Да се не заборави *Tema sadrži uznemiravajuće slike*

Toolbar

Pravilnik foruma

Burek marketing

Najčešća pitanja

Posetite Burek Prodavnicu

Zatvori

BUREK marketing

Burek :: Forumi :: > Drustvene teme > Politicki ~ Geopoliticki forum

Tema: Да се не заборави *Tema sadrži uznemiravajuće slike* (Moderatori: Mistreated, niko79, RASMC)

Trenutno vreme je: 19. Apr 2024, 23:11:59

Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Napomena: Govor mržnje, uvrede i svako drugo ponašanje za koje moderatori budu smatrali da narušava ugled i red na forumu - biće sankcionisano.

Stranice:

1 ... 22 23

Tema: Да се не заборави *Tema sadrži uznemiravajuće slike* (Pročitano 122168 puta)

Maks 78

Poruka #230

31. Jul 2008, 21:30:50

Poznata licnost

Zodijak
Pol
Poruke	3324
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 2.0.0.16
	Samsung

IP sačuvana

Citat

Po sopstvenom priznanju,Tomislav Nikolić svoj politički život duguje Vojislavu Šešelju. Na njegovim delima vaspitavao se osamdesetih godina. Oduševljeno je čitao sve što je napisao.

Citat

Kad je Tomislav, član Narodne radikalne stranke, čuo Šešelja iz Četničkog pokreta uživo, uverio se da je to „najveći srpski intelektualac”.

Zatvori

Maks 78

Poruka #231

01. Avg 2008, 10:38:35

Poznata licnost

Zodijak
Pol
Poruke	3324
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 2.0.0.16
	Samsung

Обележавање 13. годишњице прогона Срба током Олује

У Бањалуци ће 3. и 4. августа бити обележена 13. годишњица прогона више од 200 хиљада Срба из бивше Републике Српске Крајине (РСК) у акцији хрватске војске "Олуја". Обележавање годишњице прогона Срба током "Олује", под мотом "Да се не заборави", заједнички организују Одбор Владе Републике Српске (РС) за његовање традиција ослободилачких ратова и Документационо-информациони центар "Веритас" . Представник "Веритаса" Јанко Велимировић најавио је да ће, осим у Бањалуци, годишњица прогона Срба 6. августа биће обележена у Новом Граду и месту Бравско код Босанског Петровца. Велимировић је рекао да је на тај дан пре 13 година у месту Сводна, између Приједора и Новог Града, и у Бравску код Босанског Петровца, хрватска авијација бомбардовала колону српских избеглица из РСК. Он је оценио да хрватске власти још крше људска права Срба избеглих из Хрватске, посебно у погледу враћања њихове имовине.

IP sačuvana

Citat

Po sopstvenom priznanju,Tomislav Nikolić svoj politički život duguje Vojislavu Šešelju. Na njegovim delima vaspitavao se osamdesetih godina. Oduševljeno je čitao sve što je napisao.

Citat

Kad je Tomislav, član Narodne radikalne stranke, čuo Šešelja iz Četničkog pokreta uživo, uverio se da je to „najveći srpski intelektualac”.

Zatvori

Maks 78

Poruka #232

01. Avg 2008, 17:17:58

Poznata licnost

Zodijak
Pol
Poruke	3324
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 2.0.0.16
	Samsung

Pri obeležavanju 60. godišnjice oslobođenja zloglasnog ustaško-hrvatskog logora Jasenovac, premijer Hrvatske Ivo Sanader osudio je „preuveličavanje” broja žrtava i energično odbacio tvrdnje da se u Hrvatskoj sistematski prikriva istina o genocidu...

Hrvatski istoričari pri izučavanju Drugog svetskog rata, priznali su: „Nisu svi Hrvati od 1941. do 1945. klali Srbe, ali su svi bili za njihovo potpuno uništenje”.

U Jasenovačkom logoru umoreno je 19.432 deteta, imenom i prezimenom. Pokopano je 10.268 dečaka i 9.128 devojčica. Za 36 mališana nije bilo moguće utvrditi pol.

Početkom poslednjeg rata, Mate Meštrović je izjavio: „Nije mi jasno - dvjesta godina mi koljemo Srbe i što ih više koljemo oni hoće da žive sa nama. Taj fenomen ja ne mogu da shvatim”

Grupa francuskih i belgijskih novinara, 2002. godine, obišla je prostor od Slavonije do Dalmacije i zatim napisala: „Ništa se na ovom svetu ne može meriti sa intenzitetom hrvatske mržnje prema Srbima”.

Da li neko preuveličava ili minimizira broj žrtava, o tome najbolje govore objavljeni podaci, dokumenti, svedočanstva preživelih, upisani podaci u leksikonima, i dr. materijali. Nalazimo se u vremenu kada „zaborav” stvara drugačiju sliku, od onoga što je do danas objavljeno, pa stoga da se podsetimo na određene podatke:
U Jasenovački logor odvođeni su od 1941. do 1945. Srbi, zatim Jevreji i Romi. Većina takvih transporta, u početku, je odmah po dolasku u logor upućivana na likvidaciju a da nisu nigde zavođena imena ni broj ljudi koji su se u transportu nalazili.

1. Jedan od prvih zatočenika u ovaj logor, od 11.09.1941., je bio Martis Sedlar, koji je bio grobar za celo vreme i kaže: ...„Mislio sam da to neću nikom pričati ako nekim slučajem ostanem živ. Sa grupom grobara na hiljade sam zakopao - mrtvih, živih, mladih, starih, djece, smrzlih, zadavljenih, od gladi i žeđi i tifusa umrlih. Zakopao sam i svoga oca, 20.01.1942. koji se bio smrznuo noću u baraci i umro...”

2. Pukovnik inžinjer Hinko Pičili konstruisao je u tzv. ciglani peć u kojoj su ubacivani nemoćni zatvorenici. Pred tom ciglanom zaustavljali su se kamioni, da bi se posle čuli bezbrojni muški, ženski i dečji glasovi kako zapomažu. Radilo se to uglavnom noću. Jednom su u februaru 1942. ustaše doterale u logor veliki transport žena i dece, i sve ih pored ciglarskih peći poubijali sekirama i maljevima. Ubijanje je trajalo čitav dan, jer je otpor hrvatskim ubicama bio veoma snažan. Žene su na ustaški nož skakale, u oči su im nokte zabadale i padale mrtve. Posle je grupa zatočenika morala da ih ubacuje u ciglarsku peć. Pičilijeva peć je radila svake noći!

3. Strašan je bio način ubijanja u jamama. To su rupe, dugačke 6 m, širine 2 m a duboke za ljudski rast. U njih se uguraju svezani zatočenici, potpuno goli, muškarci, žene i djeca. Zbijaju se jedno do drugoga u stojećem stavu. Onda su ih udarali maljevima po glavama toliko dugo dokle bi se čuo ijedan glas. Takvih grobnica je bilo na stotine.

4. Logor S-C bio je strašan. Nikad takvo nešto čovek nije mogao da vidi. U ženskoj zgradi ubijali su strujom i trudnice, a posle su ubijali nožem.

5. Čitava sela zatočenika je odvođeno u Gradinu, Ušticu i na obalu Save, gde su likvidirani. Dr Nikola Nikolić, bio je zatočenik logora III u Jasenovcu od 12.07.1942. do februara 1943. i u svojoj knjizi „Jasenovački logor” - Zagreb, 1948., piše:
Ujutro 7. rujna 1942. duga povorka, mase naroda u narodnim bosanskim nošnjama kako se vuku po putu prema logoru. Vidjeli smo žene i djecu, i ta masa se postepeno pomicala prema skeli odakle je prebačena u Gradinu i tamo ubijana hladnim oružjem.
Hrvatski vojnici su ubijali hladnim oružjem da se ne bi čuo pucanj i da ne bi mogli izazvati sumnju da se tamo masovno ubija, dok je ostala masa čekala na ovoj obali Save. Masa je prevožena i tamo ubijana, nožem, maljem, željeznom šipkom, sjekirom i iživljavali se i mislili da je to junaštvo na taj način ubiti čovjeka, a da je kukavičluk ubiti iz puške...
Pre tog pokolja bile su iskopane ogromne jame za te žrtve. Hrvatske ustaše su kasnije govorile da je bilo 66.000 ljudi sa Kozare.

