Da li Srbiji prete nove poplave? :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

STRAH OD ISTORIJSKIH POPLAVA Da li Srbiji preti opasan scenario koji je 1957. pogodio Mađarsku?

Istorija je već videla ovakve poplave, a u Mađarskoj se one pamte kao najgore, dok se voda te 1957. godine prelila i u Vojvodinu.

Stručnjak za odbranu od poplava Mirko Galonja koji podseća na ovakav scenario kaže da u ovom trenutku on nije realan, jer bi za tako nešto nivo vode na Dunavu morao da bude viši za šest metara.

On ističe da je najsigurnije kada je reka zaleđena i led stoji, i tada problema nema.

- Tu ne mislim na čamce i pontone, čiji vlasnici imaju probleme. Kada govorimo sa aspekta odbrane od poplava zaleđene reke nisu problem - kaže Galonja.

Galonja objašnjava da je nabolja varijanta da se led lomi i sprovodi dalje kako bi se otklonili svi rizici od prelivanja vode preko nasipa.

Prema njegovim rečima, do problema dolazi na visokom vodostaju, kada usled naglog otopljavanja led "krene" i zaglavi se.

- Led može da "krene" i mogu se stvoriti ledene barijere zbog kojih bi se voda naglo uzdigla, prelila nasipe i došlo bi do katastrofalnih poplava - objašnjava naš sagovornik i dodaje da se upravo to dogodilo 1957. godine u Mađarskoj, kada je bilo poplavljeno više od 50.000 hektara zemlje.

Međutim, takva situacije se, prema njegovim rečima dogodila u potpuno drugačijoj zimi, pošto su visoke temperature bile do januara.

- Izuzetno blaga zima, a reke su se zaledile tek u februaru, dok je do poplava došlo u martu - dodaje naš sagovornik.

Poplave slične onima u Mađarskoj mogle bi se dogoditi ako bude još jednog ledenog talasa u februaru, a onda naglo otopli.

Međutim, prognoza na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda do 15. februara pokazuje da će dnevne temperature biti daleko iznad nule.

Galonja objašnjava da je odluka da se mađarski ledolomci angažuju skroz na putu do Beograda upravo zbog mogućih ovakvih situacija značajna.

- To je odlično, ne bi bilo dobro da se radi samo u gornjem delu. Oni će ići Beograda odakle preuzima naš ledolomac "Greben" - dodaje Galonja.

Led na Dunavu trenutno lome mađarski ledolomci, a kod Novog Sada stalno su u pripravnosti dva potistikivača usmeravaju sante.

Ova deonica problematična je, kako kažu u "Vodama Vojvodine" zbog "krivina, uskog korita i mostova". Do Novog Sada stigle su prve sante leda sa daljske krivine, gde je probijen čep koji je bio dug 15 kilometara. Na razbijanju leda još će se raditi na tom potezu, pošto je napravljen samo uzan prolaz.

Gde su kritične tačke?

Galonja kaže i da na Dunavu ima desetak tačaka na kojima led može da se zaglavi. Oni ističe da su ta mesta poznata svim nadležnima, a najproblematičnija su mesta kod Apatina, kod Čivutskog rukavca, Vemelja, Petraša i Hulova. Led se gomila i kod stubova novosadskih mostova, ali i da lje kod Sremskih Karlovaca i Surduka.

Odakle Mađarima ledolomci, i zašto ih mi nemamo?

Na pitanje kako to da Mađarska ima toliko ledolomaca, Galonja kaže da su reagovali upravo nakon katastrofalne 1957. godine.

- Tada nije bilo ledolomaca, protiv leda borila se vojska. Čak i ovde da Dunavu je radila vojska, minirala, bombardovala iz aviona i helikoptera, ali ništa od toga se nije pokazalo efikasnim - kaže Galonja.

Nakon toga Mađari su sagradili čak 16 ledolomaca, ali je i SFRJ kupila svoje koji su danas havarisani i nisu u upotrebi.

Izvor: Blic