Neka manje kradu,i nek više zavrnu jaja tajkunima i ostalim lopovima, i biće para itekako. Al naravno, to se neće desiti.


P.S. Ionako stalno trube o toj borbi protiv korupcije. Evo im sad prilika da se pokažu. Suzbiju korupciju, suzbiju lopove,a sve pare i rezultate usmere na plemenit cilj - obnovu zemlje. Nema bolje prilike od toga.

Срећно ти редовно стање Србијо!
не заборавите да се придружите Честиткама

као да ништа није ни било..

Moram da se nadovežem na ovo... moj komšija, neki direktorčić nekog sektora u jednoj javnoj firmi... ima svoj auto star 5-6 godina, a prešao desetak hiljada... kako? pa tako što ne izlazi iz službenog, s njim ide na posao, a radi na drugom kraju grada, s njim čak ide i na odmor po Srbiji, naravno, benzin gratis... evo prođoše dve godine od obećanja da će se to u Srbiji iskoreniti, čekam da vidim, usput ga vrbujem da mi proda onaj svoj auto, ali da u obzir uzmemo samo godište  ...

... ma neeeeeee, što bi se to iskorenilo, lakše je lupiti još neki porez...

Pečenje poplave

Viđi vraga su sedam binjišah! Poplava besnela - piše moja omiljena žutara, Blic - a džumhurbaškan Nikolić "proveo vikend u Bajčetini i pekao rakiju". I evo, prvi put u svojoj karijeri stajem u Nikolićevu odbranu. Pa šta ako je proveo vikend u Bajčetini i šta ako je pekao rakiju?

Da li je, možda, trebalo da sedi u Prezidencijalnom konaku i da se po vazdan busa u grudi i čupa kosu pred kamerama. Pisasmo li juče o štetama od potkazivačke (i svake druge) histerije? Složismo li se pre neki dan da u kriznim situacijama život treba da se odvija onoliko normalno koliko to prilike dozvoljavaju. Čemu otkazivanje kulturnih manifestacija, izuzimajući ona rke-koke arlaukanja koja i nisu kulturne manifestacije i koje bih ja - da mi se posrećilo da postanem diktator - odložio za sva vremena.

S druge strane - i novindžijama bi se moglo postaviti "nezgodno" pitanje: a gde ste vi bili dok smo se mi davili? Dok smo mi pod kišom neprijateljskih metaka - pardon - pod jakom neprijateljskom kišom - podizali nasipe, vi ste sedeli u toplim redakcijama i pravili novine, što je posao koji i deca mogu da rade. (Možda i bolje, rekao bi cinik!). Stvari (čak i u katastrofama) najbolje teku kada se sve stvari i svi ljudi nalaze na svojim mestima. (Teoretičar katastrofe bi sad rekao - katastrofe i nastaju zato što stvari i ljudi nisu na svojim mestima.) Dakle, džumhurbaškanu je preko nedelje mesto u Prezidencijalnom konaku, a o vikendima u Bajčetini, pored lampeka. I punktum. Bolje bi bilo da je onih "pedeset lopata" bilo na svom mestu, u nekom magacinu. Ne bi ih posle trebalo tražiti tamo gde ih nema. U medijima.

Crkva je, za razliku od mnogih, bila na svom mestu - u crkvi - i na svom poslu - molebni za prestanak padavina, ali se na poslu samo polovično dobro pokazala. Kiša je, fakat, brzo prestala, ali je jedan loš utisak ostao. Patrijarh Irinej je, predvidivo, zapao u starozavetni amok i kao uzrok Božijeg gneva pomenuo naše sugrađane/ke sklone sodomitskoj strasti. Šta je to sa našim crkvenim ocima i teolozima? Nikako da odmaknu od Knjige postanja. Nikako da listi prozvanih grešnika i grehova dodaju i one sa liste koju nam je Sveti Pavle ostavio u amanet. Kao što trpi gordeljivce, ubice, bludnike, srebroljupce, krivoklernike, lopove i proče (tušta NAS je i tma), Gospod u dugotrpeljivosti trpi i adžuvane. Trpeo bi i one sodomske, ali su okolnosti, da kažemo, bile drugačije. Ljudi pretpotopskog sveta - tako piše u starostavnim knjigama - behu u privilegovanijem položaju nego mi, današnji, a behu mnogo opakiji. Kuku, majko mila, kakvi li su bili kad smo mi ovakvi? Nisu ondašnjim tobdžijama bile dovoljne obične furundžije, nego su u nezaježljivosti nasrnuli na duhovna stvorenja, angele Božije, pa je Gospodu tek onda pukao film. Kad smo već kod greha, nije zgoreg pomenuti i neku vrlinu. Smirenoumlje, recimo. E, kod nas je ta retkost.


