DAN PRIMIRJA - Veliki rat se završio potpisom jednog CIVILA

Prvi svetski rat, koji je iza sebe ostavio 20 miliona poginulih i 20 miliona ranjenih, okončan je potpisivanjem primirja u ponedeljak 11. novembra 1918. godine u Francuskoj, u departmanu Oaz (Rethondes, Oise).



Primirje je potpisano u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, usred šume blizu raskršća Retond kod grada Kompienj, u 5 sati 15 minuta ujutru. Istog jutra u 11 sati zvona širom Francuske oglasila su da je i poslednja neprijateljska sila, Nemačka, potpisala kapitulaciju.

Nemačku delegaciju predvodio je Matijas Ercberger, civil koga su nemački nacionalisti ubili kao "izdajnika " u atentatu 1921. Činjenicu da se radilo o civilu, nacisti su kasnije iskoristili da poreknu da se nemačka vojska ikada predala.

U delegaciji su jos učestvovali general Fon Vinterfeldt i kapetan Fanselov. Nemačka delegacija se uputila na pregovore dva dana pre zvanične abdikacije cara Vilhelma II i 9. novembra stigla je na odredište noseći belu zastavu u rukama. U francuskim redovima, ponuda da se pregovara o primirju naišla je na
podeljene reakcije: predsednik Republike Rejmon Poenkare i general Filip Peten želeli su da iskoriste vojnu prevlast na terenu kako bi silom izbacili Nemce iz Belgije, zauzeli Nemačku i potukli neprijatelja "do nogu".



Međutim, vrhovni komandant savezničkih snaga na Zapadnom frontu, maršal Ferdinand Foš i predsednik vlade Žorž Klemanso, nisi bili istog mišljenja; francuska vojska je, po njima, bila isuviše iscrpljena da bi se upustala u osvajačke pohode. Osim toga, svako odlaganje konačnog rešenja uvećavalo je rizik da se boljševička Rusija namerači na Nemačku… U savezničkoj delegaciji, pored maršala Foša, sedeli su Ser Roslin Vemis, admiral Britanske ratne mornarice i francuski general Maksim Veigan.

Umesto predloga za primirje, kojem su se Nemci nadali, Maršal Foš ih je u ime savezničkih snaga dočekao s nizom neprikosnovenih i neopozivih uslova: predaja 5.000 topova, 25.000 mitraljeza, 1.700 aviona i ratne flote. Nemačka armija je dobila petnaest dana da se povuče sa teritorije Alzasa i Lorene i 30 dana da napusti levu obalu Rajne. Bilo je predviđeno da potpisano primirje važi samo 36 dana, ali je ono bilo redovno obnavljano sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919.

Izvor: Blic

CVET FENIKS NA REVERU: Evo ko je osmislio simbol Dana primirja!

Inicijativa da ljubičasti cvet natalijina ramonda postane u Srbiji simbol Dana primirja u Prvom svetskom ratu potekla je od, današnjeg direktora Kancelarije za KIM Marka Đurića



Prvi put nam je sa revera zvaničnika i voditelja RTS-a najaviila državni praznik, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, 2012. godine. Ljubičasti cvet feniks, natalijina ramonda, zajedno sa crno-zelenom trakom, koja simbolizuje traku Albanske spomenice, našla su se na znački koja se nosi uoči i na dan 11. novembra, Dana primirja, piše “Politika”.

Državni praznik, koji ove godine pada u utorak i obeležava se neradno, ustanovljen je kao sećanje na pobedu srpske vojske u Prvom svetskom ratu, ali se proslavlja i u drugim evropskim zemljama, potpisnicama primirja u Francuskoj.

Inicijativa da simbol praznika postane malo poznati cvet potekla je od Marka Đurića, tadašnjeg savetnika predsednika republike Srbije Tomislava Nikolića, a sada direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Idejno rešenje uradio je sa tadašnjim saradnikom u spoljnopolitičkom timu predsednika Srbije Aleksandrom Ristićem, sadašnjim otpravnikom poslova u Bejrutu.

Đurić objašnjava da je kao inspiracija poslužila ruska georgijevska lenta, narandžasto-crna traka preuzeta sa Ordena svetog Đorđa koja se u Rusiji nosi povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu, i britanska popi. Taj stilizovani cvet bulke u Velikoj Britaniji zvaničnii i javne ličnosti nose uoči Dana primirja u Prvom svetskom ratu i na sam taj dan.

Bulka je, navodno prvi cvet koji je iznikao na poljima Flandrije, poprištu žestokih bitaka u Prvom svetskom ratu. A zašto je Đurić izabrao naizgled nažni ljubičasti cvet kao simbol srpske pobede koja je došla posle masovnog stradanja?

– Istraživanjem o nekom simboličnom i autentičnom srpskom cvetu došli smo do informacije o postojanju ove vrste pod latinskim nazivom Ramonda Serbica, a cela priča o njenom pronalasku, davanju imena natalijina ramonda i svojstvima oživljavanja, daje posebnu težinu i simboliku – kaže Đurić.



