Ka što si reako,cepati se od smeha možemo kao nenormalni zbog razloga koji nebi da pominjem.Zato nepostoji nenormalni osmeh,sreća i mir koji proizvodi unutrašnji izvor čoveka.

Jeste,ali zato sada dolazi žetva onog što su posijali.Sveštenici Hrišćanski i njihove crkve,koje su imali 2000 godina da učine svet onakvim kakvog je Isus Hrist tražio.A vidimo danas po plodovima šta je posijano.Zato  će crkva i njegovi sveštenici morati da polažu račune pred Isusom lično,kada bude uskoro došao.Najbolje da mi spoznamo volju Isusa i da postupamo po tome.A sveštenici i njihove crkve nek pravdaju koliko god hoće današnje stanje na zemlji,za koje su odgovorni.

Džaba čekaš.

Osim toga, ako uskoro dođe, ne brini, nećeš biti ništa više pošteđen od nas... Umrećeš i onda ćeš shvatiti da si se uzalud molio....

Ti očigledno jedva čekaš da rikneš 

A posle nama ateistima govore da smo suicidno depresivni...

A zbog čega si ubeđen da će baš tebe poštedeti?

Od nade se ne živi..

Da citiram jedan tekst iz novina,pa ti razmisli.
"Ljudi mogu da zive dugo bez svega, samo ne bez nade", komentarise dr Popovic, uz napomenu da "vecina ljudi tokom zivota pomisli na samoubistvo, ali od pomisli do samog cina je vrlo dalek put, koji se ne prelazi tek tako.

Osecanja                 Misli

Tužan, depresivan     „Voleo bih da sam mrtav“
Usamljen                  „Ne mogu više ništa da uradim“
Bespomoćan            „Ne mogu više ovo da podnesem“
Bez nade                 „Ja sam gubitnik i teret“
Bezvredan                „Ostali će biti srećniji bez mene“

A dali se živi od ovih osećanja i misli???

Pitanje je sta je pravi put. Onaj koji nam kazu da je ispravan ili onaj koji mi smatramo ispravnim.