Tuzno je kada zene same sebe ponizavaju i zatvaraju se u neke stereotiope...
To sam odavno primetila na nekim delovima foruma...

Svaka zena koja je voljena nije gradjanin drugog reda. Emotivna neispunjenost kod zena dovodi do opsteg nezadovoljstva, pa i do osecaja zapostavljenosti u drustvu.

Polna diskriminacija i dalje postoji u Srbiji
Za iste poslove žene manje plaćene
Autor: D. Veljković,B. Stamenković | 21.05.2008 - 09:14


Za isti kvalitet rada na istom radnom mestu žene u Srbiji primaju prosečno 16 odsto manju platu od muškaraca. Da bi došle do rukovodeće ili bolje plaćene pozicije, čak i do elitnog obrazovanja, moraju da ulože mnogo više truda koji im, međutim, ne garantuje da poslodavac neće favorizovati jednako ili manje sposobnog muškarca.



Ovaj zaključak rezultat je istraživanja „Žene na tržištu rada“, koje je podržao program UN za razvoj i istraživanja Republičkog zavoda za statistiku „Žene i muškarci u Srbiji“.
- Naše žene imaju manju platu zato što o njihovom položaju odlučuju muški šovinisti koji upotrebljavaju svoju moć da onemoguće napredovanje žene. Rodna neravnopravnost postoji i u javnom i u privatnom sektoru, u velikim kompanijama, svuda. Ogleda se u tome što su muškarci na višim pozicijama nego žene koje su jednakih sposobnosti, kao i u tome da su za muškarce bezmalo rezervisana bolje plaćena zanimanja - kaže Natalija Mićunović, pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku u Sektoru za rodnu ravnopravnost.
Ona smatra da je uzrok takvog odnosa prema vrednovanju rada žene „vekovna dominacija muškaraca“. Kao posledice ovakve rodne neravnopravnosti koje trpi žena, pomoćnik ministra navodi:
- Više joj je narušeno zdravlje nego muškarcu. Znatno više je izložena svim oblicima nasilja, pa i na radnom mestu. U medijima je stvoren vulgaran i neprimeren stereotip žene, koji favorizuje njenu seksualnost u odnosu na druge njene kvalitete, a s druge strane, u istim tim medijima se mnogo manje pažnje posvećuje uspesima žena. Zatim, iako čine više od 50 odsto populacije, u vlasti ne učestvuju ni sa proklamovanih 30 odsto. Konačno, teže dolaze do viših nivoa obrazovanja, ali i do elitnih profesija, a ekonomski su potcenjene jer u mnogo manjem procentu su vlasnice preduzeća, automobila, nekretnina...
U nacionalnoj strategiji za poboljšanje položaja žena i unapređenje ravnopravnosti polova ukazano je da neadekvatnom vrednovanju rada žene doprinose podela na „muška“, bolje plaćena, i „ženska“ zanimanja koja su slabije plaćena i manje prestižna; masovan rad ženske populacije u sivoj ekonomiji; velika koncentracija ženske radne snage na niže plaćenim poslovima; pritisci u pogledu roditeljstva...
- U državnoj službi i javnim preduzećima rodna neravnopravnost u pogledu visine plate ne postoji jer se zarada drugačije određuje. Zato toga ima u privatnom sektoru, u velikim multinacionalnim kompanijama koje imaju slobodu da zaradu određuju i po prisustvu na poslu, a većina žena ne može da ostaje na radnom mestu do duboko u noć. Ali, u zemljama EU veoma je organizovan lobi za podršku ženama koji se zalaže za pozitivnu diskriminaciju. To znači da poslodavac zaposli ženu ukoliko ona ima iste kvalifikacije kao i muškarac. U Srbiji se o ovome govori veoma stidljivo. Problem je i to što kod nas nije po zakonu kažnjiva rodna diskriminacija - ukazuje Sanja Popović-Pantić iz Udruženja poslovnih žena Srbije.
Ona kaže da nema odgovor na pitanje da li rodne diskriminacije ima u firmama čiji su vlasnici ili direktori žene, jer takvo istraživanje nije rađeno.
Jelena Kralj, direktor u firmi „Pedersen i Partners“, naglašava da se kreće u korporativnom svetu u kojem nije naišla na otvorene primere diskriminacije.
- Ipak, mislim da bi korporativni uslovi trebalo više da budu prilagođeni ženama. Kompanije sa kojima sarađujem ne prave takve razlike među muškarcima i ženama pa ne mogu da govorim da li diskriminacija postoji u Srbiji. Lično sam se trudila da mi to što sam žensko ne bude prepreka. Mislim da bi na nivou Srbije trebalo da se preduzmu neke stimulativne mere, naročito da, kada žene odu na porodiljsko bolovanje, nemaju pritisak da neće moći da se vrate na istu poziciju i da će biti degradirane. Dosta zavisi i od toga koliko privatno imate podršku, a žene koje je imaju stići će mnogo dalje - dodaje naša sagovornica.
Branka Stanković, generalni direktor „Simka“, kaže da u svetu fabrikama čokolade tradicionalno upravljaju žene jer one mogu da pruže mnogo više u konditorskoj industriji nego muškarci. Kao pripadnica ženskog pola nije imala poteškoće gradeći karijeru.
- Ne smatram da biti poslovna žena danas u Srbiji u isto vreme znači i teže poslovati ili biti diskriminisan u bilo kom pogledu. Štaviše, ženska istrajnost, marljivost i elokvencija mogu mnogo brže u kvalitetnije dovesti preduzeće do konačnog cilja. Muškarci i žene koji rade kod nas apsolutno su ravnopravni u svakom smislu, pa i u ekonomskom, i kad je reč o podeli posla - dodaje Stankovićka.
I Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora „Banke Inteza“, ističe da tokom karijere nije imala iskustva sa ovim ili ma kojim vidom diskriminacije.
- Mislim da je to predrasuda i da, naprosto, svako mora da se izbori za svoje mesto na poslu, da pokaže koliko vredi. Ja imam pozitivna iskustva, ali verovatno sam svojim ponašanjem doprinela tome. Inače u „Intezi“ radi 98 žena, a ja sam iznenađena podatkom da muškarci zarađuju 16 procenata više od žena za isti kvalitet rada - kaže sagovornica „Blica“.
Prema najnovijem istraživanju Udruženja poslovnih žena i agencije MASMI, do razlike u zaradi dovode kako ekonomska zavisnost žena, tako i odsustvo inicijative s njihove strane. Žene koje su na pozicijama odlučivanja, prema ovom istraživanju, kažu da kod nas postoji prikrivena rodna diskriminacija. Država svakako nije nemoćna da ovde stvari postavi kako treba jer, prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, postoji snažna korelacija između ravnopravnosti polova i bruto društvenog proizvoda po stanovniku. Ali, istraživanja i analize pokazuju da se u zemljama u tranziciji pogoršava ekonomski položaj žena, što pojačava njihovu eksploataciju i diskriminaciju.

