mozda je politicki forum malo specifican 

Misliš da se laže više nego na seksomanskom? 

nemam pojma koliko se laze na sexomanskom 
ali se na politickom izmisljaju neke price koje vredjaju mnogo ljude tako da to nije bas forum za opustanje cak bi pre rekao suprotno ali to sad nije tema 

Najmanje se lazhe na sex forumu, ako izuzmemo temu "Ovo je zena koju sam kreso"

  cini mi se da ih ima mnogo vise...

Jedno istraživanje, nedavno sprovedeno u Velikoj Britaniji ,pokazalo je da svaki čovek slaže u proseku četiri puta dnevno, 1.460 puta godišnje i 88.000 puta u toku života.

Naravno, reč je o malim, uglavnom bezazlenim lažima.

Najčešća laž (28 odsto) je : "Nije mi ništa, dobro sam".

Slede potom "Drago mi je što te vidim", "Nemam para kod sebe", "Ne, tvoja zadnjica ne izgleda veliko u tome", "Naravno da te volim", "Server je u kvaru", "Ispraznio mi se mobilni".

Istraživanje je takodje pokazalo da muškarci lažu gotovo dva puta više od žena.

ma nije moguce     

Možda su žene u anketi lagale. 

Isplative laži


Savremenim svetom sve više ovladava maksima: "Istina se više ne isplati". I sve je više koriste i muškarci i žene s osnovnim ciljem, to jest opravdanjem, da je laž sama po sebi dozvoljena onda kada može da pomogne da istina ostane mirna i spokojna. Logično se nameće pitanje da li je laž dopuštena samo u takvim prilikama, ili postoje neki drugi modaliteti na kojima se u budućnosti da raditi?

Laž zauzima istaknuto mesto među grehovima. Još od malih nogu učeni smo da je laganje loše, da nikada ne treba lagati, da je laganje neoprostivo; ko laže, taj i krade; u laži su kratke noge; ako budeš lagao, porašće ti nos itd. Ipak, kada se sve to skloni sa strane, koje su to prilike u kojima bi laž mogla da bude aminovana? Opšti utisak je takav da nas vreme u kojem živimo često primorava da posegnemo za neistinom. Možda to i nije laganje, jer, ako se istina danas malo ceni, a sve ostavlja utisak da je zaista tako, da li je onda laž opravdana, ili bar u određenoj meri prihvatljiva? Ova dilema svakako ne znači da treba pružati podršku prevarantima i manipulatorima svih vrsta, ali je nemoguće izbeći je. Naprotiv, ova dilema je pružanje pomoći svima onima koji se trude da u životu izbegavaju "poslednja sredstva" i koji su svesni kada greše i razloga zbog kojeg to čine.

Drugim rečima, u savremenim okolnostima, kada malo šta ostaje sveto, lagati do mile volje treba: da bi se zaštitila sopstvena privatnost, da bi se pomoglo slabijima ili onima koje volite, kada ne želimo da povredimo one do kojih nam je stalo, kada treba da sačuvamo nečiju tajnu, kada krijemo sopstvenu grešku, ali samo onda kada smo sigurni da je nikada više nećemo ponoviti. Upotreba laži u nekim drugim prilikama retko kad bi mogla da se nazove opravdanom.

Izvor: Krstarica

Мале лажи (1)

А. П. 24.04.2008.

Мале лажи су интегрални делови наших свакодневница. Сматрамо их конвенционалним средством у разговорима (и односима) с другима, изговарамо их ради лепше и пријатније конверзације с другим људима. Најчешћи одговор на питање: "Како си?" гласи "Добро", чак и онда када то није сасвим тачно. Изговарање тих малих лажи најчешће је последица људске тежње ка хармонији, али представља и својеврсно избегавање конфликта који би могли да настану ако би неким случајем у датом моменту била изговорена истина.

Ипак, ова врста компулсивне потребе за хармонијом представља главни камен спотицања при остваривању онога што би могло да се назове правом хармонијом. Наравно, признавање истине самом себи, а онда и другима није уопште лако. Међутим, позитивни ефекти знатно надјачавају ризике. Најважнија ствар у личном ставу и развоју, заправо основни услов, јесте искреност према самом себи. Искреност почиње у унутрашњем бићу сваког од нас и шири се на особе у нашем окружењу. Тек када се суочите с властитим осећањима и веровањима, можете да се понашате у складу с њима и да успешно интегришете своје понашање, односе с другима и професионални живот у јединствену целину. Негирање истине, боље речено самообмањивање, заиста делује опструктивно на наш лични живот, укључујући ту и односе с другима.

Основни услов за самоисцељење, у психичком и у физичком смислу, јесте искреност. Она је уједно и најважније средство које може да помогне људима да се суоче са својим страховима од одбацивања, непризнавања и повређивања, које су, највероватније, стекли у најранијем детињству. Управо због тога искреност помаже да престанемо да избегавамо емотивни бол и да, суочавајући се са стварношћу, најуспешније превазиђемо све своје проблеме.

Извор: Крстарица