Živimo u vremenu kada se skoro sav individualni i društveni život psihologizuje. Gotovo da nema oblasti koja nije protkana nekim psiho-tumačenjem čovekovog ponašanja od posla, preko zabave pa sve do kućne svakodnevice. 
 
Sve je veći broj sajtova na internetu, koji nisu posvećeni samo akademskim teorijskim raspravama, već su orijentisani za široku čitalačku publiku. Svuda se govori o knjigama, psiholozima, terapijama, empirijskim istraživanjima, statistikama, modelima ponašanja i odgovora na probleme, tumačenjima, ponovnim rekonstrukcijama ličnosti itd itd. Nema sumnje živimo u epohi psihologizma! Na svakom koraku mogu se kupovati popularne knjige iz psihologije. Sve veći broj mladih ljudi i studenata traži pomoć raznih savetovališta i psihoterapija.
 
Međutim, postavljam jedno pitanje, da li stvarno verujete da psihoterapije (razni gelštati, biheviorizmi, psihoanalize, transakcione analize itd itd) mogu pomoći u rešavanju zagonetki iz svakidašnjeg života? Kakva su vaša iskustva? Da li psihologija kao mlada nauka koja sa svojim raznovrsnim teorijskim orijentacijama luta u svojim pretpostavkama, zaista može pružiti isceljenje od frustracija i konflikata savremenog doba? Gde treba povući granicu između subjektivnih problema i objektivnih okolnosti?
 
Da li smatrate da naša zemlja sa svojim savetovlištima i fondom psihoterapeuta koji su obrazovani poslednjih 20 i 30 godina stoji u istoj ravni sa zemljama razvijenog Zapada? Ili prostije rečeno, verujete li našim psiholozima?

izvor

Verujem da su psiholozi savesni ljudi koji hoce da pomognu onima koji im se obrate za pomoc.

Ne verujem psihologiji, kao nauci, jer je opet nastala na materijalistickom shvatanju duse i sustine zivota.

Kod psihologa ne bih nikada otisao niti bih preporucio nekome da ide.

Svoje dusevne i duhovne probleme resavam kod duhovnika.

Verni hriscani svoje dusevne i duhovne, a neretko i telesne probleme resavaju ispovedanjem i pristupanjem Sv.Pricescu, neprestanim pokajanjem i oplakivanjem svojih grehova, prastanju drugima, i molitvenom obracanju Bogu.

Jer razlika izmedju psihologije i Hristologije, je ta sto psiholozi covekove probleme mere covekom, a duhovnici Hristom. Covek je mala mera za probleme koje sam sebi prouzrokuje. Rezultati su vidljvi, ali zato nisu u potpunosti isceljujuci, i u tome se vidi jos jedna razlika, jer pacijent kod psihologa dolazi samo kad ima resiti stari problem ili nov problem, dok duhovna ceda kod duhovnika odlaze ne samo zbog problema vec i zbog napretka sa boljeg na jos bolje. Pacijent odlazeci kod pshologa ne moze postati i sam psiholog, dok duhovno cedo uceci od svog duhovnika moze postati i bolji duhovnik. Razlika je ta sto je psiholog kabinetski doktor, koji leci pacijentima probleme koje ni sam nije osetio, dok duhovnik leci probleme svojim cedima koje je i sam imao. Borba sa unutrasnjim strastima i drugim iskusenjima.

Kako ko misli da mu je bolje, neka bira.

Koliko je sam psiholog inteligentan i dobronameran?
90% studenata je upisalo psihologiju zato sto im je u srednjoj skoli matematika bila glavni problem, a ko nema inteligenciju da savlada srednjoskolsku matematiku ne moze biti ni dobar psiholog.

ma u nas srba ne postoji poverenje prema docama tog tipa,
iz dva 'utemeljena' razloga 

1. psihologiju upisuju samo pacijenti i kompleksasi, ne bi li nekako sebi pomogli 
2. nisam lud, sto da idem kod psihijatra 

 

Neuropsihijatar je zavrsio medicinski fakultet i specijalizaciju, a psiholog je ipak nesto drugo, bitno drugacije.