Petina direktora su žene
Žene čine 51,4 odsto srpske populacije. Istraživanje položaja žena na tržištu rada pokazuje da je stopa njihove nezaposlenosti za polovinu veća u odnosu na muškarce. Među nezaposlenima 44 procenta su žene, koje zauzimaju čak 80 odsto onih koji su dobrovoljno napustili posao. Među onima kojima je jedini rad u domaćinstvu 98 odsto u žene. One su vlasnici 29,7 odsto uknjiženih objekata, „zaposele“ su 30,5 procenata upravljačkih mesta u društvu i privredi, od toga direktorskih 20,8 odsto, a na čelu upravnih odbora je samo 14,3 procenata žena. Pažnje je vredan i podatak da su žene samo u 27 procenata navedene kao nosioci domaćinstva.

Izvor: Blic

A moze biti i da zene ne umeju da se izbore za svoju platu,nijedan poslodavac nece dati otkaz ili neshto slichno dpobrom radniku koji trazi vecu platu,isto tako nece ni svojevoljno bilo kome povecavati platu (chast izuzetcima) A inache su poslodavci po logici glupavi ljudi koji na rukovodeca mesta vole da stavljaju nesposobne ljude samo zato shto su mushkarci.

A da jeste radjeno pokazalo bi da zene daleko vishe diskriminishu i potcenjuju druge zene negoli shto to rade mushkarci.
statistika nasha dika,shto god hocesh to naslika.

Iskreno meni je totalno glupo da zene budu manje placene od muskaraca pogotovo sto su inteligentnije superiornije i naravno ljepse

Muškarci nisu ništa bolji od žena

Muškarci nisu nadareniji za prirodne znanosti od žena, samo se dječaci iz razloga uvjetovanih evolucijom u pravilu ranije počinju zanimati za tehnička pitanja pa stječu prednost u školi.

"To su stereotipi. Ne postoje razlike koje bi se mogle znanstveno utemeljiti", izjavila je Elsbeth Stern, profesorica na Konfederacijskoj tehničkoj visokoj školi u Zürichu u ponedjeljak u Münchenu.

