Da li verujete da je moguce biti srecan sa jednom osobom celoga zivota?
Volela bih da na ovo pitanje odgovaraju osobe koje imaju bracno iskustvo i da se odgovori zasnivaju na realnom zivotu a ne na teoretisanju, zeljama i predrasudama.  

moguce

Onodys, mozes li me ubediti argumentima? Bas bih volela da ti uspe  :weirdface:

Aha, znaci ti si dosla sa vec izgradjenim stavom da se ne moze biti srecan u braku, odnosno citav zivot provesti sa jednim muskarcem i sad trazis neku potvrdu svojih teorija ?

Elem, nemam bracno iskustvo, i na osnovu mojih zelja, zamisli, nadanja, verujem u brak i verujem da se moze biti sretan pored jedne osobe. Ako je dvoje ljudi normalno, sve je moguce.

Ime teme ima jedan kontekst, a tvoje pitanje u prvom postu sasvim drugi. Ne znam da li je to namerno, ili si to nesvesno tako uradila.

Elem, nemam bracnih iskustava, ali odgovoricu ti na pitanje, a ne na ime teme.
Mislim da je moguce biti zauvek srecan sa jednom osobom. Dosta bracnih i vanbracnih veza je opstalo, poznajem te ljude i posle niza godina veoma su srecni, vole se, postuju i podrzavaju.
A sto se tice "da li verujete u brak", mislim da se osobe ne moraju neminovno uzeti.  Brak nije pocetak kraja,posmatram ga kao jedan lep cin na koji se dvoje zajedno odluce, ali ako jednu lepu vezu shvatis kao zauvek mogucu, onda ni taj brak ne mora predstavljati nista drugo do potpisa na papiru da se deca ne bi zbunjivala jednog dana. Niko normalan nece nikoga terati u brak, ljudi zive nevencani celog zivota pa im nista ne fali.
Mada, tvoj negativni stav, koji se nazire iz tvog posta prethodnoh, govori u prilog tome da si skeptik, pa ces verovatno sama sebi biti najveci problem da tu svoju srecu i ostvaris. Bolje se resi predrasuda.

Дефинитивно - ДА.

Kako mislis da ti se odgovori na pitanje bez "teoretisanja, zelja i predrasuda"...
Mozda da se javi neki deda (ili baba) od 80 godina i 50 godina bracnog iskustva? 

Salim se.
Da ne mislim da je moguce biti srecan sa jednom osobom do kraja zivota, ne bih ni ulazio u tu pricu. Da li cu i biti, to je vec nesto sto ne bih mogao predvideti, a iskreno, ne verujem da to bilo ko i moze...Mozda je i bolje u brak uci rezervisan, kao sto si ti, nego usplahiren, ocekujuci od istog med i mleko, i biti osetljiv na neminovne bracne poteskoce.
Ono sto je sigurno, svedok sam nekolicini brakova "do kraja zivota", sto znaci da je takav brak moguc. Da li je, ko, i u kojoj meri bio srecan...je vec individualna stvar. Po mom misljenju, covek je srecan onoliko koliko ume da bude srecan. Nekome je za srecu dovoljno malo, a nekoga nista ne moze usreciti. Takvi celoga zivota tragaju za necim...i umru ne znajuci za sta su ziveli.

Ljudi, hvala vam na odgovorima. Zaista su lepo napisani, (mislim prvenstveno na postove koje su napisali  MunkaZe i vrcomm).
Ali, i dalje prizeljkujem da se ovde pojavi neko ko ce napisati: ja sam u braku, srecan sam, nije doslo do zasicenja, partner i ja se i dalje trudimo jedno oko drugog, uspeli smo da sacuvamo strast... jer po onome sto ja vidim oko sebe i cujem od ljudi koji su u braku je malo drugacije.  Zato sam postala skepticna po tom pitanju. Da ne prizeljkujem da ipak ima nade ne bih postavljala ovo pitanje. Iz tog razloga mi je potrebno da cujem: da, ja sam to uspeo... a bilo bi savrseno i da cujem forumulu kako. Znam da mnogi ljudi provedu zivot sa jednim partnerom, ali nije poenta samo izdrzati, vec provesti to vreme kvalitetno.
Mislim da nije dovoljno da supruznici budu prijatelji, uspesni mama i tata, vec da uspeju da pored toga  ostanu i ljubavnici jer mislim da je svakoj osobi potrebno da se oseca voljena i zeljena kao zena - muskarac

Pa, ljubav je poprilicno fluidna stvar... nije nesto uklesano u kamenu...

e ovde ti već niko ne može pomoći... koliko ljudi, toliko shvatanja i načina ponašanja...
sve je individualno, i zavisi od obe strane, a ne samo od jedne...

btw, nemam bračnog iskustva, ali sam sigurna da ti niko ne može dati čarobnu formulu, i ćiri bu, ćiri ba, eto ti srećnog braka "dok nas smrt ne rastavi"..