији, гарантујем да ћете се смијати.

НАТО авиони летјели су на великим висинама и користили ракете са термовизијским навођењем, која тражи циљ који емитује топлоту. Због тога смо направили својеврсну маску за мотор, коју је представљало неколико старих тродјелних војничких душека сашивених у једну цјелину. На тенку се такође налазило неколико бидона са водом. Када би добили информацију да смо могући циљ, тенкови би се угасили, а душеке смо наливали водом и постављали их позади на мотор тенка и тако тенк начили непримјетним за НАТО авионе.

Једини тенк, који нам је како сам горе поменуо НАТО уништио поготком у цистијерну, ми смо повремено “оживљавали“, палећи ватру на мјесту гдје му се налазио мотор. И овај тенк је НАТО погодио најмање још 10 пута.

• Помоћу старих душека сте тако направили невидљиви тенк?

То можда звучи невјероватно, али је истинито. Наш тенк је можда личио на чергу, са стране су висили бидони и душеци, али ма колико то изгледало смијешно, омогућило је да се тенк могао користити у борби, као подршка пјешадији. Нашалио бих се да су нам уништили онолико тенкова, колико и ми њихових невидљивих авиона.

• Да ли је истина да је наша војска успјела да НАТО пакт обмане у питању мостова и неких других важних објеката?

У нашој зони одговорности, између Глоговца и Коморана налазио се важан мост. Та комуникација је била веома важна за нас због кретања возила и технике и снадбијевања наше и других јединица. Од нашег Војно-техничког института добили смо  тзв. пасивне противрадарске рефлекторе. Ови мали уређаји облика тетраедра, када се поставе у пару и по договарајућим упутствима, слали су НАТО авијацији радарски одраз као да је неки циљ у питању.

Наши инжењери су нас савјетовали да на стотинак метара низводно и низводно поставимо по два пара ових уређаја, који су НАТО авијацији давали лажну слику да се мост налази стотињак метара узводно. Мислим да су мост покушавали да “сруше“ најмање 20 пута. Док су они више десетина пројектила испалили су најлон који је повезивао противрадарске рефлекторе, ми смо уредно користили мост.
Нијесмо војнички поражени

• Често понављате, “да је било до војске ми би се и даље налазили на Косову“. Да ли то значи да сте потпуно били спремни и ријешени да се супроставите копненим снагама НАТО?

Одговорно тврдим да су Војска Југославије и јединице Приштинског корпуса на простору КиМ, могле да до дана данашњег да ратују са НАТО-м. Шиптарске терористичке снаге у зонама одговорности разбијене су и стављене под контролу.

Након разбијања шиптарских терористичких снага, војска је заузела одбрамбене положаје и спремно смо очекивали копнену интервенцију НАТО. Губици Приштинског корпуса, иако је сваки људски живот вриједан и представља ненадокнадив губитак, нијесу били високи, нијесу утицали на морал и борбену готовост наших једница.

Поносан сам на све што су војска и наша јединица урадили на Косову. Наша војска није поражена.

Ја нећу да се бавим политиком. Ако политика своје циљеве не може да оствари мирним путем, одређује циљ вођења евентуалног рата. Задатак војске је да политици обезбиједи да, ако се већ ратује, постигне оне циљеве које није било могуће остварити мирним путем, те тако обезбиједи повољне услове за вођење преговора. За војску није важна сила која напада, важно је да ли је те борбе вриједна светиња која се брани, а Косово је за нас била заиста светиња.

Ја властима СРЈ и Србије замјерам што прије него нам је поставила задатак, није дефинисала колике је жртве држава била спремна да поднесе. Задатак који смо ми испунили.

Није ми било драго када сам чуо, да у околностима када нијесмо поражени морамо отићи са Косова. Међутим. то је војничка судбина. Држава је донијела одлуку да се војска на простору КиМ дезангажује и ми смо ту наредбу спорвели. Били смо људски, а не војнички поражени. Било је много емотивних момената, па чак и суза.
Оптужбе против генерала Диковића најобичније лажи

• Команданта бригаде, гдје сте ви обављали дужност начелника штаба, генерала Љубишу Диковића, Наташа Кандић је последњих година прилично агресивно оптуживала за ратне злочине на КиМ. Како ви коментаришете оптужбе на рачун вашег непосредно претпостављеног?

Љубиша Диковић је частан, одговоран и добар официр. Он је мој пријатељ и претпостављени старјешина у вријеме НАТО агресије. Ни он, ни ја, ни било ко други у војсци није издао наређење којим би се организовано починио неки злочин. То одговорно тврдим.

