Stalo mi je da znam i uporedim vasa misljenja i odnose sa vasim roditeljima!!!Razgovor sa decom (u pubertetu i sa  adolescentima)Da li im sve pricate!!Da li su vasi odnosi sa roditeljima kao sa drugom,drugaricom ili ste potpuno udaljeni od njih da sve vase tajne i ono sto vas muci poveravate drustvu??Da li se bojite komentara vasih roditelja zbog onoga cega ste ucinili??

Moje misljenje je da bi trebalo ostvariti kontakt sa roditeljima.Ali nazalost nisu svi roditelji isti i svako prihvata situaciju kako zeli ali to zavisi i od njihovog raspolozenja a i od samog pristupa(nacina razgovaranja).Volela bih da znam da li je neko od vas o prvom sex-u pricao sa nekim od roditelja?
Poslednje pitanje mi je jako vazno,jer se odnosi na mene!!

Hvala unapred!!!

Што мање знају мање их боли глава.

Sa roditeljima imam apsolutno drugarski odnos, nikakvi autoriteti i gluposti.. nikada me nisu kaznjavali ili bilo sta tako.. Ali ne, ne pricam im sve.. ustvari, jako malo toga im pricam.. Kao sto twice kaze, sto manje znaju, bolje po njih.. a i ne vidim zasto bi njih trebalo da bude briga za moj seksualni zivot, gde izlazim i slicno, dok to ne utice previse na moje "skolske" sposobnosti ili moj zivot na neki negativan nacin..


Ne, osim kroz zajebanciju.. naravno, nije da su iz zajebancije saznali bilo sta bitno..

Naravno da se ne poveravam roditeljima..

Ma upravu ste a koliko imate godina???

hm.. ne verujem da smo u pravu... Mislim.. nisam ja rekao da je to dobro.. 

Imam 18 godinica, pise u profilu.. ali dete sam u dusi

oni treba da budu autoriteti, mislim, ko ce ako nece oni, sve u situaciji da su zaista dobri i uzorni roditelji, meni je to ok. Meni je majka bila autoritet oduvek, otac samo u nekim domenima, ali autoritet svakako. To ne znaci da ne postoji drugarski odnos. Ko kaze da autoritet pobija drugarski odnos i obrnuto... sve se to moze zajedno sasvim lepo. U slucajevima gde moze naravno.

Ja sa roditeljima imam "drugarski odnos" u smislu da provodimo vreme zajedno, zezamo se, pricamo o gllupostima, cak i o nekim nasim problemima koji su ok da se podele medju roditeljima i decom. Neka moja intima je samo moja. To znaci da mi majka nikad nije bila najbolja drugarica kojoj sam pricala ko me je i kako poljubio iza skole. Cale mi je uvek vise bio ortak nego roditelj ... sa njim sam radila sve i pricala o svemu sto enma veze samnom licno ... imali smo i dalje imamo neke trenutke tipa pecanje, gde pricamo o politici i kog politicara treba obesiti za muda,kako, zasto i gde ...i slicne verijante. U principu sam misljanja da kome su roditelji najbolji drugari taj ce pre ili kasnije shvatiti da se grdno zajebao.

Ma ok. Nisam mislio u smislu da uopste ne uticu na mene, vec u smislu da nikada ne namecu svoje misljenje kao jedino ispravno.. Kazu kako oni shvataju situaciju, a na meni je da odlucim sta cu dalje... Eto, recimo kao sto si ti predstavila tvoj odnos sa ocem, tako sam ja sa oba roditelja.. kao sa najboljim ortacima.. Da li to treba da funkcionise tako, ne znam, ali kod mene radi savrseno..

to je ok skroz 
ja bih volela da su nam roditelji svima uzori na neki nacin, tj da vidimo u njima autoritete, da smatramo da su ispravno postupali, povlacili dobre poteze, uticali na nas maksimalno pozitivno i podsticajno a uz sve to i jos da nam budu ortaci sa kojima mozemo sve kao i sa ljudima nasih godina ... ali jebiga, to je bas retka prica i iskreno ne znam koliko je pozeljna ...

naravno da se ne povjeravam roditeljima u onom smislu u kom se povjeravam prijatelju.

iz objektivnih razloga.

nas odnos je dobar.beskrajno sam zadovoljna sa njim.
a razlog je sto od njih nisam pravila nista drugo do onoga sto oni jesu.
moji roditelji.

Imam potpuno razlicit odnos prema majci i prema ocu tj. mozda je ispravnije reci da su se oni razlicito postavili. Majka je uvek bila autoritet. Uglavnom je vodila racuna o nekim ozbiljnijim stvarima vezanim za mene, vaspitanje, obrazovanje itd. Otac mi je uvek bio ortak...znaci fudbalica, pecanje. Sto se tice poveravanja uvek sam ga izbegavao. Imao sam samo jedan veliki problem u zivotu i drago mi je da sam im se poverio....ne znam kako bi se zavrsilo da nisam. Mislim da ipak svako mora da proceni sta je neophodno da  znaju a sta je nepotrebno...

moje roditelje nikad nije preterano zanimalo sta i kako radim pa i nisam imao neku veliku potrebu da se poveravam....probleme sam uglavnom resavao sam i nisam trazio njihovu pomoc...
sad imam 31 godinu i jos sam ziv...znaci,sve je ok

Сами ми знамо како нам је са тобом па ти и даље мисли да је са тобом све ок. 

vala bas

Roditelj, a ne prijatelj!

