Jeste, ali ne mozes sam da radis na sebi, kao sto ne mozes sam sebe da operises, ili da sam sebi npr. plombiras zub!?! 

Zapitajmo se sta je rad na sebi, a onda da li mozemo sami.

Naravno da mozemo da pomognemo sami sebi, samo ako znamo kako.
Sto bi to bilo nemoguce?

Tacno!  Naravno da mozemo da skocimo sa 25. sprata i poletimo i ostanemo zivi, samo josh ne znamo kako!     Mislim, zamisli da operises sam sebi npr. bruh koristeci uputstva iz prirucnika za anatomiju i hirurgiju!       

radoznala,

dopusti svojoj radoznaloj masti da se malo opusti. Masta nam zato i sluzi. Nemoj da je zatvaras u kavez. Kakvo skakanje sa 25-tog sprata?
Ima ljudi koji sami sebi vade zube, koji se sami sisaju, koji sami sebe usivaju kada se posjeku - kao sto vidis sve sto zahtjeva jaku koncentraciju, moze da se uradi. Naravno, ako cemo da zahtjevamo od sebe da na sebi radimo teze hirurske poduhvate ... hm ... za to nam je potreban neko drugi.

Ipak mislim da je tema o psiholozima, moj post je bio u tu svrhu i napisan. Ako znamo kako da sebi pomognemo u tom vidu, naravno da mozemo. Koliko ljudi ima da se sami lijece od depresije, ljubavnih boli, tuge ... ima ljudi koji zbog svakakvih razloga nece da traze pomoc drugih, nego se sami bore sa sobom na nacin na koji znaju. Neko ima prijatelje, neko rodbinu ... a neko nema nikoga, nego je navikao da citav zivot "kuburi" sam sa sobom, te se tako najbolje i poznaje.

Sve se moze kad se hoce ... ili zna kako.

ne vjerujem sebi kamoli diplomi nekoj previshe je moguche da bi on znao shta je meni potrebno osim da bacam pare kroz njegov prozor.. pare kojih ne imam .. 

Ne verujem
A pokusacu da sebe ne dovedem u situaciju da idem kod psihologa

Hm, zamishljam....    Ipak, ja sam malo razmazena i ne volim ni injekciju da primim od nekog drugog a kamoli da sama sebe bodem... Mada ne kazem da ne postoje ljudi koji to sami sebi ne cine i to  rado!      Dobro, naravno da svako od nas gleda da sebi pomogne i normalno da je bolje ne traziti nikakvu pomoc nego otici kod neke budale. Ali, problem je u tome sto ima mnogo ljudi koji se prave jaki pa posle naprave problem i sebi i drugima. Ja sam u jednom periodu izigravala teta Savetu svim svojim drugaricama, i kada sada pomislim na sve gluposti koje sam im iz perspektive mog tadasnjeg srednjoskolskog iskustva govorila, iskreno, uzasno mi je smeshno...   Mislim, shta ti npr. sa 18, 20, ili vishe godina mozes da mudro savetujes svojoj drugarici ciji tata pije i ni ona sama ne zna sta je sve muci?    Tako da naravno, kada mozemo, treba da pomazemo i sebi i drugima, ali je jako teshko povuci granicu i odrediti kada mozemo a kada ne. Covek se zanese deleci savete...

U pravu si

Nije u pravu, a evo i zasto.
Pravi covjek/zena (kada kazem pravi mislim na neke osrednje karakeristike osobe sa svim pravim moralnim odlikama covjeka a ne izdajnika ili prevaranta) nece davati savjete tako lako. Kao prvo, savjeti su rjetko isti za svakoga, nije to antibiotik pa da lijeci iste bolesti, cak i u tom slucaju ima vrsta i pod-vrsta. Znaci, da covjek koji zeli dobro svom prijatelju/ci nece dati savjet tipa "sad uradi ovo ili ono". Prijatelj ce da saslusa, da razmotri situaciju, da da prijedlog, da isprica neku slicnu ako ne istu pricu ne bil' otvorio neke nove vidike za svoga druga, itd ... itd.
A cini mi se da procitah kako je neko vec napisao da psiholozi ne daju savjete, samo pomazu da osoba sama dodje do odgovora na svoje pitanje. Samim tim, ako osoba zna nacin na koji moze sama sebi da pomogne - eto ti ... ne treba ti psiholog. Ali ... ni to ne zna i ne moze svako. Treba znati.