Kad sam imao nekih 6 god., nesto tako, ziveo u stanu...3 sprata, ja na drugom sa mojima.Jedan dan, predvece, bas negde trebali da idemo, usli u kola i videli upaljeno svetlo na trecem spratu (a osim nas trenutno nije niko bio u toj kuci, a i niko nije ziveo na trecem).

I ajd da se to desilo jednom, al' desilo se 3-4 puta, i to obicno nocu, cuje se neko lupanje, i upali se svetlo...odemo gore, nigde nikoga, i nista ne lupa...

...

2001-e, ili tu negde, 1 god. posto mi je baba umrla, ne secam se zasto, u svakom slucaju, reseili da ostavimo casicu rakije na prozor, gde je zivela, i otisli na nekih 1h.Kad smo se vratili-bila je prazna (bila je stavljena iznutra, a prozor zatvoren, nemoguce otovriti ga spolja).

Ima jos par "paranormalnih" stvari sto ja necu verovatno nikad razumeti, ali nisu bas za ovu temu...

Ne postoje paranormalne stvari, postoji samo naše navodno normalno posmatranje stvarnosti koje pod velikim znakom upitnika da sli smo sigurni da ono što nazivamo normalnim, zaista i jeste. I da ono što ne umemo da objasnimo svrstavamo u onostrano. Sve je sveprisutno, nekada se samo poklopi i to je to. Kreacije naših strahova i uma koji iz ko zna kojih razloga reprodukuje sliku, je potpuno druga priča i to su subjektivna prividjenja.
Svi smo, manje više, kao deca imali neke "dogadjaje" koje sadašnjim nivoom razuma ne možemo da objasnimo nego svrstamo u SF ili dečju maštu. Ali ostaje u pamćenju. Razvijen um sa sve racijom  koji instiktivno nadjačava doživljaj i materijalno banalizuje sliku ili ton, odmah odstranjuje mogućnost nepostojećeg i paranormalnog. Pored toga, dečji um ne traži objašnjenje već doživljaj živi bez senke i objektiva racia. Zato pamtimo neke eventualno čudne pojave iz detinjstva. Onda, mašta koja ne sputava naš kreativni um, dopuni takav dogadjaj i on postane realan. Taj "dar" čovek vremenom gubi sazrevanjem u racio identitet i autosugestija je pod kontrolom. Najprostiji eksperiment koji svako može da oproba je nespavanje više od 24h. Nije telo samo objekat koji se fizički zamori, zamori se i um koji je nedostatkom sna onemogućen da kontroliše čula. Tada su moguće svakakve "paranormalne" pojave i uglavnom su jako zanimljive. Kada podsvest krene da isplivava u nedostatku kontrole racia, reflektuje se tkz. "pražnjenje" uma, koje u toj situaciji, posle odmora i sna iznese stanje blage refleksivne statičnosti u emocijama.

Od svega toga, pitanje se  logično nameće, šta je stvarnost a šta naša kreacija? Ili ako je doživljaj kolektivan pa ima i očevidaca, da li se poklopila dimenzija ili su svi bili u sličnom vajbu sa istim korenima strahova ili percepcije koja je vezana za odredjeni momenat. To na žalost, još uvek ne možemo da odgonetnemo. 

takve tvrdnje su iste kao kad se kaze da ne postoje ili postoje vanzemaljci. ljudi se razlikuju i treba postovati to. bez obzira da li neko drugi veruje ili ne veruje, jer tako isto nesto nama moze da bude zanimljivo ili da u to verujemo a da drugima to bude glupavo, smesno ili neverovatno.

1+

zasto ste prestali da pisete??? 

Duhovi zatajili, nestalo psihoaktivnih supstanici pa nemamo o cemu da pisemo... 

Pa bilo bi glupo svaki dan da umisljemo..  Salim se.. Ne desava se nista strasno..

pa pisite nesto sto vam se desilo strasno, a nemojte cekati da se desi! 

jednom se drugu desilo da je u osnovnoj skoli vracajuci se kuci iz skole neki zrak svetlosti presao preko ruke. ne voli puno o tome da prica, ali nama par je ispricao da mu je neki svetlosni snop presao preko ruke i da je osetio pad temperature u tim trenucima kao da mu se ruka pocela lediti. posle par sekundi snop svetlosti je nestao kao i hladnoca na ruci. bio je neki prolecni mesec preko 20 C. mi smo ga zezali da je garant mesao neke pokvarene pecurke

I u skoli poceli da piju..