poeziju

Bilo bi lepo da dodate i utiske... Zasto jedno, zasto drugo?

prozu volim vise. seti se na Adornov reci. ali ipak su pisali lepe stihove samo nesto nedostaje uvek, lepe su stihovi posle Ratovima, al nekako se neiskrenilii su. Suvise su danasnji stihove bravurozni, i na istoku, i u rusiju.
Al proza je bas lepo i cveta se svugde, mislimo na Rushdie ili na Kunderu. Obnovili su samo sebi, jos moze i smejati i muciti od romane a od stihove cekamo nadu, konstantno-dosadno. Madagaskarski pisac je dobio pre nekoliko god nobel, i dobar je. mislim gobalno je proza je vodljivo i iskreniji, i ako svi (globalno )zeleli bi smo citati lepe i lele stihove

ja sam vise za poeziju

Ako se može voleti  i jedno i drugo zašto nečem davati prednost?

 Ako moram da biram onda pre proza!

Prozu

Nije bitno u kojoj formi je delo pisano...Bitno je da ima "težinu"...

Pop meni, poezija je mocnija, ostavlja jaci utisak, ali ne moze svako da je razume. Licno, moram mnogo da se mentalno spremam za citanje poezije.
S druge strane, proza je laksa za citanje i, ako ima skrivenu pouku, ona se moze propustiti i i dalje ostaje prica, tj. fabula.
A zasto niko nije spomenuo dramu? Ipak je treci knjizevni rod(ako se ne varam)?

Док сам била мања, читала сам само прозу и поезија ми се чинила досадном, избјегавала сам је.
Касније, када сам сама почела да пишем, сасвим непланирано опредјелила сам се за стихове. Међутим, модерна поезија се све чешће приближава прози, мислим на мотиве, тематику, форму писања, нпр. диктат мисли итд. , постаје разумљивија и ближа читаоцима.
И једно и друго има својих предности и недостатака, само не волим када кажу: шта је пјесник хтио да каже? Свако дјело је сложено на свој начин, и чини посебан свијет.

А драма?

Драма као књижевни род је јако сложена, спој поезије, прозе, позоришта. Више волим да прочитам неку драму него да је гледам у позоришту.