Da li su Crnogorci izmisljena nacija!? :: Srpski Nacionalisticki forum

Pa evo onda po stoti put da dam neka dokumenta , mada znam da necete promjeniti misljenje jer ste kontaminirani falsifikovanom i laznom istorijom:

CRNOGORSKA NACIJA U ZVANIČNIM DOKUMENTIMA NJEGOŠEVE CRNE GORE

Prodavac, to est Ego Visoko Preosvestenstvo Gospod. Petar Petrovic Njegos Mitropolit Crnogorski i Brdski i s njim soglasno i dogovoreno glavari Nahijah Crnogorskijeh ovden prisustvujusci i koji pristaju ovome Kontraktu, renuncijavaju za sebe za njihove pretnike i nasljednike i za onijeh koji prikazivaju Naciju Crnogorsku i istu Naciju, svakijem pravom javnenijem osobenijama vrhu pomenutom Manastiru, prinadlezasce potvrdiva i od njihove strane nastojasci Kontrakt od kupovine i prodaje...

(Ugovor o prodaji manastira Stanjevica, 6. maj 1839. godine)

PROGLAS RUSKOG CARA PETRA VELIKOG OD 3. III 1711. GODINE

http://img478.imageshack.us/img478/5885/proglaspetravelikog1res2238lx.jpg
http://img289.imageshack.us/img289/8194/proglaspetravelikog2res2233ia.jpg
http://img478.imageshack.us/img478/7065/proglaspetravelikog3res2249sa.jpg

Ne zna Ruski Car za nikakve Srbe, zna samo za realne narode!
Nije veliki Ruski Car znao da ce se kasnije pojaviti jedan Vuk Karadzic koji ce izmisliti nekakve Srbe posvuda po Balkanu, da ce im taj Vuk dati jezik, da ce Vuk im reci da su isti Nislija i Kninjanin, jer im je on - Vuk dao jezik da se mogu sporazumjeti i on ih je - Vuk Karadzic proglasio za naciju.

Nista to nije znao Ruski Car, ni za kakve Srbe.

Evo izađe na "svjetlost dana" i ovo, dugo skrivano, od crnogorske omladine i naroda, pismo Svetog Petra Cetinjskog upućeno Ruskom Caru !
Bilo je dugo skrivano i prećutkivano,
valjda zato što Sveti Petar Cetinjski previše crnogorči u ovom pismu !

__________________________________________________ __________

Petar I Petrović Njegoš Ruskom Caru

Najmilostiviji gosudaru,

Uzdisaje moje s narodom crnogorskim pastirstvu mome povjerenog imao sam sreću vašemu imperatorskom veličestvu s trećom najponiznijom molbom podnijeti: od 26. sept. 1814. god. kroz polkovnika Nikića: drugo od 18. dekem. 1815. kroz nahodećeg se pri austriskom dvoru punomoćnog ministra grafa Staklenberga, a treće od 15. febr. 1816 kroz nadvornog savjetnika Mazurevskog. I sad lišen budući blagosklonog odziva radi uvaženja podviga, meni povjerenog, a od vašeg imperatorskog veličestva zavisećeg naroda, da bi bilo daj budi crnogorskoj djeci kao jednoplemenicima s Rusima sreća ili vječna muka.

Pogledajte najmilostivi gosudaru, poradi srodstva, koje nas veže s vjerno podanim vašoj imperi(ji), koje moli ljubav i uzajamno sjedinjenje, - i nemojte tuđe predpočitovati. Krv je naroda crnogorsko tako čista, kao što mu je i duša vedra. I tuđi je ljekar za njega i od njegovog živovanja dalek. I njegovo je povjerenje odlučeno od tuđije vrata.