6. U blizini Ciglane postojala je „ciklonska dezinfekcija” (ugušenje gasom), tu je radio ing. hemije Fuad Mičić iz Sarajeva od koga je traženo da od ljudskog mesa pravi sapun. U Gradini je bilo 12 velikih kazana u kojima je pravljen sapun.

7. Druga vrsta gušelja djece je vršeno što su ih žive zatrpavali u prostrane grobnice gde su im majke već ležale zaklane. Dojenčad su gušili u jezerima u krugu logora III ili u rijekama Savi i Uni.

8. U Jasenovačkom logoru umoreno je 19.432 deteta, imenom i prezimenom. Pokopano je 10.268 dečaka i 9.128 devojčica. Za 36 mališana nije bilo moguće utvrditi pol. Najmlađe žrtve u Jasenovcu bile su u pelenama, a najstarije su imale samo 14 godina. Najviše je likvidirano 12.113 Srpske dece, zatim 5.320 romske i 1.927 Jevrejske. Prosečna starost je bila 7 godina i 2 meseca.

9. Jutra 21. aprila 1945. pobijene su sve žene koje su bile u Logoru Jasenovac, a bilo ih je između 800 i 1000. Sve su odvedene na Savu i pobijene maljevima ili zaklane - po izjavi Miloša Despota iz Bjeljine koji je bio u Jasenovcu od 8. septembra 1942. do 22. aprila 1945. Ovi opisani događaji su samo deo iz izjava preživelih logoraša o najsurovijem i najbrutalnijem uništavanju ljudi u vremenu od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. godine.

GORE OD PAKLA

Područje zahvata površinu do 240 km2 masovnog ubijanja, na kojoj su poznate 162 lokacije na kojima je bilo bezbroj grobnica.
Iz raznih arhiva imamo dokumenta, izjave i napisane mnoge materijale, izveštaje, knjige, o logoru Jasenovac:

a.) Iz arhive u Vašingtonu, Serđo Krizma objavio je kartu Jugoslavije i prikazao „Pokolj nevinog srpskog stanovništva” od aprila 1941. do avgusta 1942. godine tj. za 16 meseci:

Nemci su ubili 78.000 Srba
Italijani - 20.000,
Mađari - 30.000,
Hrvati - 600.000,
Albanci - 10.000,
Bugari - 6.000.

Za pomenuti period ubijeno je 744.000 Srba.

Na osnovu američkih arhiva, objavljena je publikacija u Americi pod naslovom „Genocide in Croatia” (Genocid u Hrvatskoj) u kojoj je navedeno da je ubijeno 750.000 Srba, 60.000 Jevreja. Kada je to predočeno predsedniku Sjedinjenih Američkih Država Franklin Delano Ruzveltu, marta 1943. godine, izjavio je: „Hrvate treba staviti pod tutorstvo...”

Predsednik Ruzvelt je bio potrešen izveštajima o pokolju Srba u NDH, koji su po divljaštvu i svireposti prelazili i najgore nacističke zločine. Zato je ovaj velikan nagovarao, preko Fotića, ubeđivao Srbe, da ne bi trebalo ni da pomišljaju da posle rata žive u zajednici sa svojim ubicama!
Nažalost, prerana smrt ovog velikana onemogućila je, jer bi mnogo štošta bilo drugačije.
\Oslobođenje - br. 145\

b.) Poglavnik NDH Ante Pavelić izjavljuje opunomoćeniku ministra spoljnih poslova Nemačke Vazenmajeru, početkom 1943. godine, da je broj Srba u NDH, od 30 odsto u aprilu 1941. spao na 12 do 15 odsto, što je, hvaleći se „pozitivno za Hrvatsku državu”.
To je bio ujedno rezultat njegove naredbe, proljeća 1942., da „logor Jasenovac može da primi neograničen broj zatočenika”, samo da bi se u njemu što više ubijalo.
Tako je nastao simbol najbrutalnijeg zločina genocida nad srpskim narodom.

v.) Prema proceni, koja se oslanja na iskaze preživelih i priznanja zarobljenih ustaških zločinaca iz Jasenovačkog logora, broj jasenovačkih žrtava premašuje 700.000.

g.) Milan Duzemlić, opštinski sekretar u varošici Jasenovac, svjedočio je, kako je On do 21. decembra 1943. u svojim rukama imao 900.000 kartona pobijenih lica u Jasenovačkom logoru. \A. Miletić, dok. br. 223. knj. 3, str. 494\

d.) List „Borba” je objavila izjavu 8. maja 1945. godine, u članku Ivana Potrča: „Ustaše su pre svog bekstva iz Jasenovca poubijale sve zatvorenike. Tu je na zverski način pobijeno i poklano od 1941. godine 800.000 muškaraca, žena i djece”.

đ.) Zemaljska komisija Hrvatske za utvrđivanje zločina, 1945. godine, zapisuje: ...„u nešto od preko četiri godine postojanja ove ljudske klaonice, prema iskazima očevidaca, nasilno je usmrćeno odprilike 1,400.000 duša. Većina ovih žrtava umorena je u naselju Gradina, odmah preko Save na suprotnoj strani logora”.

e.) Isidor Levi je krajem 1985. izjavio da je vodio evidenciju likvidiranih logoraša. On je smatrao da je ustaški pakao u Jasenovcu progutao oko milion žrtava.
Levi je 1948. godine prešao u Izrael.
\„Oslobođenje” br. 84, 1996.\

ž.) U Vojnoj enciklopediji, na osnovu svedočenja preživelih zatočenika zatečene dostupne dokumentacije i drugih dokaza, procenjeno je oko 700.000 ubijenih u Jasenovcu.

z.) Po izjavi svjedoka, masovno klanje u Jasenovcu doseglo je vrhunac mjeseca studenog (novembra) 1944. godine. Prema ovoj tvrdnji, broj žrtava u Jasenovcu prelazi 1,200.000 ubijenih.

i.) Povodom „dijaloga” Stjepana Mesića, predsednika Hrvatske i Borislava Paravca, predsednika Predsedništva BiH, u Memorijalnom centru „Jad Vašem” u Jerusalemu, Smilja Tišma, predsed. Udruženja zatočenika logora u NDH, i sama dete logoraš, uputila je pismo predsedniku Mesiću u kome tvrdi da... „samo do 6. septembra 1943. godine, prema nemačkim izvorima broj žrtava u Jasenovcu bio je 600.000, Jadovnu 72.000, Staroj Gradiški 75.000... A, koliko je žrtava posle ovog datuma nije poznato, kao što se ne zna koliko je ubijenih u logorima Sisak, Koprivnica, Đakovo i dečijim logorima Zagreb - Jastrebarsko i drugim?” \„Novosti”-27.04.2005.\

j.) Iz nemačkih arhiva glavnog štaba Vermahta, koji je bio u Zagrebu, postoji izveštaj iz kraja 1944. u kome se govori da je u Jasenovcu ubijeno 860.000 ljudi, koji su pripadali narodima, dakle oko 800.000 Srba.

k.) Kada je reč o zločinu genocida nad Srbima i broju žrtava, onda iz postojećih podataka imamo da je u Drugom svetskom ratu stradalo 2,050.000-2,150.000 Srba, a od toga hrvatski vojnici NDH su ubili više od 1,800.000 duša. Samo u Jasenovcu je ubijeno 800.000 Srba.
\„Politika”-3.11.1999.\

IP sačuvana

Citat

Po sopstvenom priznanju,Tomislav Nikolić svoj politički život duguje Vojislavu Šešelju. Na njegovim delima vaspitavao se osamdesetih godina. Oduševljeno je čitao sve što je napisao.

Citat

Kad je Tomislav, član Narodne radikalne stranke, čuo Šešelja iz Četničkog pokreta uživo, uverio se da je to „najveći srpski intelektualac”.