Naime, ovaj cvet je među retkim biljnim vrstama koje posle zalivanja mogu ponovo da ožive čak i ako se potpuno osuši. Otuda ga zovu i cvet feniks. A zvanično ime je dobio po kraljici Nataliji Obrenović.

Natalijinu ramondu 1884. godine otkrio je u okolini Niša dr Sava Petrović, dvorski lekar kralja Kilana Obrenovića. Zajedno sa  Josifom Pančićem, on je neobični cvet opisao i dao mu ime.

Osim u delovima Srbije, na Suvoj i Šar planini, u Jelašničkoj i Sićevačkoj klisuri, raste i u Makedoniji i u severnoj Grčkoj, a posebno je simbolično što je ima i na Kajmakčalanu, najvišem vrhu planine Nidže i čuvenom lokalitetu iz Prvog svetskog rata.



Cvet se nalazi na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je kao prirodna retkost zaštićen zakonom.

Izvor: Telegraf

---

Rile - covek, rodoljub, diplomata. 

Српско учешће у првом светском рату и делимично у другом је једна од највећих српских издаја националних интереса.

Борили смо се против сила са којим смо морали да будемо савезници или бар неутрални, док су непријатељи били савезници и са једном и са другом страну, само да би били против нас, као што су били против нас и много пре сукоба са Германима.

"Dok je Evropa igrala, pevala i krala, mi smo vekove proveli po rovovima, na njihovim granicnim polozajima, kao njihovi psi cuvari."

Naravno, nase pradede i dede su bili budale... treba da osudimo njihove "zlocine" u odbrani otadzbine. 

DRŽAVNI PRAZNIK Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić danas će, povodom državnog praznika 11. novembra - Dana primirja u Prvom svetskom ratu, položiti venac na Spomenik neznanom junaku na Avali.

Ceremonija dočeka predsednika i svečano polaganje venca otpočeće na platou ispred spomenika na Avali, saopštila je Služba za saradnju sa medijima predsednika Republike.
 
Povodom Dana primirja, biće održana ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju. Toj ceremoniji prisustvovaće visoki predstavnici ministarstava Vlade Srbije, Vojske Srbije, Grada Beograda.

Prisustvovaće i ambasadori i izaslanici odbrane Austrije, Australije, Belgije, Bugarske, Grčke, Italije, Kanade, Mađarske, Nemačke, Rumunije, Ruske Federacije, Sjedinjenih Američkih Država, Slovačke Republike, Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Francuske, Holandije, Češke Republike, Angole, Palestine, Turske, Argentine, Kube.

Centralna državna ceremonija kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu predstavlja odavanje počasti svim pripadnicima oružanih snaga i civilima nevino stradalim tokom Prvog svetskog rata. To je jedna od najznačajnijih ceremonija koje će toga dana u isto vreme, u svim glavnim gradovima država-pobednica u Prvom svetskom ratu biti održane u čast godišnjice velikog istorijskog događaja.

Preuzeto sa ...

natalijina ramonda ili feniks cvjetic posve je zanimljiv... 

Morali smo da budemo neutralni ali germani nisu hteli da budu neutralni sa nama. Zeleli su da nas pokrste, pobiju i proteraju. Koristili su i blokiranje nasih granica samo par godina pre rata.

Не лупетај глупости и не наседај не енглеску и комунистичку пропаганду.
Прво како Хришћане може да покрсти други Хришћанин ? Од свих Православаца на Балкану, баш луди да покрштавају само Србе ? А муслимане ?
На крају крајева како могу Германи да покрсте било ког Православца, кад они нису јединствени као ми, јер припадају различитим хришћанским црквама, пола њих Католици, друга половина Протестанти ?

И на крају истина је да смо ми протерали Немце који су живели у Војводини, а не они нас.
Наши прави непријатељи нису страдали, нису протерани ни покрштени, нити враћени својој старој вери коју су издали.

Да смо били савезници са Германима имали би могућност да се обрачунамо са непријатељима и то је један део Срба доказао у другом светском рату, мислим на четничке одреде који су сарађивали са Немцима и Италијанима.

Ја сам поносан на учешће мог ђеда у другом светском рату. Његов комадант је добио улицу у РС, он и његови саборци су добили спомен парк и ми унуци тих четника смо поносни Срби.
Они су се борили против правих непријатеља, а не против Италијана и Немаца који су их војно помагали.
Други деда није ратовао, али и то је боље него да је учествовао у издаји.

Jel carinski rat propaganda? Jel pozivanje na rat od strane partije ciji je predsednik bio Franc Ferdinand propaganda? Jel ugnjetavanje Srba na racun svih ostalih u Bosni propaganda?

Ako mislis da jeste onda si prosao ispiranje mozga