Pa tebi nema krajaaaaaaaa...kako si samouveren!
Pa u nebo se dižeš, ali će jako da boli kad jednom padneš....

Argument?

*Ko je rekao da nisu deo ovog drustva?
*Nisu diskriminisane zakonom, nego bezakonjem.

Zbog takvog nezakonja nisu diskriminisane samo zene, nego i celokupno drustvo. Samo, to se ne vidi zbog zaslepljenosti drugim problemima.

Jebiga,sad ispade da je za zenu maltene nemoguce dobiti posao.
Otkud znam,sve zene koje ja poznajem i koje zele da rade imaju posao.Nekako su ga nashle i pored silne diskriminacije.

I ja sam stvarno razocharan takvim malodushnim stavom "ja ne mogu da uspem zato shto sam diskriminisana" buuu hu.
Opravdanja za neuspeh je najlakshe pronaci.Svako ko je dovoljno sposoban ce uspeti da pronadje svoje mesto pod suncem,sve ostalo su izgovori.Da li neko josh uvek veruje da ce mu sve jednostavno biti dato na tanjiru?
Za sve se treba izboriti (postao sam i sam sebi dosadan ponavljajuci ovo    )  znachi,ako je diskriminacija ono sa chime treba da se izborish izvoli,izbori se.

Chesto sam o tome prichao sa svojom devojkom,ona takodje ima taj neki naivan stav,zavrshila je faks i ona je ochekivala da je dovoljno da mahne svojom diplomom i da dobije posao koji zeli,dalje napredovanje u karijeri ce naravno doci samo od sebe i svaki shef ce sigurno prepoznati kvalitet bez da se ona tu neshto namece i shta ja znam.I sve ce to biti tako lepo lako i sjajno i kao prirodna i logichna naknada za nekoliko godina utroshenih u shkolskoj klupi...hahahahaha.
Ja kapiram da je vekovima to,posao,karijera i sl. uglavnom bio mushki reon pa je mozda zenama generalno to neki novi svet.

Teshko je naci posao,shef ti gleda u dupe,kolege se laktaju,ulizice lakshe napreduju,placen si manje nego shto vredish,bla bla bla....welcome to the real world.

Slazem se. Sposobna zena ce se izboriti za mesto pod suncem, samo mislim da im, generalno, treba pomoci. Samim tim se pomaze i porodici, kao osnovnoj i najbitnijoj instituciji jedne zemlje.

Psihološki koreni savremenih predrasuda o nežnijem polu

Slika tamnih boja

Predstava o ženi koju nam nude poslovice je da je žena, lukava, zla, nepouzdana, brbljiva, nepostojana, glupa...

U srpskoj patrijarhalnoj kulturi vekovima vlada negativan stav o ženi, koji svedoči o stanju muške kolektivne svesti. Gde se nalaze psihološki koreni savremenih predrasuda o ženi i u kojim izrazima naše kulture se najviše emituje ta negativna slika o njoj, prof. dr psihologije Žarko Trebješanin kaže:

- Ta negativna slika o ženi najviše je prisutna u narodnoj književnosti koja se stvara, čuva i prenosi na nove naraštaje u toku socijalizacije. Dakle, kroz narodne pesme, priče i, naravno, kroz poslovice.

Zašto ste svoja istraživanja zasnovali baš na poslovicama?

- Mene su konkretno zanimale poslovice ne zbog toga šta je narod nekada mislio o ženi, pa izrekao, nego zbog toga da bih tim putem uspeo da prodrem do onih korena o današnjoj predstavi o ženi. S druge strane, to je ujedno i koren odnosa prema ženi. Dakle, ta slika stoji i u našim stavovima o ženi i na osnovu te analize je veoma koegzistentna. Ona ima čitav niz atributa koji sklapaju jednu veoma celovitu sliku, ali ujedno i veoma tamnu i nepovoljnu po ženu.

