Da li su Jevreji izabrani narod? :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

СИН БОЖЈИ И ЈЕВРЕЈИ

Владика Николај ВЕЛИМИРОВИЋ

Девојка Марија била је из народа јеврејскога. Зашто, браћо, из народа јеврејскога а не из неког другог народа? Зашто се Син Божји морао појавити у народу јеврејском а не у неком другом народу? Из два разлога. Прво зато, што је тај народ показао се најупорнији и најземљанији. А друго зато, што је тај народ кроз сву историју своју највећу пажњу обратио на телесно чишћење.

1.Кад један јунак иде на своје непријатеље, он прво иде на најупорнијега и најјачега а не на најслабијега. Јер кад победи најупорнијега непријатеља, слабији ће се брзо предати. Кад лекар обилази болницу, он прво хита најтежем болеснику а не најлакшем. Јер кад излечи најтежег болесника, лакше болеснике лако ће излечити. Тако и небесни јунак дошавши на земљу да се бори, он је устао прво против најупорнијег непријатеља; и дошавши на земљу да лечи, он је прво пришао најтежем болеснику. Да је јеврејски народ био најупорнији и најодбојнији према Богу сведочи сва историја тога народа. Какве је све благодати Бог изливао на тај народ; какве је све сјајне пророке Бог слао томе народу - па све узалуд: тај народ је невероватно брзо заборављао све благодати Божје и тај народ је невероватно окрутно мучио и убојао пророке Божје. Најпросвећенији људи из тога народа, и најизабранији међу изабранима, првосвештеници и цареви, опет и опет одбацивали су Божју милост и Божју истину и предавали се идолослужењу. Каква све страхотна чуда и знаке није Бог пројављивао благодаћу својом кроз кланце и теснаце козмичких закона само да би тај један народ васпитао у правом богопознању и учинио га светилом света, па све узалуд. Народ је тај остао упоран и одбојан према Богу и слепо припијен уза земљу, сав земљан телом и душом и историјом, не верујући у друго царство сем царства земаљског, не верујући у други живот до врло површно у мрачни шеол, не очекујући од Бога друге дарове до земаљске, не погледајући другог месију до месију крунисаног на престолу Давидову. Док најзад тај народ у време појаве Исуса Христа није свео сву своју веру и сав свој култ верски на обожавање не Бога него закона Мојсејева, не испуњавајући тај закон него само обожавајући га, онако исто као што су Грци и Римљани обоожавали законе природне. И тако и једни и други, и избрани и неизбрани, били су слуге и робље закона и само закона, једног или другог. Упоран и земљан био је јеврејски народ пре доласка Христова, упоран и земљан он је остао и за време Христа и после Христа; упоран и земљан, неспособан за вишу светост, за дубљу визију Бога изван закона, за аскетизам, за светитељство. Сва чуда Христова нису могла ослободити тај народ од робовања закону: он је гледао и није видео, слушао и није чуо. Незнабожачки, "неизбрани" народи обраћани су Христу врло брзо и кроз несрављено мање чуда, које су Христови апостоли и следбеници доцније били у стању чинити (види Мат.11,20-24). Сразмерно кроз мала чуда, или сасвим и без чуда, обраћени су у хришћанску веру сви народи Европе и делимично осталих континената, док народ јеврејски није се дао обратити ни највећим и најмоћнијим чудима самога Исуса Христа. Нема сумње, да Исус Христос не би ни у једном другом народу на свету остао тако очајно неразумен и био као невино јагње тако сурово гоњен и заклан као што се то десило са њим у наароду јеврејском. Без пола те муке и страдања Христос је могао обратити к себи Египат; без трећину те муке и страдања он је могао обратити к себи Европу; а без десетину те муке и страдања о је могао обратити к себи Индију, Китај и Јапан. Но јунаку небесном није приличило да прво иде на слабијег противника но на најупорнијег, нити је лекару приличило да прво прилази лакшим болесницима но најтежим. Таква је била његова божанска стратегија, која је се и до сада делимично показала савршена, а која ћа се извесно на крају крајева показати потпуно савршена и непогрешна (види Римљ. 11, 11-12).