Pogledajte, najmilostiviji gosudaru, na sedamdesetljetnu sjedinu moju - dajte pomoć mojijema trudovima ! Uvjenčajte blaga namjerenja presrećnije predkova vašeg imperatorskog veličestva i opravdajte moje usrdije i zavjet mojije praroditelja i predmjestnika na vjernost k Rusiji !!! - Ovaj narod nije nigda bio od inoplemenije država u podanstvo pokoren, poslije okončanja bivšije knjazeva i vladaoca crnogorskije, štaviše i u samo ono vrijeme, kad je otomanska porta grozila cijeloj Evropi, nije nas mogla savršeno pokoriti. A s bivšim pravitelstvom Republike Mletačke u susjednoj korespodenciji imao je vazda svoju nezavisimost, ništa manje po padaniju pomenute Republike i nastupanju 1796 god. austrijskog pravitelstva u Bokeljsku provinciju do požunskog traktata priznavali su nas u pomenutoom vidu, i nahodeći se konzul vašeg imperatorskog veličestva 1804. god. kod pomenutog pravitelstva u Kotoru nadvorni savjetnik Mazurevski, javno je pokrovitelstvovao Crnogorce kod austrijanaca i na posljedak bio nam je poslan štatski savjetnik Sankovski kao dovjerena osoba za Crnu Goru do tilsitskoga mira s Francuzkom. Po zaključenju ovog mira i dolazku Francuza u susjednu Bokeljsku provinciju držali su s nama pograničnu korespodeciju kao sa nezavisimim narodom. - Ravnim načinom i Englezi, negda silni na Adriatičnom moru, počitovali su nas na prijateljski način, i mojim pasportom Crnogorce i druge trgovce slobodno puštali. I načalnici one flote ne samo da su jednom imali konferenciju, no i u svakom vidu uvažavali su našu nezavisimost. I najposlje Englezi su nama 1813. god. pomogli provinciju bokeljsku od Francuza osloboditi i istu su ostavili pod savršenom crnogorskom upravom.

Po ovom vidu i pokazanoj sposobnosti ovog naroda u svako vrijeme k jedinomišljenju sadašnjeg obrtaja svijeta i sva obštekorisna namjeravanja vašeg imperatorskog veličestva i vašije saveznika, Crna Gora ima puno pravo nadati se bezbjednosti svoje nezavisimosti u odnošenju nasprama inostranije država, koje sastavljaju današnju evropejsku sistemu. Ako li pak višepomenuta ne dopuštaju k tješnjemu odnošenju vašeg imperatorskog veličestva, to nas usrećite s javnim pokrovitelstvom; pošaljite nam jednog činovnika, koji će prestavljati lice vašeg imperatorskog veličestva, a ujedno i privremenu pomoć, da bi se moglo urediti pravitelstvo i druga korisna zavedenija, budući će Crnogorci biti u stanju prinositi dostojnu žrtvu na svoj sveti oltar.

Sad najmilostvi gosudaru, prikupljam moje posljednje sile, usuđujem se odpraviti mog sinovca vojvodu Stanka Petrovića s 800 duša crnogorskije žitelja, da se nasele u predjele vaše imperije po oskudici i nerodu ovdašnjeg kraja, da se ne bi druge inoplemene oblasti s njima koristovale. I pošto sam iste odeskom gubernatoru preporučio, rekao sam pomenutom činovniku, mom sinovcu, da pođe u vašu svetu stolicu Aleksandru Nikolajeviću gospodinu oberprokuratoru svetog sinoda, da bi dostavio moju najpokorniju molbu, kako bi podpuno i rješitelno saizvolenje i od prestola vašeg imperatorskog veličestva za crnogorski narod izdelati mogao.

U Crnoj Gori, na Cetinje, Smireni mitropolit crnogorski, skenderijski i primorski

Petar Petrović Njegoš

8/20. maja 1817. godine.

-----------------------

Poslije bezbroj citiranja laznog Danilovog Zakonika, na kome su vaspitavane i poducavane generacije, izasle iz prevarantske srpske "istoriografske" skole, evo originalnog teksta Danilovog Zakonika, koji je kasnije isfalsifikovao Milorad Medakovic.

Evo apsolutnog dokaza da je Medakovic falsifikovao Danilov Zakonik.
U clanu 92. Medakovic je dodao srpska narodnost, koje, kao sto lijepo vidimo, nema u rukopisu.

Milion puta citirani pasus o srpskoj narodnosti koji je Medakovic odstampao u Novom Sadu, ipak je, kako nam ova slika kazuje, samo teski srpski falsifikat.

http://img199.echo.cx/img199/4222/rukopisdanilovogzakonikaresize.jpg

Ko nerazumije sliku evo mu pojasnjenja:

KRIVOTVORENJE CRNOGORSKE STVARNOSTI

Vjekovima se srpski nacional - šovinisti trude da Crnogorcima nametnu “srpstvo” kao matièni identitet. U ostvarivanju toga cilja, podsticali su nezadovoljstvo stanovništva protiv dinastije Petroviæ i želju za pripajanjem Crne Gore Srbiji. Žestoko i neargumentovano ogovaraju crnogorske vladare, agresivno “oznaèavaju" Crnu Goru “srpskom zemljom”, a Crnogorce Srbima i posežu za najgrubljim falsifikatima i prekrajanjima crnogorske istorije i tradicije.
Povoljna okolnost za dolazak srpskih agenata i emisara je, što Crna Gora dugo nije imala svojih školovanih ljudi. Èak su i lièni sekretari crnogorskih vladara bili izvanjci “uèeni Srbi”. Njihova glavna preokupacija bila je uplivisanje na Petroviæe i crnogorsko stanovništvo da “postanu” Srbi.
Tako je, recimo, Milorad Medakoviæ, školovani Srbin “iz Preka”, bio lièni sekretar vladike Petra II Petroviæa Njegoša i knjaza Danila Petroviæa i, istovremeno, èovjek od “povjerenja” srpske vlasti. To, naravno, za života nijesu primjeæivali crnogorski suvereni vladari.
Bile su to “gladne godine” i teška “besudnja” vremena, kada su mnogi crnogorski žitelji, radi preseljenja u Srbiju, tražili od Vlade Srbije “srpsko podaništvo”. Istvoremeno, iz razumljivih razloga, Milorad Medakoviæ traži i dobija “crnogorsko podaništvo”.
Pomažuæi knjazu Danilu u obavljanju državnih poslova, kao njegov lièni sekretar, Milorad Medakoviæ je pravio falsifikate. Neovlašæeno je prepravljao neke èlanove Danilovog Zakonika. Pošto je knjaz Danilo svojeruèno potpisao Zakonik, Milorad Medakoviæ ga je ponio, na štampanje, u Novi Sad 1855. godine, u štampariju svoga brata. Tokom štampanja, bez ikakvih konsultacija sa Knjazom, Medakoviæ neovlašæeno èini dvije veoma važne izmjene, bolje reæi dva falsifikata u Danilovom Zakoniku.

Oèevici su kasnije svjedoèili da je knjaz Danilo, na izdisaju, vladici Nikanoru Ivanoviæu pljunuo u lice

U rukopisu je stajalo: “Zakonik Danila Prvog, knjaza i gospodara slobodne Crne Gore”. U štampanom tekstu Zakonika, Medakoviæ je dodao “i Brdah”. Tako je štampan “Zakonik Danila Prvog, knjaza i gospodara slobodne Crne Gore i Brdah”.
Veoma grubo je “prepravio”, odnosno falsifikovao èlan 92. Zakonika, koji je glasio: “I tako u ovoj zemlji nema nikakve druge vjere do pravoslavne istoène, te opet svaki inoplemenik i novovjerac može slobodno živjeti i onu službu i onu našu domaæu pravicu uživati, kao i svaki Crnogorac i Brðanin što uživa”.
Medakoviæ je izmijenio “samo” tri rijeèi i, sa njima “promijenio” nacionalni sastav stanovništva Crne Gore. Njegova izmjena glasi: “... do jedne srpske”. Tako druga štampana verzija ispravljenog èlana 92. glasi: “I tako u ovoj zemlji nema nikakve druge narodnosti, do jedne srpske i nikakve druge vjere...”.
Ovako smišljen i drsko uèinjen falsifikat Milorada Medakoviæa, velikosrpskim nauènicima služio je za “kljuèni dokaz” nacionalnog sastava crnogorskog stanovništva, odnosno “temeljni pokazatelj” da su “Crnogorci Srbi”, velikosrbi “vide” Crnu Goru bez Crnogoraca”.
Ovako prepravljen èlan 92. crnogorskog Zakonika, kao “dokaz” nacionalnog sastava crnogorskog stanovništva, nalazi se i u “Istoriji srpskog naroda” (tom V - 1, str. 431, u dijelu o Crnoj Gori 1851 - 1878) i to “iz pera” crnogorskog istorièara Radomana Jovanoviæa, iz Istorijskog instituta Crne Gore, iz Podgorice. Iako dobro zna da se radi o falsifikatu, on (u fusnoti) objašnjava da je to “paragraf o narodu Crne Gore, iz Zakonika knjaza Danila”.

