ytp,

nemam namjeru da te analiziram...dovoljno je da razgovaramo,a mišljenje intimno o tebi,ostaviću samo za sebe

što se tiče same teme...
podizati samo jedno dijete,drugačije je nego podizati više dijece.
iz ugla samim roditelja.
imati ili nemati braću i sestre...svakako da nije isto.
da li nas odredi?
naravno.
negativno ili ne...ali odredi.

na svemu se u životu radi,mentalnoj higijeni...i da ne nabrajam.uz pomoć drugih,ali prvenstveno i mi sami,kada dođemo u godine kada to možemo i trebamo.

gabice,

ja bih uvijek glasala i za "borbu" među braćom i sestrama,
nego biti lišen njih
kod normalnih porodica ta "borba" prerasta u ....nevjerovatnu ljubav i oslonac.

Slazem se da nas odredjuje , to je i macak spomenula , to spada u one uticaje okoline i uticaj roditelja ... ja sam samo izneo poentu , da nijedan ljudski atribut nije rezervisan za jedince i obrnuto

 

vec smo vise puta rekli da razmazenost nije To sto jedinca razlikuje od deteta koje to nije... i sve vreme pokusavamo da razlucimo sta je to To

ytp,

da li je moja malenkost to tvrdila svojim postovima?

da te ne bih dovela u nezgodnu situaciju,pa ponovo čitaš moje postove,nisam.

mada bi mi laskalo da provjeriš....

opa bato   


mislim da biti jedinac ima i svoje prednosti i mane...mane su: nedostatak drustvenog zivota, to onda povlaci mnogo toga

prednosti: ne delis nista, sve je tvoje, razmazen si...naviknes da uvek imas sve i sve ces da uradis da bi dosao do cilja, sto je dobro...naravno, mislim da nisu svi jedinci takvi....mozda gresim, ali uvek uzimam mog ortaka za primer 

Sesirce , odstampao bih tvoje postove i okacio bi ih na zid, da vec ceo zid ne zauzima tvoj avatar... u nedostatku neke slike

Mene roditelji jesu razmazili, ali se i pored toga uvek znalo koja su moja prava , a koje su moje obaveze.
Mislim da je to ključno, ne dozvoliti da vam se dete popne na glavu. Najbitnije je da ono usvoji prava merila vrednosti u životu. Ja jesam u potpunosti uživala u svemu što su mi roditelji priuštili, ali sam znala da je to i znak njihove neizmerne ljubavi, ali i moja zasluga jer sam bila "dobra",

ytp,

ne vjeruj u idole....

mada,to si trebao davno da prevaziđeš.

prednosti onih koji nisu jedinci

saznanje da možete na nekog da se oslonite...a za koga i znate da mora da bude tu,jer mora da bude tu za vas,jer prosto mora....pa to je bata i seka ...što je užasno fantastično,po mom mišljenju.

doživotno zaštitnički stav prema nekome...ako ste stariji ...ili stav kako je stariji brat(kod nekih sam primjetila i kad omatore)najpametnije stvorenje na planeti.a mene to opet raznježi do suza

biti tetka... ....to je ludilo da ima dijete neko koga ste,kada je bio mali,"maltretirali" do besvjesti

radovanje uspjehu i ponos zbog nekoga...iskren.

i ne razmišljanje o tome da li nam neko želi dobro ili ne...jer pobogu...pa to mi je brat ili sestra.

možete da se posvađate do besvjesti,ali znate da nikada nećete i ne  razgovarati potpuno normalno,kada histerija prođe.ljubav neće nestati

neko užasno liči na vas.i fizički,a nekad i po osobinama.

(ovo sam sve primjetila kod zdravih i normalnih porodica)

jedinci?

moram biti dvostruko jača i odgovornija.
samostalnija.
zna biti opterećenje.ne mogu da se vadim na braću i sestre( ni kada sam bila mala,a valjalo bi i sad da imam tu mogućnost ).
i nekada...priznajem...osjećaj samoće.


eto,
što se tiče jedinaca...govorila sam samo o nedostacima.

Idolu... Padni mi na grudi 

ytp,

to ne znači i da sam očajna....