Ето, браћо, зашто је се Син Божји морао појавити у народу јеврејском а не у неком другом народу. Наравно, из тих истих разлога и благословена девојка, мајка јегова, морала је бити из народа јеврејског а не из неког другог народа.
2. И још: због телесног чишћења, на које је јеврејски народ кроз сву своју историју обраћао пажњу. О дуговном чишћењу говорили су велики пророци, но скроз чулни народ њихов није могао подносити њихове говоре, јер их није разумео. Место да духом тело одухове Јевреји су телом и дух свој отелесили. Дух ма кога закона остао је за њих вазда скривен, само слово закона имало је значења за њих. Само тело закона усвајано је и на тело се примењивало. Дух је био и остао тајна под печатима. Тек хришћани су могли пронаћи и протумачити дух јеврејског закона, Јевреји нису могли. Арон није могао, ни соломон није могао. Златно теле, обрезано и очишћено тело, видљива скинија, опипљиве таблице закона, то је годило отелешеном духу Аврамове деце. Телесни живот је обожаван, телесни живот био је једини дар Божји, који су они ценили. Цело њихово законодавство ври од преписа и прописа за чишћење тела, за неупрљање тела. Тако и њихови обичаји тицали су се само телесне чистоте, телесних церемонија, телесне магије, телесног додира или недодира. И после неколико хиљада година непрестаног телесног чишћења шта се могло и очекивати од овога народа да да него тело? Једно, само једно, чисто и савршено тело женско, у које се могао привремено уселити без гађења и ужаса Син Божји. Јер кој се труди за духовно, духовно му се и даје; ко се труди за телесно, телесно му се и даје. Дуговечно телесно чишћење Јевреја завршило се добитком једнога потпуно чистога људског тела. То једно једино савршено чисто људско тело највећи је, ако не и једини принос Богу и човечанству од стране јеврејског народа. То је тело пречисте девојке Марије, које је осенио Дух Свети, на које је сишла сила Вишњега, и у коме се родио Спаситељ света. Тело је потребовало Богу од Земље, и само тело, не дух. И то тело дао је народ јеврејски, само тело. Варају се они, који мисле, да нађу и једну јоту од духа јеврејског у духу Христовоме. Заиста, ниједну јоту наћи неће. Само по телу Јевреји су га могли назвати својим, и то донекле јер, напослетку, и то девојачко тело Богоматере више је припремљено и очишћено Божјим огњем благодати него церемонијалним водоочишћењима јеврејским. По духу пак пре би га Индијанци и Грци могли назвати својим него Јевреји. Премда дух Христов није дух ниједног народа под законом; његов дух је из неземаљског и надзаконског царства - из царства благодати и истине.
Због тога је, дакле, дева Марија била из народа јеврејског а не из неког другог народа.
Зашто се каже, браћо, да је Исус Христос припадао племену Јудином? Просто зато што је тако речено и проречено (Бит. 49,8). Заручник благодатне девојке Марије, праведни Јосиф, био је из тог племена. У ствари Христос није био крвно везан с тим племеном, као ни с једним другим. Но по закону он се морао рачунати у неко племе, и пошто му људи нису знали оца, то је се он убрајао, по заручнику мајке му Марије Јосифу, у племе Јудино, које је било најмногобројније међу племенима Израиљевим (ИВ Мојс. 1) и најславније, из кога је по обећању требао изаћи вођ (И Днев. 5,2). По обећању и по закону, дакле, Исус Христос је припадао томе племену.
Нека би Дух Свети, браћо, очистио душу нашу од навејане прашине греха, и учинио је чистом и светом девојком, да би се у душу нашу мoгла уселити реч Божја, живи и спасоносни Син Божји, Господ Исус Христос, сада и за навек. Амин.
(део из књиге "Нoве беседе под гором")