Zatvori

Maks 78

Poruka #233

01. Avg 2008, 17:20:47

Poznata licnost

Zodijak
Pol
Poruke	3324
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 2.0.0.16
	Samsung

POKUŠAJ UTVRĐIVANjA ZLOČINA

1. Odlukom AVNOJ-a, 30. novembra 1943., osniva se Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača.

2. 8. maja 1944. donosi se Pravilnik o radu državnih tijela i građana na saradnji u otkrivanju zlodela.

3. Osnovano je 6. zemaljskih republičkih komisija, jedna pokrajinska i dvije oblasne, a sredinom 1946. godine djelovalo je 65. okružnih, 299 sreskih i 1210 opštinskih komisija. Pored pomenutih komisija, bilo je formirano 28 komisija sa zadatkom da istražuju i utvrđuju zločine većeg obima i specijalnog karaktera. Na ovome je radilo 439 službenika u Državnoj komisiji.

4. Bile su imenovane delegacije koje su bile priključene komisiji OUN za ratne zločine u Londonu, a posebno pri američkoj, britanskoj i francuskoj zoni u Nemačkoj, Austriji i dr.

5. Komisije su prikupile više od 900.000 prijava o radnim zločinima i zločincima. Saslušano je 550.000 svjedoka.
Pronađeno je oko 20.000 originalnih dokumenata iz neprijateljskih izvora.
Utvrđeno je oko 65.000 ratnih zločinaca, izdajnika i narodnih neprijatelja.

Upućen je Izveštaj Jugoslovenske državne komisije Međunarodnom sudu u Nirnbergu sa još 160 izvornih dokumenata (kao dodatak). Pritisgli izveštaji nedvosmisleno govore o strahotama genocida prema Srpskom narodu, prema Jevrejima i Romima.

Na osnovu pristiglog materijala Dr Anton Pogačnik iz Zavoda za antropologiju - Ljubljana, dolazi do podatka, na osnovu masovnih grobnica, da je broj ljudi koji su izgubili život u Jasenovcu i Gradiški oko 730.000 - Ovaj izveštaj nije uključen u ukupan broj žrtava.
Komisija tvrdi da samo u logoru Jasenovac je ubijeno između 500.000 i 1.400.000 žrtava. Ovakve razlike dolaze na osnovu iskopavanja jama gde su žrtve spaljivane; kod drugih iskopavanja gde su žrtve kuvane u kazanima, zatim su ubice prilikom ubijanja i zakopavanja žrtava slagali i posle svakog složenog debljeg reda posipali živim krečom. O ubijanju maljem i bacanjem u reku nema podataka, a to se radilo danima!
Hrvatski istoričari pri izučavanju Drugog svetskog rata, priznali su:
„Nisu svi Hrvati od 1941. do 1945. klali Srbe, ali su svi bili za njihovo potpuno uništenje”.

Ova konstatacija nije se mnogo promenila ni danas, kada su 2002. godine grupa francuskih i belgijskih novinara, obišli prostor od Slavonije do Dalmacije i zatim napisali:

„Ništa se na ovom svetu ne može meriti sa intenzitetom hrvatske mržnje prema Srbima”.

KOMUNISTIČKI FALSIFIKATI

1. Izveštaji Komisija nisu bili po volji hrvatskim komunistima I.S. Krajačiću - Vladimiru Bakariću - J. Brozu zvanom Tito, te krajem 1946., komunisti uz pomoć srpskih „slugu, poltrona”, ukidaju sve okružne, sreske i opštinske komisije.
Krajem 1947. godine ukidaju se Zemaljske komisije i konačno 12. marta 1948. ukinuta je i Državna komisija.

- Sve je to bilo u duhu sporazuma „zaštite Hrvata”, po traženju pape Pija XII i dobijanja „garancije za Hrvate” od srpske odmazde zbog hrvatskih zločina i klanice u Jasenovcu i svih ustaško-hrvatskih zločina nad Srbima, uvođenjem fraze „Bratstvo i jedinstvo”.

- Od tada počinje sistematsko prikrivanje dokaza hrvatskih zločina, kako je to vešto Tito iskazao: „Što je bilo, bilo je i ne može se popraviti, sada o tome ne možemo govoriti radi mira u kući”. Kominterni u kome navodi ...„da je Pavelić bacio u logor Jasenovc više od deset hiljada najboljih hrvatskih sinova!”

Izmišljotina sa određenom namjerom.
O genocidu nad srpskim narodom ni riječi nije rekao, ni tada a ni posle!

2. Izveštaj Državne komisije, do raspuštanja, je bio sa zaključkom da je popis obuhvatio samo 56-59% žrtava rata!
Ovo samo potvrđuje činjenicu da broj žrtava Jasenovačkog logora je preko 1,200.000 ljudi.

3. Već 1946.-1947. dolazi do uništenja logora Jasenovac, nastavljeno i u periodu 1948., pa i u 1951. kada je po naredbi Hebranga i Iva St. Krajačića sve porušeno sa svim mučilištima. Nisu dozvolili da se bilo šta sačuva. Logor je sravnjen sa zemljom.
Nastaje period kada su Srbi morali da ćute o svojim žrtvama. Nisu smeli da ih ističu ni pred sobom. Od Srba se tražilo da u interesu Jugoslavije svoje mrtve skrivaju pred svetom!
Stradao je svako ko je bilo šta pisao ili govorio o zločinima Hrvata.
\„Oslobođenje” br. 146\
a. Knjiga „U mučilištu - paklu Jasenovac” od Đorđa Miliša, izd. 1946. godine - zabranjena je po ultimativnom zahtevu Vatikana.
b. Knjiga „Jasenovački logor” od Dr Nikole Nikolića je doživela spaljivanje od strane članova CK KPH koji su sprečili da se istina obelodani.

Dr Nikola Nikolić završio je na Golom otoku!

v. Po nalogu Edvarda Kardelja, 1947. godine, da Savezni zavod za statistiku utvrdi gubitke stanovništva za period 1941-45. godine (ali bez organizovanog popisa stanovništva Jugoslavije). Odmah je napravljena podvala koja je trebala da impresionira svetsku javnost. Zvanično je procenjeno da je u toku rata stradalo 1.700.000 jugoslovena.
Ovu cifru su prihvatili samo političari i njima slični karijeristi, ali ne pravi istoričari i ljudi od struke.

Demografsko odelenje Saveznog zavoda za statistiku je 1948. i 1951. godine došlo do podatka da su gubici stanovništva iznosili 2.428.000 duša (dva miliona četiristodvadeset i osam hiljada). Edvard Kardelj je na zasedanju Reparacione konferencije u Parizu govorio o naših 1.700.000 žrtava, od toga 305.000 boraca. Tako je demografski gubitak stanovništva proglašen žrtvama, a dat je izmišljen podatak o broju poginulih boraca.

Zbog čega su E. Kardelj, a posebno J. Broz zvani Tito, krili pravi demografski gubitak stanovništva? Smišljeno je to rađeno, jer da su se izneli pravi gubici našeg naroda, a posebno Srba, otkrio bi se genocid koji je počinjen od strane Hrvata nad Srbima! To se nije smelo svetu reći!
Nije Titova politika prema Izraelu bila slučajna, već smišljeno zasnovana, jer bi genocid nad Srbima i Hrvatskoj, zahvaljujući Jevrejima bio poznat čitavoj svetskoj javnosti, a zločince Hrvate, bi bar zbog sveta morala da stigne zaslužena kazna. Ovako, Jevreji nam priredili „zahvalnost” - 1999. godine, a Hrvati nas preko Vatikana proglasili genocidnim narodom i u svetu zauzeli značajno mesto koje je zasnovano na obmani.

POČETAK VELIKIH OBMANA

1. U Skupštini FNRJ, 1952. godine, Edvard Kardelj je izjavio da su ustaše uništile 299 grko-pravoslavnih crkava i ubile 128 sveštenika i desetine hiljada vernika!

2. Miroslav, kršteno Fridrich Krleža, kao direktor Leksikografskog zavoda FNRJ, „odredio” je koliko je stradalo u Jasenovcu, 350.000 i to je zapisano u Enciklopediji Jugoslavije Zagreb-1960).

3. Josip Broz zvani Tito, je 1962. godine primio delegaciju iz Jasenovca, sa kojom se zadržao par minuta i razgovor se sveo na njegovu konstataciju koja je dala meru svemu onom što je posle i došlo, rekavši ...„kako žrtve jasenovačkog logora treba samo tretirati kao žrtve odmazde okupatora na ustanak naroda Jugoslavije!”. (...)

