Da li verujete da je moguce biti srecan sa jednom osobom celoga zivota?
Volela bih da na ovo pitanje odgovaraju osobe koje imaju bracno iskustvo i da se odgovori zasnivaju na realnom zivotu a ne na teoretisanju, zeljama i predrasudama.  

moguce

Onodys, mozes li me ubediti argumentima? Bas bih volela da ti uspe  :weirdface:

Aha, znaci ti si dosla sa vec izgradjenim stavom da se ne moze biti srecan u braku, odnosno citav zivot provesti sa jednim muskarcem i sad trazis neku potvrdu svojih teorija ?

Elem, nemam bracno iskustvo, i na osnovu mojih zelja, zamisli, nadanja, verujem u brak i verujem da se moze biti sretan pored jedne osobe. Ako je dvoje ljudi normalno, sve je moguce.

Ime teme ima jedan kontekst, a tvoje pitanje u prvom postu sasvim drugi. Ne znam da li je to namerno, ili si to nesvesno tako uradila.

Elem, nemam bracnih iskustava, ali odgovoricu ti na pitanje, a ne na ime teme.
Mislim da je moguce biti zauvek srecan sa jednom osobom. Dosta bracnih i vanbracnih veza je opstalo, poznajem te ljude i posle niza godina veoma su srecni, vole se, postuju i podrzavaju.
A sto se tice "da li verujete u brak", mislim da se osobe ne moraju neminovno uzeti.  Brak nije pocetak kraja,posmatram ga kao jedan lep cin na koji se dvoje zajedno odluce, ali ako jednu lepu vezu shvatis kao zauvek mogucu, onda ni taj brak ne mora predstavljati nista drugo do potpisa na papiru da se deca ne bi zbunjivala jednog dana. Niko normalan nece nikoga terati u brak, ljudi zive nevencani celog zivota pa im nista ne fali.
Mada, tvoj negativni stav, koji se nazire iz tvog posta prethodnoh, govori u prilog tome da si skeptik, pa ces verovatno sama sebi biti najveci problem da tu svoju srecu i ostvaris. Bolje se resi predrasuda.

Дефинитивно - ДА.

Kako mislis da ti se odgovori na pitanje bez "teoretisanja, zelja i predrasuda"...
Mozda da se javi neki deda (ili baba) od 80 godina i 50 godina bracnog iskustva? 

Salim se.
Da ne mislim da je moguce biti srecan sa jednom osobom do kraja zivota, ne bih ni ulazio u tu pricu. Da li cu i biti, to je vec nesto sto ne bih mogao predvideti, a iskreno, ne verujem da to bilo ko i moze...Mozda je i bolje u brak uci rezervisan, kao sto si ti, nego usplahiren, ocekujuci od istog med i mleko, i biti osetljiv na neminovne bracne poteskoce.
Ono sto je sigurno, svedok sam nekolicini brakova "do kraja zivota", sto znaci da je takav brak moguc. Da li je, ko, i u kojoj meri bio srecan...je vec individualna stvar. Po mom misljenju, covek je srecan onoliko koliko ume da bude srecan. Nekome je za srecu dovoljno malo, a nekoga nista ne moze usreciti. Takvi celoga zivota tragaju za necim...i umru ne znajuci za sta su ziveli.

Ljudi, hvala vam na odgovorima. Zaista su lepo napisani, (mislim prvenstveno na postove koje su napisali  MunkaZe i vrcomm).
Ali, i dalje prizeljkujem da se ovde pojavi neko ko ce napisati: ja sam u braku, srecan sam, nije doslo do zasicenja, partner i ja se i dalje trudimo jedno oko drugog, uspeli smo da sacuvamo strast... jer po onome sto ja vidim oko sebe i cujem od ljudi koji su u braku je malo drugacije.  Zato sam postala skepticna po tom pitanju. Da ne prizeljkujem da ipak ima nade ne bih postavljala ovo pitanje. Iz tog razloga mi je potrebno da cujem: da, ja sam to uspeo... a bilo bi savrseno i da cujem forumulu kako. Znam da mnogi ljudi provedu zivot sa jednim partnerom, ali nije poenta samo izdrzati, vec provesti to vreme kvalitetno.
Mislim da nije dovoljno da supruznici budu prijatelji, uspesni mama i tata, vec da uspeju da pored toga  ostanu i ljubavnici jer mislim da je svakoj osobi potrebno da se oseca voljena i zeljena kao zena - muskarac

Pa, ljubav je poprilicno fluidna stvar... nije nesto uklesano u kamenu...