Budući da se dječaci iz razloga uvjetovanih evolucijom u pravilu ranije počinju zanimati za tehnička pitanja, javlja se prednost u znanju u školi, smatra znanstvenica.

Zato Sternova traži da se nastava iz prirodoznanstvenih predmeta u školi počne provoditi ranije.

Početak bavljenja prirodnim znanostima za djevojčice "ne može biti nepovoljniji", izjavila je Stern u predavanju Mala razlika – koliko su zaista različiti spolovi.

Stern smatra da društveni razlozi više nego biološki utječu na to što na vodećim mjestima u prirodnoznanstvenim zanimanjima ima više muškaraca nego žena.

Žene su u prirodnim znanostima "diskriminirana manjina", tvrdi ona, dodajući da muški hormon testosteron nije razlog boljim šansama muškaraca.

"Muškarci s viškom testosterona prije su u opasnosti da će završiti u zatvoru nego da će postati profesori na visokoj tehničkoj školi", izjavila je švicarska znanstvenica.

Net.hr

Да ли су жене (не)равноправне

О неједнаким правима жена на почетку трећег миленијума, актуелној забрани абортуса у Пољској и скрнављењу интимних делова тела у 28 афричких држава зарад доказивања верности, у књизи „Неко је рекао феминизам?”

Жене у савременој, модерној и европској Швајцарској тек 1971. године добиле су право гласа. Само две физичарке носиоци су престижне Нобелове награде. Жене у Пољској и даље немају право на легални абортус, а у 28 афричких држава и даље су жртве скрнављења интимних делова тела зарад доказивања верности својим мужевима!

Ово су упозоравајући подаци који указују да су жене и даље жртве патријархалних образаца понашања који нису искорењени ни почетком трећег миленијума, када многе жене још увек нису освојиле бројна права, међу којима и: право на абортус, здравствену заштиту, право да бирају и буду биране на изборима, да раде, да се образују, право избора да рађају... Ово су само неки од делова садржаја књиге „Неко је рекао феминизам? Како је феминизам утицао на жене 21. века”, која је настала као резултат двоипогодишњег рада и која обухвата текстове 26 младих ауторки, припадница „трећег таласа” феминисткиња.

Према речима Адриане Захаријевић, уреднице ове занимљиве монографије, књига је настала као покушај да се теоријски уобличи одговор на питање да ли у данашњем свету има места за феминизам. Према њеним речима, многе младе жене које уживају стечена права и слободе не препознају утицај који је рад претходних поколења жена имао на њихов живот, што често води изостанку солидарности и међусобног разумевања жена. Намера ауторки је да овом књигом укажу на то како су жене живеле пре но што су настали феминистички покрети.

Како наглашава Адриана Захаријевић, ако бисмо покушали да разложимо нашу свакодневицу, у којој се преплићу приватна и јавна сфера, у којој радимо, гласамо, читамо, водимо љубав, пратимо медије, слободно говоримо, одлазимо на изложбе, у цркву или на мировне скупове, наићи ћемо на ствари о којима жене до пре само стотинак година нису могле ни да сањају, а које данас представљају саставни део нашег живота. Наша саговорница сматра да феминизам данас (као и раније) представља уједињени покушај да се од света направи место на којем ће сва људска бића имати могућност да за себе бирају најбољи начин живота, а то је свет без различитих облика насиља, без неразумних ограничења, без прописаних улога које коче креативност и људске потенцијале, било да је реч о жени или о мушкарцу. Жеља ауторки овог оригиналног зборника је да укажу на допринос феминизма таквим процесима. Књига „Неко је рекао феминизам? Како је феминизам утицао на жене 21. века” имала је више промоција, штампана је у 1000 примерака, посвећена је женама и дели се бесплатно. Због великог интересовања, у припреми је друго, допуњено издање. 

Милица Лежајић
[објављено: Милица Лежајић]

Извор: Политика

Glavni problem zena je feminizam. Feminizam stvara (jos vece) komplekse nize vrednosti, narusava samopouzdanje i stvara medjupolni rivalitet. Zene sticu odbojnost prema suprotnom polu, sto je u startu velika prepreka za mnoge bitne stvari u zivotu kao sto je porodica, karijera... Ne kaze se dzabe: kako sebe vidis, tako ce te i drugi gledati.

Postoje mnogo bolji nacini da se dodje do cilja i pozicije u drustvu.

Verovatno... retko ko vodi bitke za mir umesto za pobedu ...

Naravno da postoje,zene poseduju shirok spektar sposobnosti koje mogu da iskoriste ali pokushaji da se "pobedi" mushkarac njegovim "oruzjem" je osudjen na propast.