Isti falsifikator je prepravio i ovo:

18. октобра 1830, пред само упокојење, Петар I Петровић Његош [Свети Петар Цетињски] обратио се црногорским главарима:

“Ја већ немам рад шта крити, мени се посљедњи час приближио, и ја ћу овај свијет оставити.
Препоручујем ви узајамну слогу, мили витези и честити јунаци!
Поздравите ми сву браћу Црногорце и кажите им, да иако им се њихов Господар преселио у вјечност, да је његова топла и посљедња жеља, да му његова слободна браћа Црногорци у миру и братској љубави бране своју богодану слободу, и да не забораве да су Црногорци и слободни јунаци.
У мучној и кукавној али слободној земљи преживјех младу нејакост и сиједу старост. Божа је воља, да се с вама растанем вјечно, но не заборавите на моје ријечи.
Збогом слободне горе, и не увенула ви слава доклен траје свијета и вијека! БЛАГОДАТ БОЖИЈИ ПО СРИЈЕДИ ВАС И СВЕГА РОДА СРБСКА!
Поведите ме у моју одају, да мирно мој дух предам вишњему промислу. “

U originalu stoji "roda slavjanskoga" !

Medakovic je i dodao poznatu recenicu "da u vama neugaseno srpsko srce kuca" na kraj govora Svetog Petra Crnogorcima. Iz Medakoviceve lazne istorije uce Srbi o Crnogorcima!

-------

Koji je bio prvi narodni osjećaj Crnogoraca u vrijeme Njegoša, Nikole?
Znamo da prije Njegoša nema Srba u Crnoj Gori, pa ne treba ni pominjati kakav je bio narodnosni osjećaj Crnogoraca prije Njegoša - naravno crnogorski i samo crnogorski.
Ja naime ne sporim da su Crnogorcima Njegoš i Nikola nabili srpske nadnarodne osjećaje, ali to je isto bilo kao što smo bili Jugosloveni prije 20 godina.
To su Crnogorci isključivo shvatali kao vjersko i nadnarodno srbovanje.
Kako su se Crnogorci u međusobnom govoru oslovljavali??
Da li su se ikada zvali u međusobnom razgovoru: "Srbine"!
Ja nikada nijesam naišao na tako nešto! Nikada!
Nikada nijesma sreo nijedan dokument da su se obični Crnogorci zvali među sobom Srbima.
Možda jesu političari, pjesnici i umjetnici, ali narod crnogorski nikada.
Isto tako nikada se nije prije 20 godina govorilo u Crnoj Gori: "Đe si Jugoslovenu" ?!!

Što mislite, imate li vi neki dokaz da su se Crnogorci među sobom, u doba Njegoša i Nikole Srbima oslovljavali?

Cetinje, 18. juna - Predstavljanje Crne Gore na međunarodnoj izložbi u Belgiji (u Liježu) izazvalo je posebno uvažavanje domaćina i interesovanje tamošnje javnosti. Znak uvažavanja je i posjeta belgijskog kralja crnogorskom paviljonu. Na izložbi u Liježu Crna Gora je osvojila gran pri nagradu za duvan, koji je izložio Monopol duvana iz Podgorice. Glas Crnogorca 21. maja 1905. godine donosi o izložbi:

"Na izložbi u Liježu u Belgiji zastupljena je i naša otadžbina (Crna Gora). Prema odzivima belgijskih listova, koji su sliku našeg paviljona donijeli, taj paviljon, ako se ne odlikuje ogromnim razmjerama i veličinom, odlikuje se elegantnošću i ukusom. A što je još prijatnije, sagrađen je u čisto srpskom stilu. U crnogorskom paviljonu izloženi su pored narodnog (crnogorskog) odijela i bogate kolekcije raznog oružja. Svi predmeti koji sačinjavaju našu današnju izvoznu trgovinu, a naročito razne vrste duvana crnogorskog Monopola. Njegovo veličanstvo kralj Belgije, koji je 29. aprila (1905) posjetio izložbu i pogledao paviljone raznih država, zaustavio se pred crnogorskim paviljonom, gdje je izvolio izraziti da je osobito zadovoljan što Crna Gora učestvuje u izložbi, jer je to zemlja koja, iako malena, iz dana u dan dobija sve više važnosti. Zatijem se najslavnije počeo odazivati o narodu crnogorskom, hvaleći ga i uznositi njegove vrline. I obećao je da će još jednom doći, da podrobnije paviljon pregleda. Iza ovoga je posjetio crnogorski paviljon i pažljivo pregledao izložene u njemu predmete, i belgijski ministar industrije i građevina gospodin Frank. U pratnji ministra nalazili su se gospodin Lamari, đeneralni komesar vladin sa svojim delegatom gospodinom Jodijem.”

