Da li ste nekada sreli knjizevni lik? :: Knjizevnost ~ Umetnost ~ Kultura

Сећам се кад сам био у средњој... професор српског био је пијандура и будалескара... Чим је ушао у првој години почели смо да се сви смејемо јер је подсећао неког од Топаловића (или беше госн Рајковић Smile

)
Међутим, касније, а рационално и не знам зашто, подсећао ме је на неке полу-негативце... рецимо оног грабежљивог из Золиног романа "Каљуга", па неког од опскурних ликова о којима је Достојевски писао. Тада сам то читао, сад се нешто и не сећам.

А оно о препознавању себе, нисам џабе писао. Понекад, кад видим да је нешто што радим узалудно, осећам се као старац из романа "Старац и море". Кад сам више у неко его-трипу видим себе као епизодног лика који је скакао више од свих у књизи "Тако је говорио Заратустра". Најзад, често себе видим као Бодлеровог Албатроса - то је кад ме смарају тривијалне ствари, а ја навикао да гледам на свет са висине, а не спутан тлом...

У свом срцу он чува путеве мира, али ипак држи своје оружје у приправности... То је живот самураја, начин на који зарађује своју одећу, храну и заклон; при том се његово срце одмара, а он је спреман да на дуге стазе отплаћује своје обавезе према господару и свој дуг према родитељима...
Наша храброст у рату плашила је странце. Нас странци никада нису поробили, нити су нам одузели земљу.
Јамага Соко