e ovde ti već niko ne može pomoći... koliko ljudi, toliko shvatanja i načina ponašanja...
sve je individualno, i zavisi od obe strane, a ne samo od jedne...

btw, nemam bračnog iskustva, ali sam sigurna da ti niko ne može dati čarobnu formulu, i ćiri bu, ćiri ba, eto ti srećnog braka "dok nas smrt ne rastavi"..

nema pravila 
malo cvetaju ruze, pa se onda ogrebes na trn  al' brzo zaceli 

ne ide glatko, svakodnevica je jedno, romantika pre braka je drugo... a ocekivanja nesto sasvim trece 
zajednicki zivot ispunjava covekovu potrebu za porodicom i bivanjem,donosi hrpu novih obaveza i odgovornosti, nismo samo sami sebi vise cilj... zvuci obavezujuce? i jeste!
odrices se nekih stvari, dobijas neke nove u kojima uzivas... a strast postaje samo jedan od segmenata ukupnog zajednickog zivota, nije vise toliko potencirana kao ranije, kad se ljudi vidjaju par puta nedeljno- sto ne znaci da seksualna privlacnost nestaje 

sve u sustini zavisi od toga koliko ti je stalo da ti bude dobro, i koliko radis na tome- isto kao i pre braka...

meni je za sada dobro, kako ce mi biti za 20god. stvarno ne znam 
niko ti nista ne moze garantovati, a ni ti prva samoj sebi ne mozes garantovati stosta 

...ima jedna temica o tom 'garantiranju' u ocekivanjima, idem da je nadjem
 

...evo je:

http://forum.burek.com/index.php/topic,287220.0.html

Machakz, hvala ti! Procitala sam temu za koju si postavila link, i potpuno se slazem sa svim sto je napisano. Ne ocekujem ja nikakve garancije, samo volim da znam sta je realno za ocekivati, da znam da li je to za mene ili ne. Mozda je jednostavno slucajnost da su brakovi koje ja vidjam u svojoj okolini ljudima vise uzeli nego dali. Zelim ti da tvoj brak uvek bude uspesan kao sad

Sve je to relativna stvar, ali jedno je sigurno - nijedan brak nije savrsen.
Toliko postoji primera bracnih i vanbracnih zajednica koje opstaju. Ali sve je to stvar truda da one uspeju.
Ne mozes stupiti u takvu zajednicu i gledati na stvari da ce one biti bajkolike i da ce sve samo da klizi. Treba uloziti dosta volje, i tada ce ta veza da istraje. Naravno bice nesavrsena jer ni jedan covek nije savrsen, i citav zivot nam se svodi na kompromise. Sve zavisi od toga koliko covek ocekuje i koliko je razuman i spreman da prihvati i da se prilagodi raznoraznim situacijama.
Kao i sve u zivotu, pa tako i brak nije mesto gde samo ruze cvetaju, mnogo vise je trnja koje moras pazljivo da zaobilazis i da mudro zaboravis i kada se ubodes na jedan.
Brak je zacin... sve u svemu kakva bi to bila sarma bez mesa     

Gledaj to ovako...
Generalno, zivot, sam po sebi, vise uzima nego sto daje. Poenta je uzivati u onome sto imas, a ne patiti za onim sto nemas. Tako je isto i u braku...
Na tvoje pitanje o intenzitetu "bracne" strasti, samo cu ti reci da, ne samo da moze biti ista kao i pre braka, nego i jaca. Sve je u glavi, i usko povezano sa gore napisanim.

ps: licno, menjao bih jedan deo strasti za malo tolerancije 

Da.... ali nešto baš ne trudim se da postanem njegov konzument, mislim stav o tome se menja, i da zavisi sa kakvom si osobom u ljubavi trenutno....da li je ta osoba po tebi za brak ili nije!
U suštini mislim i verujem Da!

od samomrznju niko nece biti srecniji u braku... ovo i to znaci da jednostavno ne postoji drugi nacin zivljenja za odrastao coveku kao sto je brak..
a ko ne zivi u takvom zajednicu skupo plati..
a to je jednostavno tragikomicno kad o tome `filozofira` neko, da ljubav i zaljujenost su odvojeni, i u braku....samo na to plakati moze

 :Dda naravno

Naravno da verujem u brak i to veoma srecan i skladan brak,jer sam u istom vec duze vreme.Sa godinama ljubav ne nestaje vec sazreva i ucvrscuje se,postajete jedna celina.Naravno,to podrazumeva da ste u brak usli sa srodnom dusom,tj zrelo i odgovorno a ne tek da bi ispunili drustvenu normu,ili jos gore iz koristi.Takvi brakovi nikada nisu srecni.

Da, verujem!