HRVATSKI POLITIČARIČ GENOCID JE POŽELjAN!

Hrvti su mogli i mogu da govore i rade šta im padne na pamet - slobodno, bez ikakve odgovornosti, izražavali su svoje želje, zapažanja, stavove i pretnje - koje iznosimo da se ne zaborave:
A. Ivan Stevo Krajačić, predsednik Izvršnog Sabora NRJ i član CK SKJ i CK SKH, na pomenu žrtvama u Jasenovcu, pred srpskom delegacijom i drugim prisutnim delegatima, otvoreno je izjavio ...„da je šteta što nije bilo više Jasenovaca!”

Ovo govori da stav Komunista o uništenju srpstva i pravoslavlja je ostao nepromenjen. B. Mika Tripalo, sekretar CK SKH i član CK SKJ, marta 1971. izjavio je: „Kad im uzmemo pokrajine, sabićemo ih između Užica i Beograda”.

V. Brozović Dalibor, predsed. Presedništva SR Hrvatske, 1977. god., izjavljuje: „Mi, Hrvati pričamo i pišemo mnogo toga što nema nikakve veze sa naukom, da bi to ipak na kraju postala `nauka`. Tražimo mnogo da bismo dobili malo, ali malo - po malo dobijamo na kraju sve, čak i više od toga”.
G. Početkom poslednjeg rata, Mate Meštrović je izjavio:
„Nije mi jasno - dvjesta godina mi koljemo Srbe i što ih više koljemo oni hoće da žive sa nama. Taj fenomen ja ne mogu da shvatim”. (...)

Miroslav P. POROBIĆ

Jasenovcu
brišu ideologiju

MUZEJ u Jasenovcu početkom iduće godine dobiće novu postavku, najavili su hrvatski nadležni organi, neideološku i stručno osavremenjenu. Šta to znači, malo ko od stručnjaka sada može ili hoće da kaže, ali jedan od, kako izgleda, neophodnih prvih koraka ka tom cilju bilo je nedavno uklanjanje čuvenog reljefa „Jasenovačkim žrtvama”, velikog vajara Dušana Džamonje, koja je u muzeju stajala čak 37 godina.
Uzaludni su bili protesti predstavnika jevrejske i srpske zajednice, ali i antifašističkih udruženja, koji tvrde da će muzej uklanjanjem ovog reljefa izgubiti verodostojnost. Direktorka muzeja Nataša Jovičić ovaj potez, inače odobren bez saglasnosti Saveza muzeja, nema nameru da dodatno objašnjava.

- Spomen-području Jasenovac dodeljena je čast i poverenje da bude začetnik stvaranja mreže autentičnih spomen-područja Evrope u saradnji s Međunarodnom školom Jad Vašem za podučavanje o holokaustu, jedinoj školi te vrste u svetu - rekla je Nataša Jovičić za „Novosti”. - S obzirom da se otvaranje adaptiranog Spomen-područja Jasenovac, njegovog Memorijalnog muzeja i Obrazovnog centra, očekuje u martu, ovakva namera je podrška programima obrazovanja, koji se već pripremaju u saradnji s međunarodnom grupom stručnjaka, kao i potvrda da smo uspeli da postignemo visok nivo savremenosti u našem pristupu.
Saglasnost od Saveta muzeja, inače, Jovičićeva nije ni mogla da dobije, pošto to telo ne funkcioniše već oko mesec dana, jer se - raspalo. Dogodilo se to tako što su predstavnici Srba, preživelih logoraša i antifašističkih boraca, napustili tu instituciju, nezadovoljni činjenicom da je HDZ, preglasavanjem, za novog predsednika (starom predsedniku Slavku Goldštajnu istekao je mandat), izabrao svog člana iz Novske, Zorana Prpića, umesto ugledne istoričarke Zorice Stipetić, koju je predložila srpska zajednica. Do tada, postojao je džentlmenski dogovor da nakon predstavnika Jevreja, predsedništvo preuzme predstavnik Srba, kao naroda sa najviše žrtava u logoru.
Inače, Savet Javne ustanove spomen - područje Jasenovac, važno je devetočlano telo, koje bi trebalo da usmerava rad muzeja. Čine ga po jedan predstavnik Sabora, Ministarstva kulture, opštine Jasenovac, Saveza antifašističkih boraca, te najbrojnijih žrtava - Srba, Jevreja, Roma i ostalih preživelih logoraša. Direktorka muzeja član je Saveta po dužnosti i upravo je njen glas bio presudan pri izboru kandidata HDZ za novog predsednika.

Kandidatkinja srpske zajednice, jedna od najuglednijih istraživača moderne hrvatske istorije, prokomentarisala je da je Prpićev izbor „legalan i legitiman, ali po posledicama katastrofalan i zastrašujući”. Kako je objasnila, „krajnje je neumesno da stranka, koja ima neraščišćen odnos prema NDH, baš u JUSP Jasenovac otme mesto predsednika zajednici, kojoj je tamošnje stradanje jedan od najsnažnijih simbola patnje, a dobrim delom i uzrok mnogih nevolja do danas na ovim prostorima”.

Sa Zoricom Stipetić saglasili su se i predstavnici srpske i jevrejske zajednice, ističući da nemaju ništa lično protiv Zorana Prpića, ali da on nema dovoljno stručnosti i znanja za taj posao. Prema njihovim rečima, takođe, vođenje muzeja ne bi smelo da se spusti na lokalni nivo.
Govoreći o preuređenju Memorijalnog centra u Jasenovcu, ministar kulture Hrvatske Božo Biškupić napomenuo je da su na ovom projektu radili i stručnjaci iz Vašingtona, Jerusalima, Berlina, Aušvica. U novoj postavci jasenovačkog memorijalnog centra biće ispisana imena više od 80.000 žrtava, objasnio je Biškupić.
- Novi koncept osmišljavali su međunarodni stručnjaci, koji u svojoj postavci očito nisu pronašli mesto za delo Dušana Džamonje - istakao je Biškupić. - Lično, mislim da se za međunarodno priznatog umetnika kao što je Džamonja moglo naći mesta negde u muzeju, ali Ministarstvo nije merodavno za određivanje koncepcije memorijalnog centra.

VANDALSKI ČIN

RELjEF Jasenovačkim žrtvama, antologijsko delo slavnog vajara Dušana Džamonje, čija dela su izložena i u Aušvicu i Dahauu, ostavljeno je u komadima, umotano u plastiku, u dvorištu Gliptoteke u Zagrebu. Sam autor, ljut je i ogorčen, a čitavu stvar nazvao je „vandalskim činom”.
- Zahtevam da se reljef vrati u Jasenovac, jer je od samog početka jasno da su hteli da ga zauvek uklone - veli Džamonja. - Sve je to izmanipulisano, puno laži, niskog nivoa stručnosti, naročito arogancije i necivilizacijskog ponašanja grupe autorki tzv. nove neideološke muzejske postavke, o kojoj se ovih dana priča, ali niko ne zna šta to zapravo znači.

Istina je u jamama

„Treba nam istina o Jasenovcu”, rekao je novi hrvatski premijer Ivo Sanader obilazeći novu postavku Spomen područja Jasenovac, u kojoj umesto maljeva, kama, specijaliteta ustaškog klanja „srbosjeka” i slika pobijenih Srba,Jevreja i Roma - danas stoje slike žena u radionici, muškaraca kako rade... Nova istina, kako je najavljuje Sanader, najbolje se vidi u samom nazivu koji je od „logora smrti”, postao „logor smrti i radni logor”!

- Kakav je to radni logor u kojem su pobijena 19.432 deteta starosti od jednog dana do 14 godina, za koje imamo tačno ime i prezime - pita se nakon najnovijih pokušaja iz Hrvatske da minimiziraju jasenovačka stradanja, dr Milan Bulajić, koordinator Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu i jedan od naših najpoznatijih istraživača ustaških zločina u Drugom svetskom ratu.