Од његовог постављања на дужност начелника генералштаба почели су напади са циљем да се омаловажи, не само Љубиша Диковић као човјек и као генерал, већ и институција начелника генералштаба. Оптужбе на рачун генерала Диковића су најобичније конструкције, без конкретних доказа и утемељења, које ја са индигнацијом одбацујем.

Генерала Љубишу Диковића, чак ни Хашки суд ниједном није поменуо. Подсјетићу да је он у трибуналу био свједок одбране у поступку против генерала Лазаревића. Фонд за хуманитарно право поднио је пријаву против генерала Диковића Специјалном тужилаштву за ратне злочине, али те оптужбе тужилац Вукчевић одбацио је као неосноване.

Ипак, да се разумијемо, злочина и кривичних дијела на простору КиМ је било. Жалосно је што се то догодило. Међутим свако поступање мимо закона и обичаја рата, Војска Југославије је најстрожије санкционисала. Свако за кога смо сазнали да је убио некога ван борбених дејстава, или нешто украо, процесуран је уз кривичну пријаву Војном суду у Нишу.

Књига ‘‘Примена правила међународног права оружаних сукоба“, објављена је 2002. године, приказује факсимиле докумената издатих почев од врховне команде, па до најнижих нивоа командовања гдје се јасно наводи да ће свако поступање мимо међународног права бити најстрожије санкционисано. Конкретне информације о броју злочина, које је наша војска санкционисала и процесуирала такође можете наћи у овој књизи. Ова књига је свједочанство, колико смо озбиљно приступали проблему нарушавања ратних закона од стране наших припадника.
Слободан и демократски референдум о НАТО пакту минимум

    Како оцјењујете могућност да Црна Гора, 18 година након агресије постане чланица НАТО пакта?

НАТО је, по мом суду, злочиначка организација и рецидив блоковске поделе света из доба хладног рата. Ако Црна Гора није променила свој морални код светионика слободе и части на Балкану,њој није место у тој организацији. Војна неутралност Црне Горе и блискије везе са природним савезницима,посебно Србијом и Русијом су прави пут.

Досадашња сарања са НАТО кроз програм Партнерства за мир је сасвим довољна. И свакако, ради поштовања воље народа,смањивања садашњих и будућих тензија око овог питања, минимум онога што би ова власт морала урадити, а опозиција издејствовати је фер и демократски референдум о уласку у НАТО.
Ако отаџбина позове сјутра бих кренуo опет на Косово

• Како видите будућност простора КиМ?

Ја сам одрастао на Косову, иако сам рођен у Подгорици, а поријеклом из Васојевића, из Лијеве Ријеке. Мој отац, професор се 1961, због службе године преселио на Косово, био је директор школе у Витомирици. У Метохији сам завршио основну школу, гимназију у Пећи. Службовао сам на Косову. Ми смо сви одрастали на косовском миту.

У своје лично име могу да кажем, уколико ме отаџбина опет позове, ја имам униформу, спреман сам да одмах обујем чизме, ставим опасач, спакујем транспортну врећу и одем поново на Косово.

Пуковник у пензији Боривоје Оровић живи у Подгорици. Пише пјесме и афоризме, члан је Удружења књижевника Црне Горе и Књижевне заједнице Југославије.


  Ja neću a neće ni preostalih 6 i kusur miliona.

Идуће године Бил и Хилари гости, само напредно.

  Počelo je sa sletanjem, dočekom  i druženjem američkih pilota sa šunatovcem.

  Dabišatitis koji se polako šeiri postaje hroničan.

To nije ništa u odnosu na Tadićev utisak.


Ovo je valjda neki eufemizam za ono - krio sam se babi ispod skulnje.

Dezertetska posla.

Drugi post ti je obrisan zbo toga sto i pored upozorenja ne postujes pravila.

Ni ti ih ne poštuješ jer tolerišeš vređanje forumaša, karikiranje nikova i vulgarne kvalifikacije.

Ali ti si glavna, ko šta tebi može.

E pa prijatelju ja sam uvek bio za ono vodi ljubav a ne rat... jbg neko je za vreme bombardovanja jebao a neko se grchio pored kalashnjikova redovno puneci gace... A neko je bio ministar informisanja...

Nije maneken onaj zbog koga su otisli, neko drugi je u pitanju...

Anea, a shta mi reko a? A? A?

E daj, jbte Anea priznaj da smo u vezi ovo me vec treci put optuzuju da imam protekciju kod tebe...