Rade Bećković - đed Matije Bećkovića se izjasnio kao Crnogorac,
prilikom ulaska u USA, prije 100 godina!
U rubrici race or people,
rubrici koja oznacava etnicku pripadnost izjasnio se kao Crnogorac.
Izjasnio se dakle,
da mu je nacionalnost/narodnost/etnicka pripadnost CRNOGORSKA.
Nije bio Srbin!
Matijin đed je izgleda bio komunista, ili agent CIA i Vatikana??
Kada su Bećkovići ućerani u srpstvo?
1918. g., kundacima i noževima srpske vojske i žandarmerije?

http://img452.imageshack.us/img452/1309/beckovicrademontenegrin8hw.gif

Naslovnica sjajnog naučnog sajta, možete i sami istraživati
http://www.ellisisland.org/ (nemojte se zaprepastiti kad vidite kako su vam se preci izjasnjavali nekima od vas srba iz crne gore) Ovo su smrtno ozbiljna dokumenta na osnovu kojih se pise istorija , to su svojevoljna izjasnjavanja . Ima posebno rubrika drzavnost, a posebno nacionalna pripadnost.

----

I za kraj divna stara pjesma velikog slovenskog pjesnika:

Aleksandar S. Puškin: Bonaparta i Crnogorci

Bonaparta pitao je:
"Crnogorci - što je to?
Zar se zbilja sile moje
Ne boji to pleme zlo?

Kajaće se - objavite
Nek` vojvode puka tog
pištolje i sablje vite
kraj koljena bače mog".

I na nas on, evo, krete
Sto topova uz njin huk,
Oklopnika kršnih čete
I memluka svojih puk.

Do predaje nama nije,
Crnogorska to je ćud;
Od konjice, pješadije,
Krš nas brani odasvud.

Zasjesmo u stijenje naše
Da vratimo gostu dug;
U planinu gost nam jaše
Pustošeći sve u krug.

Pored stijenja vojska ide,
Namah zbrka! pršte stroj!
Francuzi nad sobom vide:
Crveni se kapa roj!

"Stoj i pali! Nek` ukloni
Crnogorca svaki svog
Ne mole za milost oni
ne štedite nijednog!"

Grunule su puške - spale
Kape s grana dignutih,
I u grmlje na nas pale
Pritajene ispod njih

Plotunom smo uzvratili
Francuzima. "Što je to?" -
Oni su se začudili:
"Nije l` eho?" - "Ne, već zlo!"

Pukovnik je njihov pao
S njim sto ljudi i njin stijeg,
Puk se smeo sav i dao
Kako ko zna u lud bijeg.

Stog Francuzi mrze tajno
Naš slobodni, kršni kraš,
I crvene kad slučajno
Crven kalpak vide naš.

original:

А. С. ПУШКИН: БОНАПАРТ И ЧЕРНОГОРЦЫ.

"Черногорцы? что такое?-
Бонапарте вопросил: -
Правда ль: это племя злое,
Не боится наших сил?

Так раскаятся ж нахалы:
Объявить их старшинам,
Чтобы ружья и кинжалы
Все несли к моим ногам".

Вот он шлет на нас пехоту
С сотней пушек и мортир,
И своих мамлюков роту,
И косматых кирасир.

Нам сдаваться нет охоты,-
Черногорцы таковы!
Для коней и для пехоты
Камни есть у нас и рвы......

Мы засели в наши норы
И гостей незваных ждем,-
Вот они вступили в горы,
Истребляя всё кругом.

. . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . .

Идут тесно под скалами.
Вдруг, смятение!... Глядят:
У себя над головами
Красных шапок видят ряд.

"Стой! пали! Пусть каждый сбросит
Черногорца одного.
Здесь пощады враг не просит:
Не щадите ж никого!"

Ружья грянули,- упали
Шапки красные с шестов:
Мы под ними ниц лежали,
Притаясь между кустов.

Дружным залпом отвечали
Мы французам.- "Это что?-
Удивясь, они сказали:-
Эхо, что ли?" Нет, не то!

Их полковник повалился.
С ним сто двадцать человек.
Весь отряд его смутился,
Кто, как мог, пустился в бег.

И французы ненавидят
С той поры наш вольный край
И краснеют, коль завидят
Шапку нашу не взначай.

Ako mi nadjete ovakva dokumenta i neoborive dokaze i o Vojvodjanima,Sumadincima,Hercegovcima,Licanima , ja cu promjeniti mishljnenje i priznati da smo i mi crnogorci isto sto i vojvodjani,sumadinci to jest samo geografske odrednice srpskog naroda.

pozdrav