SANADEROVA HRABROST

U razgovoru za „Novosti” dr Bulajić nije mogao da sakrije svoju začuđenost podacima Slavka Goldštajna, predsednika Saveta Spomen područja Jasenovac, koji je sada prvi put izašao sa cifrom od tačno 59.188 pobijenih ljudi, kao i procenom da ubijenih i umrlih ne može biti više od 80.000.

- Odakle Goldštajnu 80.000, kad ja toliko imam imenom i prezimenom. Pa on bar zna da Jevreji imaju poimence 20.000 svojih žrtava. Znači Slavko Goldštajn, Jevrejin, sada hoće da kaže da je on znao da je u Jasenovcu ubijeno 39.188 Srba i Roma - rezigniran je Bulajić, koji ne može da poveruje da se Goldštajn poziva na podatke Državne komisije iz 1964. godine koja je objavila ovaj broj, ali bez „53 do 58 odsto obrađenih podataka”.

Bulajić kaže da je na taj dokument kasnije stavljen embargo, i da u trenutku kada je ukinut odmah se stiglo do 74.000 žrtava Jasenovca poimence. On se pita i zašto se onda Goldštajn ne poziva na izveštaj zemaljske komisije Hrvatske, koja je odmah posle rata 1946. godine procenila da je u „logoru smrti Jasenovac pobijeno između 500.000 i 600.000 ljudi”.

- U Enciklopediji holokausta, koju potpisuje Vizentalov centar iz SAD kaže se 600.000 - kaže Bulajić. - Ja nisam nikada uzeo tu cifru, ali i najnovija Enciklopedija genocida kaže da je bilo ne „nekoliko desetina hiljada” Franje Tuđmana, koje sad prisvaja Goldštajn, već nekoliko stotina hiljada.

Koliko tačno: dve, tri ili sedam stotina hiljada Bulajić ne zna, ali se čudi otkud Sanaderu hrabrosti da izjavi o „laži o 700.000”, a ne o laži o „dvije tisuće, eventualno tri, a nemoguće da ih je umrlo više od 5.000”, koje zapisuje hrvatski istoričar Mladen Ivezić u knjizi „Jasenovac - brojke”.

GENERAL KRSTIĆ

TO sve ima posebnu težinu jer se Sanader u Jasenovcu jasno založio „da istoričari istraže sve detalje”, a kako će to izgledati, može jasno da se vidi po članu Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti Josipa Pečarića koji „Ivezićeve brojke naziva znanstvenim dostignućem”.
- Sve se to dešava dok se uskraćuje podrška Međunarodnoj komisiji o Jasenovcu, koju predvode najveći svetski autoriteti genocida i holokausta na čelu Sa čuvenim organizatorom konferencija o holokaustu, profesorom dr Bernardom Klajnom - govori Bulajić, zaključujući da „ustaški ministar Andrija Artuković (1986)j ni zapovednik Jasenovca Dinko Šakić (1999) nisu osuđeni za genocid”.
- Ispada da je prvi na ovim prostorima za genocid osuđen general Radisav Krstić, komandant srpskog Drinskog korpusa - kaže dr Milan Bulajić.

NEMAČKI AMBASADOR

NA novu muzejsku postavku u Jasenovcu reagovao je čak i nemački ambasador u Zagrebu Gerhart Vajs, ukazujući na opasnost da se novom koncepcijom muzejske postavke izbegne konkretnost zločina, posebno jer su ratovi devedesetih delom uslovljeni „stavljanjem u frižider” spornih pitanja u Titovom režimu.
Sa srpske strane niko se nije oglasio, a dr Milan Bulajić podvlači da razume reakciju nemačkog ambasadora jer je po „nemačkim zakonima minimiziranje žrtava holokausta krivično kažnjivo”.

+ + +

POVODOM DANA SJEĆANjA NA ŽRTVE GENOCIDA 2004

U toku 20 godina Enciklopedija Britanika (Encyclopedia Britannica) ponavlja rečenicu:

„... U BOSNI ... HRVATSKI FAŠISTI SU ZAPOČELI MASAKR SRBA, KOJI JE U CJELINI ANALA DRUGOG SVJESKOG RATA DIVLjAŠTVOM PREVAZIĐEN SAMO MASOVNIM ISTREBLjENjEM POLjSKIH JEVREJA ...”

Svijet još nije upoznat sa mučeničkom smrću hiljada nevinih ljudskih bića, Srba, Jevreja i romskog naroda (Cigana), ljudi, žena i djece koji su doživjeli stravičan kraj i smrt u logoru Jasenovac. Svijet ne zna da se skoro istovjetna zastava sa zastavom nacističkih ubica ponovo vije nad mučeničkim Jasenovcem.

Svijet ćuti kada bi trebalo da jauče u šoku i nevjerici. Hrvatski nacisti su ne samo izbjegli odgovornost za ubistva — nastoje da pobjegnu i od masovnog holokausta.

Smijemo li dozvoliti da se to desi? Da li ćemo dalje ćutati? Zar ćutanjem ne postajemo saučesnici ovog gigantskog holokausta?

Na dan 22. aprila, 1945. godine preko hiljadu zatočenika-osuđenika na smrt hrvatskog logora smrti Jasenovac, u očajničkom jurišu na bodljikave žice pokušali su beg iz pakla u žuđenu slobodu. Samo osamdesetosam očajnika je do nje stiglo.

Potresna je ironija da se pedesetdeveta godišnjica sećanja na ovaj istorijski proboj mučenika logora, i stotina hiljada ostalih žrtava ustaškog genocida u Jasenovcu, obilježava objavljivanjem knjige kustosa Muzeja Jasenovac, Nataše Mateušić, „Jasenovac 1941-1945, logor smrti i radni logor”.

Poslije vraćanja arhiva Jasenovca iz Muzeja holokausta u Vašingtonu, u toku je priprema nove hrvatske postavke Spomen muzeja Jasenovac „u kojoj više neće biti izloženi maljevi, kame, okovi, lanci,” kao ni specijalitet ustaškog klanja u ovom logoru smrti, zloglasni krivi nož zvani „srbosjek”. Prema novom pristupu hrvatskih strucnjaka za muzeje, Jasenovac neće više biti „mjesto užasa”, sa fotografijama leševa i stravičnim dokumentarnim filmom o ubijanju. „Više nećemo davati legitimitet ubijanju nego ćemo komemorirati žrtve!” izjavila je Nataša Jovičić, upravnik Spomen područja.

U knjizi izložba Muzeja Vojvodine i Muzeja žrtava genocida „Jasenovac — sistem ustaških logora smrti”, prikazana na Prvoj međunarodnoj konferenciji o Jasenovcu u Njujorku, oktobra 1997, i na Drugoj međunarodnoj konferenciji o Jasenovcu u Banja Luci i Donjoj Gradini, maja 2000, ocijenjena je kao „propaganda o genocidnosti hrvatskog naroda” (str.158).

Treća međunarodna konferencija o Jasenovcu, održana u Jeruaslimu 2002, ocijenjena je „u duhu nepovjerenja prema Hrvatskoj općenito, s implicitnim optužbama da se i nadalje skriva istina o ustaškom looru Jasenovac i o broju njegovih žrtava”.

U novoj postavci izložbe o Jasenovcu nema pomena o genocidu nad Romima, u Hrvatskoj je 2003. objavljeno više knjiga o Jasenovcu. Prema knjizi autora Mladena Ivezića, „Jasenovac-brojke”, žrtve u ovome logoru smrti su čudesno minimalizovne, kao što se vidi iz sledećeg navoda u knjizi. „U sabirnome i radnome logoru Jasenovasc, dakle u svim logorskim radionicama i podlogorima, na radu, u šumi i slično, i u logoru Stara Gradiška, život je od svih mogućih uzroka izgubilo najvjerovatnije između 1 000 (tisuću) i 2 000 (dvije tisuće), eventualno 3 000 ljudi, a nemoguće je da ih je umrlo više od 5 000.” (str, 200). Član Hrvatske akademije znanosti i umjetosti, Josip Pečarić, u svojoj knjizi „Nepoćudne knjige” navodi zaključke Ivezića kao znanstveno dostignuće (str, 192).

