O zlostavljanju i nasilju se relativno često i priča i piše (a tek koliko često se doživljava...). To uglavnom budu tekstovi o tome kako se spasti od onih koji vas maltretiraju, kako da ne budete žrtva - ali, šta je s onima koji zlostavljaju?

Neko bi na to pitanje mogao da komentariše: "Šta s njima, to je sve bagra?", ali nije redak slučaj da neko jednostavno nije svestan da je njegovo ponašanje zlostavljanje, da maltretira sve oko sebe. Ne mislimo sad na one krajeve u kojima se smatra normalnim da muškarac ženu povremeno "počasti šamarčićima" (fizičko nasilje nikad nije prihvatljivo a kamoli "normalno"), i ne mislimo na fizičko nasilje - čim nekoga udarite (računa se i jedan udarac, a ne samo "ubijanje od batina"), vi ga fizički zlostavljate i to je neprihvatljivo, koji god da je vaš razlog za to, osim ako se ne radi o samoodbrani u slučaju da ste vi ili neko koga branite fizički napadnuti.

Ono o čemu govorimo ovde jeste emotivno i psihičko zlostavljanje, koje je nekad teško prepoznati kao takvo, pa se dešava da ni onaj koji zlostavlja nije svestan da to radi. Dakle, kako prepoznati da li nekoga (dečka, devojku, prijatelje, braću, sestre, bilo koga) zlostavljate? Razmislite o pitanjima koja ćemo navesti i pokušajte da što je moguće iskrenije odgovorite na njih.

Kada se s nekim dogovarate o odlasku u bioskop i ne složite se oko toga koji film ćete gledati, da li se naljutite, možda i počnete veliku svađu, i izričito zahtevate da bude onako kako vi želite? Ako ste s nekim na žurci na kojoj tu osobu svi znaju, a vas niko, da li osetite ljubomoru i osećate da morate da se zaštitite? Ukoliko vam neko poveri tajnu koju smatrate luckastom, ali je toj osobi važna, da li ćete tajnu sačuvati ili je rastrubiti unaokolo, bez obzira na to što znate da biste tako mogli da povredite tu osobu?

Prijatelj/prijateljica vam se poverava o problemu koji ima u svojoj porodici; da li vas nervira što to morate da slušate i/ili mu/joj kažete da je taj problem obična glupost? Mnogi vaši prijatelji se rugaju osobi s fizičkom manom; da li im se pridružujete ili ih čak i predvodite u tome? Kada vas neko razočara time što zakasni na nešto što vam je važno, da li ste ljuti, osećate kao da su vas odbili u nečemu bitnom, ili čak toliko besno da biste nečime mogli da gađate tu osobu ili je na drugi način fizički povredite?

Ako ste na neko od navedenih pitanja odgovorili potvrdno, pa, to nije postupak niti reakcija kojima bi trebalo da se ponosite, ali dešava se svakom. Međutim, ako ste na većinu pitanja odgovorili sa "da", definitivno zlostavljate one s kojima ste u kontaktu i trebalo bi da prestanete s takvim ponašanjem. Znatno lakše reći nego učiniti, znamo. Sutra pročitajte šta biste mogli da pokušate.

Ivana Milaković 04.11.2007.


Izvor: Krstarica

Jednom kad shvatite da svojim ponašanjem maltretirate druge, učinili ste prvi korak ka tome da prestanete da se tako ponašate. Prvi, ali ne i poslednji - prestati s maltretiranjem može da bude prilično teško.

Razlog zbog koga neko nekog maltretira najčešće je strah - strah onoga koji maltretira da će biti povređen, pa se unapred, pre nego što je do povrede došlo, brani time što će sam da povredi. Štiti se tako što se ponaša baš onako kako ne želi da se drugi ponašaju prema njemu ili njoj.

Jedan od načina da prestanete s takvim ponašanjem jeste to da više razgovarate, a manje da reagujete. Pričajte s prijateljima i članovima porodice o snažnim osećanjima koja vas razdiru, naročito ako se radi o agresivnosti, umesto da ta osećanja samo ispoljite kroz reakciju. Pokušajte da verujete prijateljima i porodici. Setite se da niko ne može uvek da bude u pravu niti da zna sve - sasvim je moguće da drugi mogu da nađu rešenje za vaš problem čak i ako vi sami ne uspevate.

Drugi razlog za to što maltretirate nekog može da bude taj što verujete da vas niko neće prihvatiti takve kakvi ste. Da li vam se čini da vas niko neće saslušati ako se ne ponašate agresivno? Da nikog nije briga za ono što vi mislite, niti da ga je briga zbog čega mislite baš tako? U tom slučaju, potrebno je da poradite na samopouzdanju - na tome da ono ne zavisi od toga da li drugi odobravaju način na koji razmišljate. Uvek će se naći neko koga ne zanima ono što vi mislite ili kome se vi ne dopadate - vaš osećaj koliko vredite ne sme da zavisi od toga. Odnosi sa svima oko vas su mnogo bolji ako se vi osećate dobro u sopstvenoj koži, sami sa sobom.

Ukoliko nastavite s maltretiranjem svih oko sebe, niko vas neće poštovati i verovatno ćete sve odbiti od sebe. A onda ćete biti usamljeni i ljuti, biće vam teško da se snađete u bilo kojoj situaciji u kojoj ima ljudi, a još i teže da uživate u životu.

Ako vam se saveti koje smo dali čine nedovoljnim da rešite problem (sasvim moguće, ovo je uopšten članak o nečemu što je ozbiljan problem i nije moguće dati precizno uputstvo kako da baš vi prestanete s takvim ponašanjem), ne ustežite se da zatražite pomoć - pomoć svojih prijatelja, roditelja, školskog psihologa. Verujte, biće im drago da vam pomognu, kako zbog vas tako i zbog sebe samih.

Ivana Milaković 05.11.2007.


Izvor: Krstarica

Malo maltretiranja nikad nije na odmet .

Mmmm zlostavljanje. 

 

Znao sam ...

nikad ne zlostavljam druge...ali bash nikad...ah avatar me izdao!Jbg sad,sado-mazo je moj nachin zivota...