Prijateljski odnos majki i ćerki donosi više štete nego koristi


Oštra ruka...  Ni u jednom  trenutku ne smete svom detetu da dopustite da prema  vama nema poštovanja

Neke majke vole da se druže sa svojim ćerkama, slično se odevaju, zajedno odlaze u šoping i na kafu, ali takve mame, upozoravaju stručnjaci, rizikuju da svojim ćerkama nanesu više štete nego koristi.

Psiholog dr Stefan Pulter tvrdi da je prijateljska veza majke i ćerki danas sve prisutnija i da se polako gubi pravi roditeljski odnos. On smatra da se na taj način mlađe generacije ostavljaju bez pravih smernica. Pulter tvrdi da posledice takvog odnosa mogu svakodnevno da se uoče, a da je pak takav scenario najprisutniji u krugovima poznatih osoba, u kojima se „slavna deca" ponašaju prilično slobodoumno.

Dr Pulter svoje teze potkrepljuje 25-godišnjim radom u porodičnim klinikama u Los Anđelesu, gde je imao prilike da se susretne s velikim brojem takvih slučajeva.

- Ta situacija je jasno vidljiva kod holivudskih glumica, njihove majke su im ujedno i najbolje prijateljice. Jedan od najnesrećnijih primera je Lindzi Lohan, čija je majka s njom često izlazila u provod i pila. Lindzi je poslednjih godinu-dve dva puta bila uhapšena i dva puta je bila na odvikavanju u rehabilitacijom centru. Pitanje je kakav je ona imala roditeljski uzor - rekao je psiholog Pulter, koji je objavio i knjigu na tu temu, nazvanu „Faktor majke".

On nadalje smatra da današnji roditelji koji se trude da svojoj deci budu najbolji prijatelji to čine zbog toga što su sami bili strogo vaspitavani, pa ne žele svojoj deci da pruže slično iskustvo.

- Međutim, činjenica je da dete treba roditelja, a ne još jednog prijatelja. Kad majka detetu postane najbolja prijateljica, to dete je izgubilo majku - smatra Pulter.

Sličnog mišljenja je i majka glumca Krisa Roka koja je vaspitala desetoro svoje dece i 17 usvojenih:
- Ni u jednom trenutku ne smete svom detetu da dopustite da prema vama nema poštovanja ili da vas doživljava kao najboljeg prijatelja. Svako želi da ga deca vole, ali roditeljstvo nije takmičenje u popularnosti. Ja ne želim 12-godišnjem detetu da budem prijatelj, već njegov čuvar, vodič i nadzornik - kaže ona.

Izvor: Press

Pa da....... svako je od vas upravu na neki nacin!Ali ono sto meni treba je da mi kazete ustvari kada ste imali prvo sexualno iskustvo,da li ste imali zelju da kazte nekome za to,da se poverite,da to podelite sa nekim ili ste precutali?????Stvarno mi je vazno da znam!!!Frka mi je!!!! PozZ svima:)

Наравно да сам имала потребу некоме да кажем.
Чак сам и мами рекла, мада је он то знала и без мог "признања". Ипак ме она најдуже познаје.

sve zavisi kakvi su ti roditelji likovi. vidis ja mojim nista ne govorim, razlog je jednostavan, uglavnom cuju neku svoju verziju price, bez obzira sto sam ja ispricao nesto drugo. naravno, kada napravim neku glupost koju moram da kazem, ja im to kazem, neke stvari se ne smeju precutati...

ma moji su primijetili kad me devojka ostavila,bio sam tuzan,nisam jeo,pio nista,lezao,slomljen,i povjerio sam se njima u svemu i sve im rekao,i bas je dobro ispalo,dali mi nekolko savjeta,govorili kako ce sve da bude i da cu se smijti svemu itd,i da ce normalno biti jos 10000 devojka dok se ne ozenim i ta sranja...i pomazu mi i sad! eto....valja ponekad,ako nece vam to donijeti stetu!

Meni su oba roditelja bila i jesu autoritet u nekom segmentu zivota sto ne mora da znaci da cu ja da radim kao sto su oni.....
sto se tice poveravanja neko je vec rekao bolje da sto manje znaju manje ce da ih boli  koliko god to cudno zvucalo tako je.
Ali kad imam neki ozbiljan problem prvo se obratim majci pa onda ako je potrebno nekome drugom jer ipak znam da je ona jedina koja me nikad nece prevariti. (otac mi nije medju zivima pa se nemojte cuditi sto ga nisam stavio) 

Ja nisam rekla svojoj mami, niti sam imala zelju ili potrebu. Sreca, ona nije debil pa zna i bez da joj kazem kako stvari stoje.

Moji su uvek mislili da njihovo dete ima pravo da svoju intimu zadrzi za sebe. Znaju da ne pravim gluposti, tako da nesto i ne umiru od straha. U stvari, slazem se sa Munkom