Preuzeto sa...

Nisam morao ni da kliknem znam ciji je tekst,Basara ludak,dzumhurbaskan i overlord   

Delovi Bijeljine blokirani zbog opasnosti od izbijanja epidemije...

Ali nema frke... otvorite Obrenovac...dizenterija je mala cena da clanovi Dveri i Vasi podju u turisticki obilazak i otkriju dobro skrivanu istinu...

Pa,to to. ''Što bismo mi išta uradili kad možemo opet sve preko naroda?'' To je ta čuvena borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Privatna građevinska preduzeća pokradu pare na količini zemlje prilikom izgradnje nasipa - narod neka plaća. Predsednici opština i službi ne izdaju nalog za evakuaciju na vreme - narod neka plaća. Godišnje se protraći nekoliko miliona evra na mehanizaciju koja radi prazan hod - narod neka plaća.

Jebo hapšenja odgovornih, jebo izmene odnosno pooštrenje zakona i propisa, jebo učenje na greškama... jok. Samo guli narod i biće sve do jaja,svi problemi će da se reše. To je njihova strategija.

Samo jedna mala tema za razmisljanje: Znamo kako je na Haitiju doslo do zemljotresa, pa su Ameri brze bolje dosli da "pomognu" i da se igraju milosrdja…

U danasnjem sistemu, nema pomoci,a da se nesto ne ocekuje za uzvrat. Poplave su samo izgovor, a sta se krije iza svega, videcemo.

Obrenovac je zrtvovan grad, to su politicke igre, igre interesa i zavera, sirotinja je za potkosurivanje. Iskljucite TV i ukljucite mozak! Ono sto gledate na TV-u je produkcija, rezija, nema bas veze sa realnoscu.

Posted on 24. May, 2014 by Miki Mile in Svet Oko Nas
Noćas je u kraju u kom sam odrastao bila neobično lepa noć. Kako je moj prvi impuls kada noći počnu sve češće da prelaze dvadeset stepeni impuls potrage za slaboalkoholnim pićima, pohitao sam do trafike i otvorio imenik da vidim s kime bih noćas mogao podeliti radost konzumacije ružnog domaćeg piva na stepenicama ispred frizerskog salona. Listanje imenika mi je otkrilo jednu važnu stvar koje nisam bio svestan pre skorašnjeg povratka iz pečalbe – ovde niko nije ostao.
Doslovno jedina osoba iz kraja koja je ostala unutar granica ove države, lik koga znam 15 godina, danas partijski kadar, nije dolazio u obzir jer mi je pre nekoliko dana mrtav ladan ponudio argument “pa dobro, Vučić možda nije ispao najsposobniji čovek na svetu, ali nije fer kritikovati ga jer je makar jedini bio dovoljno pošten da izađe pred ljude”. Kako takav argument, kao i bilo ko sa trunkom ljudskog dostojanstva, smatram degutantnim, pivo sam odlučio da popijem sam. Tako, simbolično, ovaj tekst možda ne bi ni nastao da mi je u kraju ostao jedan jedini sagovornik sa trunkom mozga i ljudskosti.
Zašto sam odabrao tu opciju radije nego mogućnost da slušam o zakrivljenostima tela nove potpredsednice mesnog odbora stranke? Argument da je neko “pošten” jer je “izašao pred ljude” je bio previše čak i za moj cinični đubrovski um. Da, izašao je pred ljude da paniči, izigrava čas mučenika čas nastavnika u osnovnoj školi koji lupa učenike lenjirom po dlanovima jer im olovke nisu dovoljno zarezane, radi ono što mu nije posao , upire prstom, saopštava poluinformacije i prikriva pun obim odgovornosti koju on i ekipa okupljena oko njega snose za sranje koje se dogodilo. Pošteno, nema šta.
Posebno je pošteno što te posle svega preko mejnstrim medija ubeđuju da si, jebiga, sam kriv što si umro (i to prirodnom smrću), što je ne samo totalno sjebano već i uvredljivo. A činjenica da nijedan domaći mejnstrim medij nije uputio niti jednu direktnu kritiku na način na koji se novonastala situacija rešava (osim na račun Tome i to u polu-heheh fazonu, kao predsednik pekao rakiju to ludo pa bog) jer bože moj NIJE VREME ZA KRITIKE je jednostavno gadna. Vreme za kritike je uvek jer kritika neće razbiti nikakvu KOHEZIJU NARODA U TEŠKA VREMENA, prosto jer se ljudi koji su se organizovali nisu organizovali da bi stali uz ljude i institucije koje bi ovde trebalo kritikovati, nego da bi stali uz neke sasvim druge ljude, ljude s kojima u “normalno” vreme dele sudbinu, a koji su sada, igrom slučaja i nemarom pojedinaca i institucija, ozbiljno ugroženi. Drugim rečima, ljudi će nastaviti da rade ovako kako rade i da se pomažu dok najgore ne prođe sve i da vladu čine Musolini, Tuđman i Badi pas košarkaš, te tako kritika na njihov račun nikako ne može odmoći već je naprotiv od suštinske važnosti, tj. svakako je neuporedivo važnija od srceparajućih priča o kerovima koji spasavaju mačke koje čitamo po raznim Blicevima ovih dana.
Jer, ako se u isto vreme i radi i kritikuje, to znači da ćemo se ovog vremena, osim po poletu i ljubavi koje delimo jedni prema drugima na društvenim mrežama i radnim akcijama, takođe sećati i po gorkom ukusu u grlu, a to je neophodno. Bez tog gorkog ukusa mogli bismo se prevariti da smo okupljeni zaslugom nadležnih i da radimo zajedno s njima, a mi smo se zapravo okupili uprkos njima i radimo na popravljanju onog što su oni usrali. To je užasno važno da se zapamti i zato ne da nije nedozvoljeno kritikovati, nego je obavezno kritikovati baš sada, jer bismo u suprotnom mogli da pomislimo kako je ovo sve bilo jedno lepo iskustvo, koordinisano s vrha, u kojem smo svi, zajedno sa njima, konačno pokazali koliko smo složni i jaki kada je teško. E pa ne može. Ovo je vreme koje treba da se pamti po hororu kroz koji prolaze oni koji su najgore prošli u poplavama i činjenici da oni koji su imali dužnost da spreče horor to nisu uradili i zbog toga neće snositi posledice. Od ključne je važnosti ne zaboraviti to.