Predstava o ženi koju nam nude poslovice je da je žena, lukava, zla, nepouzdana, brbljiva, nepostojana, glupa...

„Žena je zla, pakosna, osvetoljubiva“. Ne samo da je zla, nego ona je na neki način izvor svakog zla. „Svo zlo je dolazilo uvek od žene“ ili „Od zle žene, nema većeg zla na svetu“, „Nema pakosti na žensko“, „Zmija i žena stvar je jedna“. Čak i to poređenje sa zmijom je još jedno poređenje da je žena vezana za taj demonski svet, jer zmija je, takođe, simbol i nalazi se u dosluhu sa tim svetom. Ili „Žena je veći đavo od đavola“. To je, znači, vrhunac negativne predstave o ženi. Zatim „Žena je nepouzdana, neverna, nepostojana“, „ Ne veruj ženi, jer se kao mesec menja“. To poređenje sa mesecom na još jedna način sugeriše tu vezu sa onim što je demonsko. Ili „Ne veruj ženi ni kad je mrtva“.

Da li u poslovicama postoji razlika u gradaciji žene?

- Slika žene koju nude naše poslovice uglavnom je tamna, za ženu nepovoljna. Jedina svetla tačka jeste predstava majke. Ona kao da i nije žena, čak ima tendenciju da se idealizuje. Jedna poslovica kaže: „Žena je žena, ali majka je majka“. Najnepovoljnija, najcrnja je slika žene kao supruge: „Što vrag ne može, to mu zla žena pomogne“. Prema ostalim ulogama žene (devojke, udovice, domaćice) slika je manje ili više obojena tamnim bojama. Ono što je posebno strašno, to je stav prema ženskom detetu. Dakle, čim se rodi žensko dete, stav prema njemu je odmah negativan. To se jasno vidi iz poslovice „Bolji je sin od kala, nego devojka od zlata“, „Kći je tuđa večera“, „Koga Bog hoće da prokune, daje mu žensku decu“. Ili jedna poslovica koja pokazuje korene toga glasi: „Muška glava odžak glasi, devojačko ime odžak gasi“. Tu stoji jedna, rekao bih, i religijska crta patrijarhalne kulture, koja želi da se nastavi, da bi se kuća održala. Otuda taj stav i izuzetna razlika, koja se pravi između muške i ženske dece.

Dakle, poslovice sugerišu jedan stav o ženi. Kakav je taj stav?

- Stav prema ženi u poslovicama jeste stav nadmoćnog, superiornog bića nad
nižim, podređenim i zavisnim bićem.

Dominira grub, prezriv odnos prema ženi. Prema ženi sugerišu poslovice mora se biti strog, oprezan, s obzirom na to da je ona opasna, lukava i đavolja. Posebno se treba čuvati lepe žene. Dakle, nije slučajno da u mnogim mitovima žena vodi u podzemno carstvo. To podzemno carstvo slikovito kao simbol predstavlja naše nesvesno i sve ono što mi ne znamo o sebi, a gde se krije mnogo toga, ne samo lošeg, nego sigurno i dobrog.

Autor:
Slava Zečević


Izvor: Glas Javnosti

@arlekin
Potpisujem sve shto si napisao. Bravo!
 
Naravno, tvoj teskt se moze i generalizovati na sve ljude, ne samo na zene, a pogotovu primer koji si naveo za tvoju devojku.

@Livingston - "Glas Javnosti"
Ovaj lik je naprichao toliko poslovica za koje nikad nisam chuo, i koje ne postoje vec, barem 50 godina. Neke zaista postoje i nose negativnu konotaciju o zenama (valjda sam pogodio predlog), i svakako su ruzne, ali on je ovde srpski narod okarakterisao kao totalno sexistichki i neprijateljski nastrojen prema zenama. Gde samo nadje toliko poslovica, sklon sam da verujem da je radi uspeha njegove priche neke izmislio.