Tako autor, Narcisa Lengel-Križman, u svojoj knjizi „Genocid nad Romima — Jasenovac 1941” tvrdi da se romske žrtve „s određenom sigurnošću” mogu procijeniti na nešto više od 8 500 stradalih Roma u Hrvatskoj (str.62). Predsjednik Roma, Dragoljub Acković, prilikom posjete Jasenovcu na Dan sjećanja 2002. mi je pokazao mesto samo jedne grobnice u Uštici (Donja Gradina), gde je bilo pokopano oko 12 000 romskih zrtava.

Prilikom posjete hadezeovskog premijera Iva Sanadera Jasenovcu 2004., predsjednik Savjeta Memorijala Jasenovca, Slavko Goldstejn, izjavljuje da u jasenovačkim logorima nije stradalo više od 80 000 sužnjeva. To je na liniji Muzeja holokausta u Vašingtonu koji žrtve Jasenovca procjenjuje na oko 90 000.

Međutim, Muzej žrtava genocida je popisao 79 800 žrtava sa punim imenima i prezimenima, što upućuje na ocenu da je stvarni broj nastradalih višestruko veći. Nova enciklopedija genocida navodi „stotine hiljada” žrtava Jasenovca. Dosije istraživača Dragoja Lukića sadrži spisak 14 342 deteta, umorenih u jasenovačkim logorima, sa punim imenima i prezimenima, starosti od jednog dana do četrnaest godina. Za vrijeme Treće međunarodne konferencije o Jasenovcu, održane u Jerusalimu 29-30. decembra 2002., predao sam Jad Vašemu (Yad Vashemu) spisak sa imenima i prezimenima 1 911 jevrejske dece koja su svirepo ubijena u Jasenovcu.

Dr Eli Rosenbaum (Eli Rosenbaum) je na Prvoj međunarodnoj konferenciji o Jasenovcu („Njujork 1997”), prezentirao izvještaj njemačke okupacione komande od 6. decembra 1943. o žrtvama hrvatskog genocida u Jasenovačkim logorima, čuvan u američkoj nacionalnoj arhivi (US National Archive), a koji je objavila državna skupština (Department of State): Jasenovac 120 000, Stara Gradiška 80 000, sto čini ukupno 200 000 žrtava. Ovome broju treba dodati krvavi period, koji je trajao celu 1944. i 1945. godinu do 22. aprila, 1945! Zemaljska komisija Hrvatske, u izvještaju međunarodnoj komisiji za ratne zločine od 1946., navodi broj jasenovačkih žrtava između 500 i 600 000. Enciklopedija Holokausta citira brojku od 600 000.

Hrvatski autori, Slavko Goldstejn i Nataša Mateušić ne priznaju Međunarodnu komisiju, ni Jerusalimsku deklaraciju u kojoj je, pored ostalog, zaključeno, da se Četvrta međunarodna konferencija o Jasenovcu održi u Jasenovcu (Hrvatska), alternativno u Parizu, sjedištu UNESKO, u nastojanju da se Spomen područje Jasenovac na teritoriji Hrvatske i BiH (Republike Spske) stavi pod zaštitu UN („World Heritage”) po ugledu na nacistički koncentracioni logor Aušvic (No. 80). Zaključeno je da bi Hrvatska — JUSP „trebalo u dogledno vrijeme, sama organizovati međunarodni simpozij o ustaškom logoru Jasenovac ... pozvati sve sudionike Treće međunarodne konferencije o Jasenovcu kao pojedince, bez suradnje sa tom Konferencijom kao institucijom” (str. 169-171).

U ime „Dana sjećanja” apelujem da se podrži što hitniji sastanak Međunarodne komisije, na čelu sa: Dr Bernard Klein (Bernard Klein), Dr Mihael Berenbaum (Michael Berenbaum), Prof. Valter Robert (Walter Roberts), Dr Efraim Zuroff (Efraim Zuroff), Vanita Sing (Vanita Singh) (Indija), Dr Jelena Guskova (Rusija), Dr Marko Aurelo Riveli (Marco Aurelo Rivelli) (Italija); Prof. Dr Srboljub Živanović (London), Aleksis Trude (Alexis Troude) (Francuska), Dr Rajko Dolocek (Rajko Dolocek) (Čeh. Rep.), Prof Jan Hankok (Prof Ian Hancock) (Int. Roma Org.), Dr Milan Bulajić (koordinator):

*

U cilju implementacije Jerusalimske deklaracije;
*

Pripreme sledeće Četvrte međunarodne konferencije;
*

Radi razmatranja novih projekata za Spomen područje Jasenovac;
*

Preduzimanja mjera za stavljanje područja Jasenovac pod zaštitu UNESKO („World Heritage”).

Na ovaj Dan treba se setiti da ustaški ministar policije Andrija Artuković nije 1986. u Zagrebu osuđen za genocid nad pravoslavnim Srbima, Jevrejima i Romima; da bivši komandant Jasenovca, Dinko Sakić, 1999. u Zagrebu nije osuđen za genocid.

Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju, uoči Dana sjećanja, 19. aprila 2004., potvrdio je prvostepenu presudu za genocid generalu Radislavu Krstiću, komandantu srpskog Drinskog korpusa, za navodni genocid nad muslimanma u Srebrenici jula 1995.

Preko Radija „Slobodna Evropa” 19. avgusta 2003. sučelio sam se sa predstavnikom musliamske Federacije, Jasminom Odabašićem, sa tezom: VRS nije izvršila genocid nam muslimanima u Srebrenici; zločina osvete je bilo, ali treba utvrditi žrtve i izvršioce zločina po imenu. (Postoje dokazi o plaćenicima koji su bili najmljeni da, maskirani kao srpski vojnici, ubijaju muslimanske zarobljenike, da bi se za zločin optužili Srbi. Za ovaj kriminalni čin bili su nagrađeni sa 12 kg zlata, nemačkim markama i obezbeđenim službama na Kosovu i u Zairu.)

Pred Međunarodnim sudom pravde („International Court of Justice”) nalazi se tužba muslimanske BiH protiv Srba i Jugoslavije za „genocid” (advokati tužbe pominju odštetu od 200 milijardi dolara!). Jugoslavija je povukla protivtužbu bez uslova povlačenja tužbe. I Hrvatska tuži Jugoslaviju i Srbe za genocid. Jugoslavija (SCG) nije tužila Hrvatsku za genocid nad Srbima („Bljesak”, „Oluja”).

Poslije „razrjeđenja direktora Dr. Milana Bulajica, upravnog i nadzornog odbora Muzeja žrtava genocida u Beogradu, i premeštanja Muzeja iz Beograda u Kragujevac, i zabrane Milanu Bulajiću da uđe u Muzej, da preuzme dokumentaciju o genocidu, i tehnologiju, na Dan sjećanja apelujem na sve Srbe, Jevreje, Rome i njihove prijatelje kojima tragedija Jasenovca leži na srcu, da pomognu Fond za istraživanje genocida (”Fund for Genocide Research„). Ovaj Fond je jedina institucija koja se bavi izučavanjem genocida koji se danas intezivno odvija nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji.

IP sačuvana

Citat

Po sopstvenom priznanju,Tomislav Nikolić svoj politički život duguje Vojislavu Šešelju. Na njegovim delima vaspitavao se osamdesetih godina. Oduševljeno je čitao sve što je napisao.

Citat

Kad je Tomislav, član Narodne radikalne stranke, čuo Šešelja iz Četničkog pokreta uživo, uverio se da je to „najveći srpski intelektualac”.

Zatvori

Maks 78

Poruka #234

03. Avg 2008, 12:35:36

Poznata licnost

Zodijak
Pol
Poruke	3324
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 2.0.0.16
	Samsung

Поновљен злочин у ливањском крају

Saturday, 02 August 2008 23:00

Током Другог светског рата у српским селима уморено и бачено у јаме више од хиљаду и седамсто Срба. Злочин се у Подинарју догодио и током протеклог рата, посебно у време хрватске „Олује”
Челебић – Тек понеко би, о Петровдану или Огњеној Марији, застао данас уз споменик у Челебићу, насеобини уз магистрални пут који од Босанског Грахова води према Ливну.