I ovaj tekst je kupljen jbg, Đilas kupio sladolede svima u redakciji.
Da se razumemo, nisam u fazonu DIĆI ĆE SE KUKA I MOTIKA, jer neće. Kuka i motika mora da se emancipuje da bi dobila volju da se podigne i ideju kako to treba da se uradi, ali je problem taj što prvo mora da se podigne da bi tako uopšte prokrčila put sopstvenoj emancipaciji i to je krug iz kog se nenormalno teško izlazi. Solidarnost pokazana ovih dana je čak i za jednog cinika lepa stvar, ali dugoročno ne mora da znači ništa – tek kada se solidarnost pokaže u normalnim vremenima u kojima se “ništa ne dešava” onda pričamo o nečemu što je dugoročno značajno. Impuls poniženog i iznurenog čoveka da pokuša da se samoostvari, to jest da iskoristi priliku da se konačno oseti kao čovek pomažući drugom čoveku u velikoj i neočekivanoj nevolji je lep a i jako koristan ovih dana, ali takođe i parcijalan, privremen, prolazan. Onog momenta kada se taj impuls pojavi kod kritično velikog broja ljudi u “normalno” vreme, e tada pričamo o nečemu.
Neki pametniji i obrazovaniji ljudi od mene su skapirali da te sistem drži poslušnim tako što te drži na ivici, tj. tako što ti daje taman toliko da ti bude frka da to što imaš izgubiš. Sistem koji potčinjava kritično veliki broj ljudi koji nemaju šta da izgube je sistem koji neće preživeti i on to dobro zna. Nisam skroz siguran s koje stranice ivice se nalazimo, ali izgleda da, nakon što smo jedared već bili pali s nje pa onda bili ubeđeni da smo na neku foru promenili sistem a ono ispade isti paket govana, svaki sledeći ozbiljan pad neće uzrokovati nikakvu reakciju. To jest, neće uzrokovati snažnu, čeonu, head-on reakciju, već samo opštu bežaniju ili opštu letargiju. Ili, kod pojedinaca, poselakovićavanje, tj. hođenje putem kojim bednici idu.
Hoću da kažem, sad nas već toliko jebete da je to smešno i čak malo i groteskno, jer se uopšte više ne trudite da to sakrijete. Pravite od sebe loše uigrano i loše napisano pozorište kojem se svi zajedno smejemo a niko u tome ne uživa, i to daje ovom istorijskom momentu notu isprazne žalosti, bizarnosti i šizofrenije. Jebiga, budite srećni što su i vaše aktuelne alternative govna, a i mi smo prevelika govna da smislimo ili tražimo nove alternative, inače vas davno ne bi bilo. Ali makar nam legitimnost kritike nemojte osporavati, jer šta drugo da radimo dok pijemo sami?


tarzanija.com

Znamo valjda da je zvanicni Iran, pre nekoliko godina direktno optuzio SAD za upotrebu HAARP sistema na teritoriji Irana!?