Zbog predrasuda žene napuštaju tehnološki sektor



Ženama se ne pruža dovoljan broj prilika za napredovanje i razvoj karijere u znanosti

ZAGREB - Zbog pritiska i predrasuda, žene odustaju od karijere u znanosti, a na vodeće pozicije i dalje dolaze muškarci, prenosi Moj Posao.

Žene čine veliku bazu ljudskog kapitala potencijalnog za zapošljavanje u znanosti, inženjeringu i tehnološkom sektoru, napominje dr. Sylvia Ann Hewlett. U njenoj studiji koju će objaviti Harvard Business Review, napominje se da žene čine 41 posto zaposlenih u navedenim sektorima u SAD-u, a unatoč izazovima s kojima se susreću tijekom školovanja i na tržištu rada, i dalje se najčešće odlučuju započeti karijeru u znanosti.

S obzirom na nedostatak talenata, te žene postaju sve važnije poslodavcima. Prema procjenama, Europskoj uniji bi do 2030. moglo nedostajati 20 milijuna visokoobrazovanih radnika, i to većinom u tehnološkom sektoru.

Zbog manjka talenata samo je u Njemačkoj trenutno nepopunjeno 22.000 inženjerskih mjesta, zbog čega gospodarstvo godišnje gubi oko 4,8 milijardi dolara.

Iako su se nekada poslodavci inženjere i znanstvenike tražili uglavnom u azijskim zemljama, zbog gospodarskog booma Azijce je sve teže pridobiti da rade izvan svoje domovine.

Žrtve seksualnog uznemiravanja

Kako bi nadomjestili talente poslodavci će se morati okrenuti ženskoj populaciji. Međutim, podaci iz studije koja je pratila karijere 4.000 žena u međunarodnim kompanijama, pokazuju da čak 51 posto njih u znanstveno-tehnološkom sektoru dobrovoljno napuštaju svoja radna mjesta jer se ne mogu nositi s predrasudama u radnom okruženju.

Sylvia Ann Hawlett objašnjava da na egzodus žena utječe pet čimbenika. Mnoge odlaze zbog odnosa muškaraca prema njima, jer ih je 63 posto bilo žrtvom seksualnog uznemiravanja. Izoliranost je drugi razlog odlaska žena, s obzirom da se često nalaze u timovima gdje brojčanu nadmoć imaju muškarci.

Istovremeno, ženama se ne pruža dovoljan broj prilika za napredovanje i razvoj s obzirom da ih često vode nemotivirani mentori ili ih često uopće nemaju. Zbog toga one teško mogu razlučiti u kojem se području žele usavršavati, specijalizirati i konačno napredovati.

Ispomoć muškarcima

Četvrto, žene ne uspijevaju uskladiti svoja očekivanja i način rada s potrebnim riskantnim ponašanjem koje je često jedini način branja zasluga u dominantno muškom okruženju.

Peti, moglo bi se reći najvažniji razlog, jesu obiteljske obaveze koje u većini slučajeva padaju na leđa žena. K tome još, ako se uzmu u obzir brojne obaveze zaposlenika u tehnološkom sektoru i znanosti, poput čestih putovanja i duljeg radnog tjedna, jasno je zašto se sve više žena odlučuje na odlazak.

Nakon svega, žene se uglavnom marginalizira pa nastavljaju raditi na operativnim poslovima ili kao ispomoć muškim kolegama, dok oni nastavljaju zauzimati visoke i priznate uloge. One koje se odluče povući najčešće se nalaze u ranim tridesetim godinama.