А уз тај споменик, на месту једног од највећих стратишта у овом делу Подинарја, данас су табле и траке којима деминери упозоравају намернике на опасност која их вреба уз не тако давну линију раздвајања српске и хрватске војске на граховско-ливањском ратишту.

Ту, усред минског поља, на месту стравичног усташког злочина, у лето прве године Другог светског рата, данас је боровина израсла високо у небо, али и остаци спомен-обележја са именима триста десет жртава усташког терора и њиховог дивљања у српским селима Подинарја која су уклесана на гранитном постаменту… Тих триста десет имена намернике упозоравају на Голубњачу, само једну од педесетак јама подинарских стратишта која и данас крију приче о умореним Србима целог ливањског краја.

– Двадесет дана у Голубњачи је провела тада трудна Јања Шуњка. После избављења из таме јаме родила је сина, будућег пилота и високог официра Титове војске који је касније пензионисан у чину мајора – прича данас Лука Давидовић из подинарског села Бојмунте.

Сећа се Лука и приче о свом стрицу Лази који је, попут Јање Шуњке, само пуким случајем преживео пакао јаме Голубњача.

– Руке су му биле везане жицом. Ударили су га у главу, а потом бацили у јаму. Двадесет дана звао је у помоћ. На крају су га, ипак, извукли живог. Сам Бог зна како је остао жив – прича Лука о рођацима и не тако давним временима када се у Подинарју није смело звати Србином.

До јама у ливањском крају нису стизали само они који су на путу до њих побегли. Попут неког Ђорђа који је измакао усташама и сакрио се у сеоску појату. Голубњачу је преживела је и Анђа Милутин и њени рођаци Станко и Слободан. И нико више из Челебића.

Петру Радети из Губера код Ливна убили су оца, мајку и десетак ближих рођака… Стеви Лаганину оца и три стрица, а старици Рајки Лаганин, оца, мајку деду и стрица… Све су их бацили у безданку Пролог.

– Усташе су тих дана побиле све што је ходало у српском селу Голињево. Све уморене, од новорођенчади до стараца, бацили су у јаму Камешница, у недрима Динаре – каже Стево Лаганин.

У Доњим и Горњим Рујанима, такође српским селима, у јаме је бачено 347 мештана. Све што је било на дохват руке црнокошуљаша, односно њиховог маља, каме и пушке. Међу уморенима из ова два села села је и педесеторо деце млађе од пет година и четири новорођенчета.

У суседном Губину усташе су побиле и у јаме бациле 116 мушкараца од шеснаест до седамдесет година. Међу њима педесетак их је било млађих од тридесет година. Скончали су у Прологу, јами у коју је бачено око пет стотина Срба. Колоне других уморене су и бачене у Развалу, Провалију, те у још тридесетак јама подинарског крша.

Током јула па све до Илиндана четрдесет и прве године, у српским селима ливањског краја и Подинарја уморено је, односно заклано или живо бачено у јаме, више од хиљаду и седамсто Срба. Међу њима, триста седамдесеторо деце. Чак их је две стотине било млађе од пет година.

– Нико и никада за злочине у ливањском крају није одговарао. Нико се тих злочина више и не сећа. Само нас неколико смртника који сваке године, обично и Огњеној Марији, запалимо свеће и у храму помолимо се Богу за покој душа уморених Срба – упозорава старина Петар Радета.

Свој крвави пир у селима српског Подинарја хрватски војници наставили су и за време последњег рата. Све што су заробили бацили су у јаме попут оних у Застињу понад Ливна. Међу њима је и више стотина Срба које су власти Словеније и Хрватске, већ деведесет и друге године, испоручиле црнокошуљашима Херцег-Босне. Други су скончавали у бунарима, док се за трећима још трага по беспућима Динаре где су, током пролећа и лета деведесет и пете, пружали последњи отпор припадницима Хрватске војске и Хрватског већа одбране, који су, заједно са браћом по застави, у акцији „Олуја” нешто касније окупирали десет западнокрајишких општина и у њима уморили више од две хиљаде српских бораца и цивила.

Славиша Сабљић

IP sačuvana

Citat

Po sopstvenom priznanju,Tomislav Nikolić svoj politički život duguje Vojislavu Šešelju. Na njegovim delima vaspitavao se osamdesetih godina. Oduševljeno je čitao sve što je napisao.

Citat

Kad je Tomislav, član Narodne radikalne stranke, čuo Šešelja iz Četničkog pokreta uživo, uverio se da je to „najveći srpski intelektualac”.

Zatvori

yoxalaki

Poruka #235

03. Avg 2008, 12:48:53

Ucesnik diskusija

Zodijak
Pol
Poruke	158

	Windows XP
	Mozilla Firefox 2.0.0.16
	Nokia 6600

Eh jadno je to i bedno sto i dan danas ti ljudi sto su pocinili ovako nesto neodgovaraju,a nasi ljudi se samo isporucuju Smile

IP sačuvana

Yoxa

Zatvori

startreker

Poruka #236

03. Avg 2008, 13:33:32

Zvezda u usponu

Zodijak
Pol
Poruke	1017

	Windows XP
	Mozilla Firefox 2.0.0.16
	Samsung GALXY S3

Nikad niko ineće odgovarati jer nema ko da ih tuži. Oni koji su sposobni za to zauzeti su prokletom borbom za vlast i djeljenjem ovog već podjeljenjog naroda. Zato će nas uvijek proganjati, blatiti, ubijati bez ikakvog straha od odgovornosti. A jadna sirotonja koja je nekog izgubila i dalje će da tugije, kuka, oplakuje dok idijoti svih boja na njihovom jadu grade karijeru! Smile

IP sačuvana

Zatvori

Maks 78

Poruka #237

04. Avg 2008, 22:49:54

Poznata licnost

Zodijak
Pol
Poruke	3324
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 2.0.0.16
	Samsung

Nestala u ognju
Danas se navršava trinaest godina od krvave akcije "Oluja", u kojoj su hrvatske snage za nekoliko sati prognale Srbe iz Krajine i pobile na hiljade civila

BEOGRAD - Trinaest godina od zločinačke hrvatske akcije "Oluja" i progona celokupnog srpskog stanovništva iz tadašnje Republike Srpske Krajine navršava se danas. U opsežnoj, detaljno planiranoj akciji, u kojoj je učestvovalo više od 200.000 pripadnika hrvatske vojske i policije, za samo nekoliko sati sa svojih vekovnih ognjišta proterano je više od 220.000 Srba. Bilans ovog stravičnog hrvatskog "blickriga" bio je užasan - pobijeno je 1.943 Srba, od čega je čak 1.199 civila, 523 žene i dvanaestoro dece, više od 3.200 starih i nemoćnih je internirano, a oko 1.500 ljudi je zarobljeno. Nestalo je oko 2.500 Srba. Bio je to jedan od najvećih egzodusa u savremenoj istoriji. Oko 30.000 Krajišnika je bilo pod oružjem, pa je odnos vojnika bio 7:1 u korist Hrvata.

Jasno je da je agresija na Krajinu, uz svesrdnu pomoć i odobrenje SAD i Nemačke, dugo i temeljno pripremana, a Hrvati nisu želeli da odustanu od svojih planova ni posle lažnih "mirovnih pregovora", koji su samo dan pre "Oluje" održani u Ženevi. Rukovodstvo Krajine, nažalost, imalo je pogrešne obaveštajne podatke da će biti "ograničenog dometa" hrvatske vojske i policije. Međutim, ono što se dogodilo u zoru 4. avgusta 1995. prevazišlo je i najcrnja predviđanja. Po principu "spržene zemlje", tačno u pet sati hrvatske vojno-policijske snage svom silinom udarile su na svaki pedalj Republike Srpske Krajine. Avijacija, artiljerija i pešadija pošli su na sve što se kreće. Na udaru je bilo sve srpsko, bez ikakvog obzira da li se radi o civilnim objektima, kolonama izbeglica, ženama, deci, starima i nemoćnima. Važno je bilo u što kraćem roku satrti i prognati što više Srba.

