Saznanje da za različite aktivnosti koristimo različite centre u mozgu, a u modernom zivotu često radimo više stvari odjednom (vozi auto i priča mobilnim - standardno) pa se taj efekat "dvostrukog opažanja" zaista javlja ponekad izazivajući taj deja vu efekat.

Мени се дешавао и кад идем улицом сам увече, тако да то нема везе.

Иначе, приметио сам да има и разлике  у интензитету и трајању овог доживљаја. Обично је врло кратак - 2,3 секунде и док покушаш да га "задржиш", он оде. Што више покушаваш да га задржиш, брже оде. Пар пута ми се десило да је трајао, 5-6 секунди и то је баш оно creepy feeling  , сећам се последњи пут да сам око 11-12 увече пролазио поред веома осветљене пумпе у насељу, нигде никог и онда ме "стрефило" - па бар 6-7 секунди нисам знао где се налазим и осетио сам да сам у врло врло познатом окружењу из детињства (али то је само осећај) и оно што је оставило сећање на тај догађај - осећај да сам апсолутно сам на свету. Такође сам осетио велико задовољство на крају "feelinga" ( ) - цело тело ми је утрнуло на пар момената.

Имам ја тако обичај да изанализирам сам себе и своје осећаје до детаља

Meni se slično ponekad dešava. Osetim perfektnu mirnoću, osećaj stopljenosti sa okolinom kao i neku nemuštu pamet koja sve razumeva bez potrebe da se to rečima definiše. To ne traje dugo a nakon toga imam osećaj pročišćenosti i blagog razočaranja što je sve postalo obično. Mislim da su to trenutci kad nas Bog posećuje stapajući se sa našim telom i dušom. a bez bilo kakvog našeg prizivanja, po nekom njegovom nahođenju momo naše volje. Mislim da to ne sme da traje dugo zato što bi ostavilo loše posledice po telo i dušu, sprženi snagom tog duha.

Mislim da znam o cemu govoris Reolader....

Ovaj osecaj je kod mene sve redji i obicno je jako naporan i pomalo neprijatan, ali kada ga neko vreme nema pocne da nedostaje...Vrlo. Kada sam bila mladja sve sam cinila da sto pre prodje, da bi sada uticala na to da se sto vise skoncentrisem i zadrzim ga...
Najcesce se vraca kao nesto sto se vec desilo, ali cega se nikako ne mozes setiti...Cujes dijaloge koji su nerazumljivi, spoljasnji svet ne postoji, sve je to u tvojoj glavi i odvija se, postoji, a neobjasnjivo je... Kao kovitlac osecaja koji mesaju sva cula, a boje duse se razlivaju....

Uspela sam par puta da ga zadrzim po nekoliko minuta.
Ponekad mi podje za rukom da ga izazovem....
Ipak je to nesto neobjasnjivo.

I da, mnogi kojima se ovo ne desava pomislice da nije normalno... Pa, mozda i nije....
I da, Imaginelo, zaista posle takvog osecaja sve postaje obicno.... Posto sam vec rekla da sam se trudila svom snagom koncentracije da taj osecaj zadrzim sto duze, moram priznati da mi je bilo vrlo tesko i iscrpljujuce....
Da li neko zna nesto o ovome iz svere psihologije???

Moze se izazvati prilikom situacija koje nas relativno uzbudjuju izazivajuci blagi strah, jezu, nelagodnost od nepoznatog...

Desava mi se i u tom trenutku otprilike zanemim i pomislim...cekaj pa ovo se vec dogodilo...
Dogadja mi se da u prolazu kraickom oka vidim da neko nesto radi i nekako zanemarim to zato sto u stvari ja to vec znam-vec je vidjeno...

meni se na primer desavaju situacije koje sam vec dozivela ili videla, i to u poslednje vreme veoma cesto.

ali u svakoj toj situaciji kao da postoji jos nesto sto visi u vazduhu, sto mi se ranije vec desilo, a sad dok se to desava, nedostaje jedan deo, da ta situacija bude potpuna.

i uvek kad dodjem u tu situaciju, ja pomislim na to sto nedostaje i kad ce se i ona desiti. i u tom trenutku nestane sve.


da, neki to povezuju s proslim zivotom, a ja bih dodala i san. mozda neki ljudi imaju jako zivopisne snove (ja npr da), ponekad i pricam u snu, tj. sasvim normalno vodim komunikaciju s drugima.

dakle, snovi se ostvaruju.

Kod mene se takvi čudni osećaji mogu grubo podeliti u dve vrste. Jedan je standardni deja vu, koji asocira na nešto "već viđeno" (premda ne mora obavezno da ima veze sa vizuelnim doživljajem). Najintenzivniji deja vu koji sam imao je trajao čak par minuta, i posle toga sam bio u nekoj kraćoj vrsti šoka (počeo sam da se smejem tupavo i neko vreme govorio "uf!"). Bilo je to pre par godina, išao sam sa nekim društvom Knez Mihajlovom, i kada sam ugledao zgradu palate "Zora" (to je zgrada gde je institut Cervantes), onda me je "strefilo". Odjednom sam osetio da sam istu situaciju već doživeo (iako sam dotičnu zgradu svesno video bar milijardu puta ranije) ali jaaaako davno. I sve oko mene kao da je bilo nekako drugačije, okolni govor ljudi kao da se utišao, kao da sam osetio neku vrstu samoće i istovremenog sklada sa celim svetom. Ubrzo kada je sve prošlo, mogao sam da se zakunem da sam zgradu "Zora" video u nekom drugom vremenu. 

Drugi osećaj se manifestuje kao osećaj tog sklada i mirnoće, ali bez osećaja već viđenog. Dakle, ne podstiče nikakvo "sećanje". Uglavnom mi se dešava u situacijama neposredno pred ili posle spavanja, kada sam relaksiran, i kada, predpostavljam da mi je podsvest aktivnija od svesti. Najupečatljiviji primer mi se desio letos u Grčkoj. U pola noći sam se probudio i izašao na terasu, napolju je duvao vetar. I gledam praznu ulicu (u kojoj je preko dana gužva), gledam kako vetar valja razne papire preko nje i zavesu od sopstvenog prozora kako se viori preko terase. Taj prizor mi je "okinuo" osećaj harmonije, bezvremenosti, samoće i sklada. Trajao je maksimum 50tak sekundi, ali je bio vrlo jak. Nekako, uspokojava. 

ja imam ubedjenje da je podsvest veoma jaka masina koja coveka zna cesto da dovede do ludila.ako razmisljamo o nekoj situaciji u kojoj bi voleli da se nadjemo i zatim to potisnemo sve to ostaje u podsvesti negde.kada se ta situacija zaista i dogodi onda podsvest proradi i nadje asocijaciju i to je deja vu.ja imam jedan savet za sve.otidjite kod nekog dobrog psihologa i verujte mi otkricete mnoge stvari o sebi ali mu prethodno naglasite da zelite da radite na podsvesti.takodje i za san mislim da je samo produkt podsvesti i nista drugo.valjda sam nasledio neke frojdove stavove ali ipak nije covek bio lud pa valjda nisam ni ja:)

A da li ste primetili da u tim situacijama ne mozete da predvidite sta ce da se desi...
Tek kad se desi, cini vam se poznato, tj. kao da se vec desilo...

pa dobro ne mora da znaci.meni se desaavalo da mogu da predvidim sta ce se desiti, sto je veoma cudno.ali opet ostaje neka doza nesigurnosti da nije tako trebalo da se desi.