Sve drustvene nauke su kod nas zakrzljale zbog vidne cenzure drzave, a prirodne nauke su zaostajale zbog besparice, pare su trosene na druge stvari. Tabla i kreda, kao u seoskoj osnovnoj skoli.

Ideja da je neko postao "pametniji" i "vise vredan" zato sto je zavrsio psihologiju, onda kod takvog tipusa treba da ides po neki savet.

true...
koja je ovo istina,ljudi nisu ni svesni...uopste,vecina nasih studenata nema uopste sposobnost apstraktnog zamisljanja faktora i uticaja o kojima mora razmisljati svaki dobar psiholog u radu sa ljudima...a o matematickom nacinu razmisljanja necu ni da pricam...vecina studenata slusa i uci ono sto im se kaze i kako im se kaze.misle da se na fakultetu moze nauciti iz knjige kako biti dobar psiholog...a to je nemoguce.psiholog pre svega mora biti covek a ne naucnik!!!to mnogi ne kontaju...i bas zato ne verujem psihologiji kao nauci(pogotovo otkad sam pocela studirati psihologiju)ali mogla bi verovati nekim psiholozimo

Da- verujem.
Doduse nema puno dobrih psihologa,psihijatra,bioenergeticara i dugih iscelitelja ali je bitno da ih ima.

Costa, jesi li ti ikada razmislio o tome da je filozofija (iz koje je psihologija i nastala) zabiljezena mnogo prije nastanka Hriscanstva?
I objasni mi molim te kako neko ko ima prehladu, gripu ili upalu sljepog creva moze da nadje spas u crkvi? Jesu li to nasi popovi i medicinari?
Ne kazem da mnogo ljudi ne nadju neku utjehu u Vjerovanju, ali ne i ljekove za raznorazne bolesti. I onda ovo neprestanim pokajanjem ... jel' ovo vazi i za serijske ubice?! Kojima , po tebi, nema spasa dok ne odu u crkvu i ne pomole se dragom Bogu za oprostaj grijehova i spas duse njihove?
Psihologija je mnogo kompleksnija nego sto mnogi to razumiju. A najgore od svega je to sto joj bas ti koji se u nju ne razumiju, tako ostro sude.

Ja nisam ostro sudio psihologiji, niti sam je osudjivao, nego sam odmah u prvoj recenici pokazao svoju dobru nameru za komentar. Bar je to jasno.

Izlozio sam svoju veru kao nacin zivota i ono za sta se ja hvatam kada sam u nevolji. Nekome je nacin zivota da sve svoje probleme poverava psihologu. Hteo sam i da pokazem da je pshilogija ljudsko razmisljanje, a hriscanstvo Bozansko. U psihologiji covek se na coveka oslanja, u veri covek se na Boga oslanja. A Bog je beskonacno veci i jaci oporac nego drugi covek.

A sto se tice zdravlja, dakako da idem kod doktora za prehladu, grip ili tako slicno. Za vecu bolest, telesnu koja bi bila opasana po zivot, prvo sto bih postupio bi bilo zvati svestenika da uradi svetu tajnu jeleosvecenja, a zatim isao negde pred svete mosti da se molim za iscelenje. A da li bih bio isceljen zavisilo bi od moje vere i zelje za pokajanjem. No lekovi ovde sada nemaju nikakve veze sa psihologijom, mada i psiholozi propisuju nekad neke lekove, ali to svakako nema veze sa prehladom ni gripom.

Svako od nas je psiholog u nekoj meri,mora biti u svakodnevnom zzivotu.Sto se profesionalaca tiche,ima ih i dobrih i losih kao i u svakom poslu...i nema to veze sa matematikom