Punih dvanaest sati branioci Krajine uspevali su da odbijaju pešadijske napade hrvatskih jurišnika i da ni za pedalj ne ustuknu sa svojih vekovnih međa. Međutim, ostavljeni su na cedilu, izdati i izigrani. Očekivana pomoć nije stizala ni iz Srbije, ali ni iz Republike Srpske. Padalo je selo po selo, gorela je kuća za kućom. Za samo nekoliko sati nestala je Republika Srpska Krajina. Iako nije bilo govora o naredbi o povlačenju vojske, pojedine jedinice su usled teških gubitka položaja počele samoinicijativno da odstupaju. To je bio znak za narod da se pokrene u haosu. Za nekoliko sati sve što je dotad činilo Krajinu, stopilo se u jednu nepreglednu i tužnu kolonu. Most na Uni bio je jedini spas. Svi su krenuli ka njemu, ne verujući da zauvek napuštaju vekovna ognjišta. Samo su najsrećniji uspevali da iz domova iznesu poneku stvar, a sve što su decenijama sticali zauvek je nestalo u pepelu. Ljudi su na traktorima, kombajnima, konjskim zapregama, kamionima, kolima i pešice tražili utočište, a zbeg je pratila neviđena panika i dezinformacije.

Trinaest godina kasnije

Trinaest godina kasnije, u Hrvatskoj nema nijednog Srbina više nego što ih je bilo tog zlokobnog avgusta 1995. Hrvatska je uspela u nameri da potpuno raseli srpsko stanovništvo i ne pokazuje iskrenu želju da stvari promeni. Najveću nevolju Srbima predstavlja izuzetno negativan odnos okruženja, netrpeljivost i mržnja nekadašnjih komšija. Posebna priča je više od tridesetak diskriminatorskih zakona koji su u međuvremenu doneti. Prema tim aktima, Srbima se ne vraća imovina već se proglašava za državnu. Oni koji odluče da se vrate, a takvih je veoma malo, žive u najgorim uslovima, pa čak i u štalama, d ok u njihovim kućama uživaju hrvatski bojovnici. Srbi ne mogu završiti gotovo nijedan pravni posao, knjige su uglavnom uništene, a ako nisu, maltretiranje za najobičniji papir traje mesecima.

Slave zločine

U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik, koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja", kojom su "pod hrvatsku upravu vraćeni poslednji delovi teritorije koje su držali pripadnici srpskih vojnih jedinica". Od 2000. taj dan se obeležava i kao Dan oružanih snaga Hrvatske.
Penzionisani general Glavnog štaba Hrvatske vojske Janko Bobetko je u intervjuu zagrebačkom Jutarnjem listu izjavio da je on autor plana akcije "Oluja" i da je vojni vrh sa tadašnjim predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom tu operaciju pripremao dve godine. Bivši američki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt prošle godine je rekao da veruje da su hrvatske vlasti bile umešane u zločine.
- Niko ne može poreći da su se zločini nakon "Oluje" dogodili, uključujući i korake čiji je cilj bio sprečavanje povratka Srba - rekao je Galbrajt.

IP sačuvana

Citat

Po sopstvenom priznanju,Tomislav Nikolić svoj politički život duguje Vojislavu Šešelju. Na njegovim delima vaspitavao se osamdesetih godina. Oduševljeno je čitao sve što je napisao.

Citat

Kad je Tomislav, član Narodne radikalne stranke, čuo Šešelja iz Četničkog pokreta uživo, uverio se da je to „najveći srpski intelektualac”.

Zatvori

Maks 78

Poruka #238

02. Sep 2008, 22:03:41

Poznata licnost

Zodijak
Pol
Poruke	3324
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 3.0.1
	Samsung

Обележен Међународни дан несталих

Међународни дан несталих, 30. август, обележен је данас на београдском Тргу Николе Пашића и у Косовској Митровици, где су представници Удружења породица несталих Срба и других неалбанаца са Косова позвали досадашње команданте Кфор-а да открију истину о судбини отетих чланова њихових породица.

Стотинак рођака несталих је са скупа затражило помоћ и подршку председника и премијера земаља бивше Југославије за налажење око 17.000 несталих са тих простора. Окупљени на београдском Тргу Николе Пашића су носили слике несталих чланова својих породица и транспаренте "Грех је ћутати о страдању Срба" и "Дајте нам место где ћемо нашим најмилијима палити свеће".
Председница Удружења породица заробљених и несталих из Републике Српске Милијана Бојић истакла је да би за земље региона један од услова за чланство у Европској унији требало да буде и решавање судбине несталих у ратним сукобима.
"Бројка од 17.000 несталих од којих је око 5.000 Срба заиста их обавезује на један такав услов. Не може се преко масовних гробница у Европску унију", навела је Бојић и додала да је један од циљева обележавања Међународног дана несталих и да се сви они који имају било какве информације о несталима са простора бивше Југославије о томе обавесте породице.
Председник Удружења породица киднапованих и убијених Симо Спасић оценио је да да би пред хашким Трибуналом требало да одговарају "албанске војсковође" одговорне за нестанак око 500 Срба са Косова чија судбина још није позната.
"Испашће да су Срби сами себе киднаповали, вадили себи органе и бацали у јаме", навео је Сапсић.
Представници удружења породица отетих и убијених положили су и цвеће на инпровизованој спомен-плочи страдалима у ратовима од 1991. до 2000. године. У подне ће делегације шест тих удружења отићи у Скупштину Града Београда где ће, како је данас саопштила Служба за информисање, члану Градског већа Горану Алексићу предложити идејно решење споменика.

Представници Удружења породица несталих Срба и других неалбанаца са Косова позвали су данас са митинга у Косовској Митровици досадашње команданте Кфор-а да открију истину о судбини отетих чланова њихових породица. Председник тог удружења Милорад Трифуновић позвао је пет досадашњих комаданата Кфор-а да доставе податке истражним органима.
Према његовим речима, чланови удружења су били сведоци протеривања својих сународника, а све то су снимали представници међународне мировне мисије на Косову.
У име породица несталих и киднапованих, он је апеловао и на међународне институције, посебно Уједињене нације да "приволе генералне Кфор-а да кажу истину" и позвао све, који знају било шта о локацијама где се евентуално налазе тела киднапованих чланова њихових породица, да то и кажу.
Са протестног митинга у Косовској Митровици упућен је апел Влади Србије да помогну члановима породица несталих да реше правне проблеме.

Према подацима Међународног комитета Црвеног крста, на подручју бивше Југославије тражи се још 17.158 особа. Као нестало у Босни и Херцеговини води се 12.817 особа, у Хрватској 2.374, а на Косову 1.969 особа.
И према подацима Међународне комисије за нестале особе (ИЦМП), на подручју бивше Југославије и даље се трага за око 17.000 особа.
Према подацима ИЦМП-а, Србија трага за око 1.000 особа у Хрватској које се воде као нестале из 1995. године, а број несталих Срба на Косову је око 500.
Међународни дан несталих установила је радна група УН за нестале и обележава се 30. августа.

IP sačuvana

Citat

Po sopstvenom priznanju,Tomislav Nikolić svoj politički život duguje Vojislavu Šešelju. Na njegovim delima vaspitavao se osamdesetih godina. Oduševljeno je čitao sve što je napisao.

Citat

Kad je Tomislav, član Narodne radikalne stranke, čuo Šešelja iz Četničkog pokreta uživo, uverio se da je to „najveći srpski intelektualac”.

Zatvori

igorxxx

Poruka #239

02. Sep 2008, 22:23:01

Jet set burekdzija

Tihi protest!

Zodijak
Pol
Poruke	5131
Zastava

	Linux
	Mozilla Firefox 3.0.1
	Ericsson T28

Svaka čast za temu, predložio bih da je moderatori presele na Srpski nacionalistički forum.

IP sačuvana

Zatvori

Stranice:

1 ... 22 23

Burek :: Forumi :: > Drustvene teme > Politicki ~ Geopoliticki forum

Tema: Да се не заборави *Tema sadrži uznemiravajuće slike* (Moderatori: Mistreated, niko79, RASMC)

Trenutno vreme je: 19. Apr 2024, 23:11:59

Prebaci se na:

Oznake: napadnuto dubici veliko duvnjak loznica petko zene anton zenica borovac
miloradov donjoj karta ahmet krstenice sisku benkovac ulica zirovac nikica

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.