Total Portal

okruzena sam zenama koje su se ostvarile i kroz karijeru i kroz porodicu i nikada se nisam osjecala kao gradjanin drugog reda,ali te okolnosti nikada mi nisu u toj mjeri zamaglile vid da ne vidim i siru sliku stvarnosti.

zene ovdje jesu gradjani drugog reda.
nije balkan samo moje okruzenje.

to sto jesam za ravnopravnost,ne znaci da sam brkata,debela,latentna lezbejka...i da negiram svoju zenstvenost.
kada kazem ravnopravnost mislim na politicko- pravnu ravnopravnost,
a ne na cinjenicu da ja jesam njezniji pol i da nemam namjeru da vucem kofer sa stanice,vec ocekujem da mi ga muskrac dovuce do gepeka kola.

sa druge strane....
u svoj prici o ravnopravnosti zena zenu potkopava i nikada me ni jedan muskarac nije toliko potcjenjivao koliko jeste neka zena...
mislite o tome!

nase drustvo, ovo civilizovano, i dalje je patrijahalno. samim tim, i zene su i dalje u mnogo cemu gradjani drugog reda. nije to vise tako upadljivo kao pre 50 god. i ranije, ali ta razlika musko-zensko u drustvu i dalje postoji. muskrci su individue, a zene su prvo zene, pa onda osobe... valjda ce se i to promeniti na bolje za jedno 100 god ili do 300 najkasnije  

Да ли су жене (не)равноправне

О неједнаким правима жена на почетку трећег миленијума, актуелној забрани абортуса у Пољској и скрнављењу интимних делова тела у 28 афричких држава зарад доказивања верности, у књизи „Неко је рекао феминизам?”

Жене у савременој, модерној и европској Швајцарској тек 1971. године добиле су право гласа. Само две физичарке носиоци су престижне Нобелове награде. Жене у Пољској и даље немају право на легални абортус, а у 28 афричких држава и даље су жртве скрнављења интимних делова тела зарад доказивања верности својим мужевима!

Ово су упозоравајући подаци који указују да су жене и даље жртве патријархалних образаца понашања који нису искорењени ни почетком трећег миленијума, када многе жене још увек нису освојиле бројна права, међу којима и: право на абортус, здравствену заштиту, право да бирају и буду биране на изборима, да раде, да се образују, право избора да рађају... Ово су само неки од делова садржаја књиге „Неко је рекао феминизам? Како је феминизам утицао на жене 21. века”, која је настала као резултат двоипогодишњег рада и која обухвата текстове 26 младих ауторки, припадница „трећег таласа” феминисткиња.

Према речима Адриане Захаријевић, уреднице ове занимљиве монографије, књига је настала као покушај да се теоријски уобличи одговор на питање да ли у данашњем свету има места за феминизам. Према њеним речима, многе младе жене које уживају стечена права и слободе не препознају утицај који је рад претходних поколења жена имао на њихов живот, што често води изостанку солидарности и међусобног разумевања жена. Намера ауторки је да овом књигом укажу на то како су жене живеле пре но што су настали феминистички покрети.

Како наглашава Адриана Захаријевић, ако бисмо покушали да разложимо нашу свакодневицу, у којој се преплићу приватна и јавна сфера, у којој радимо, гласамо, читамо, водимо љубав, пратимо медије, слободно говоримо, одлазимо на изложбе, у цркву или на мировне скупове, наићи ћемо на ствари о којима жене до пре само стотинак година нису могле ни да сањају, а које данас представљају саставни део нашег живота. Наша саговорница сматра да феминизам данас (као и раније) представља уједињени покушај да се од света направи место на којем ће сва људска бића имати могућност да за себе бирају најбољи начин живота, а то је свет без различитих облика насиља, без неразумних ограничења, без прописаних улога које коче креативност и људске потенцијале, било да је реч о жени или о мушкарцу. Жеља ауторки овог оригиналног зборника је да укажу на допринос феминизма таквим процесима. Књига „Неко је рекао феминизам? Како је феминизам утицао на жене 21. века” имала је више промоција, штампана је у 1000 примерака, посвећена је женама и дели се бесплатно. Због великог интересовања, у припреми је друго, допуњено издање. 

Милица Лежајић
[објављено: Милица Лежајић]


Izvor: Politika