Nešto vrijedno divljenja

Ono što ljude čini da se osjećaju starima nisu godine, već zanemarivanje njihovog unutrašnjeg djeteta.

Kada bismo se malo zamislili nad svojim postupcima i nad motivacijom koja nas pokreće na djelovanje, iznenadili bismo se shvativši koliko toga činimo iz zavisti. Zavist je usmjerena egoistički, napadački i često uključuje svojevrsnu žrtvu. Npr. dečko koji je zavidan prijatelju zato što ima zgodnu djevojku najradije bi bio na njegovom mjestu, što znači da bi prijatelja na neki način (u psihološkom smislu) rado smaknuo. Korijen zavisti je u rivalstvu: ja sam bolji/bolja od tebe i to ću dokazati.

Osim te agresivne poruke, prema rivalu je u startu usmjerena i poruka obožavanja: "Bolji si od mene", što je zapravo mučna spoznaja koja potiče na borbu. Malo je onih koji su u stanju jasno sagledati svoja djelovanja pokrenuta zavišću, jer se uz zavist često veže sram (netko drugi je bolji, dakle ja nisam dovoljno dobar/dobra).

Cilj (zgodnija djevojka, veća kuća, ljepši vrt, brži auto, viša titula) zapravo je manje-više nebitan. Jednom kad se dođe do cilja, cilj više ne postoji. Cilj privlačno svjetluca sve dok izmiče. Svjetlucanje je u distanci, a ne u ostvarenju. Jednom kada se cilj (lansiran motivima zavisti) realizira, on potamni. Zgodna djevojka počinje biti naporna, velika kuća nije na idealnoj poziciji i oko nje stalno ima nekog posla, o vrtu se nema tko brinuti, brzi auto puno troši.

Nastupa frustracija iz koje se žeđa za novim izazovom, za novim svjetlucavim ciljem. Na taj način, zavist donosi i ushit i gorčinu. Glupo bi bilo reći da je to nešto krivo, nešto što u život unosi samo nemir i nezadovoljstvo. Zavist ljude motivira i na pozitivne promjene. Vidjevši nekog kako mu je u životu dobro, čovjek poželi da i njemu bude tako, pa pokušava smisliti načine kako da do toga dođe. Problem je u tome što zavist često vuče za sobom i želju da se sreća drugoga umanji, kako bi cilj bio dostižniji.

S druge strane, tu je divljenje – suprotnost zavisti. Čovjek bez kapaciteta za divljenje, bez sposobnosti da se nekim ili nečim fascinira osjeća se kao da je prazan, kao da život prolazi mimo njega, ništa ga ne dira. Divljenje je skromna otvorenost, priznanje da je netko u nečemu ´iznad´. A, realno gledano, uvijek je netko u nečemu bolji, sposobniji, vještiji, ljepši, interesantniji od nas.

Kada tom nekom tko je ´iznad´ pristupimo iz pozicije iskrenog divljenja, onda prestaje pozicioniranje i dolazi do svojevrsne podjele iskustva. Na primjer, ako ste zadivljeni nečijom vještinom letenja zmajem, slušajući o njegovim/njezinim iskustvima možete podijeliti tu fascinaciju koju vam osoba kroz razgovor prenosi. Poželite li nakon toga i sami letjeti zmajem, ta će želja biti puno čišća. Zasnivat će se na želji za iskustvom, a ne za samodokazivanjem ili postavljanjem na nečije mjesto.

Divljenje je pozicija djeteta – ono upija svijet, sve mu je novo i fascinantno. Ono što ljude čini da se osjećaju starima nisu godine, već zanemarivanje njihovog unutrašnjeg djeteta koje treba osjećaj zadivljenosti i čuđenja. Istražujući svijet iz pozicije "ne znam, želim te upoznati" hranimo svoje unutarnje dijete novim doživljajima. Problem je u tome što je mnogima, s godinama, sve teže reći "ne znam". A što više toga ne znamo, to je više onog što možemo upoznati, doživjeti, onog čemu se možemo diviti.

Tomica Šćavina
Poticaj

Decko koji zavidi prijatelju zbog neceg takvog ne zna ni sta je to prijatelj...

Ontopic...

Valjda je normalno da covek u zivotu ima ciljeve.. da se ne zavrsi sve posle prve sitnice...
Ima i onih koji tako funkcionisu ali ne mogu prihvatiti da je to neko pravilo...
A i nisam siguran da je kljuc svakog uspeha u rivalstvu...
Barem ja to ne dozivljavam tako...
Mogu da pogledam sta se desava okolo i to iskomentarisem kao fer ili nefer, ali to nece promeniti moju poziciju i uticati na to sta sam sebi zacrtao...

Ako primera radi hocu da imam BMW, ne radim to zbog toga sto Mika ima BMW a ja nemam, a ja sam bolji od njega, nego zbog toga sto mi se dopada BMW i zelim da ga imam zbog sebe, zbog izgleda, udobnosti, sigurnosti, kvaliteta i sl.

Tacno to, npr ako ja imam za cilj da odem u neko mesto, ili da zavrsim fax, i slicno nevidim kakve to veze ima sa zavisti ?
I ono uvezi rivalstva je pogresno na neki nacin, npr ako se ja takmicim sa prijateljom ko vishe dize na benchu ne iz razloga da bih to nekome nabio na nos, nego kao +jedan motiv vishe za napredovanje.. nevidim nista sta je loshe u tome ? hmm

Cini mi se da se text moze gledati iz vise uglova, i iz moga ugla je netacan..

Divim se kad je u pitanju nešto ostvarljivo.  Divljenje me motiviše da i sama uložim određeni trud da se ostvarim na tom planu. Ako je u pitanju nešto što ne mogu mikako da ostvarim, kao recimo da budem 20 godina mlađa, jednostavno se pomirim sa tim. Mada da se ne lažemo po nekad malčice zavidim onima kojima je nešto od Boga dato. Ali nikad nisam pala u napast da zbog toga pravim pakosti.

Дивим се људима који су успели у нечему чему и сама тежим, ипак не могу рећи да им малчице не завидим...али не на успехуи већ на раду, устрајности, понекад и срећи да до тог успеха дођу. Не бих рекла да је то нека малигна завист, већ онако, баш људска.
Таква врста зависти ме мотивише да кажем себи: " Е, могу и ја то!". Кад се дивим, дивим се из срца, искрено и не стидим се да то покажем.

Zavidite li drugim ljudima na njihovom uspjehu? Utječe li takav osjećaj na vlastito vrednovanje? Ako da, morate postati svjesni da takvim razmišljanjem trošite mnogo svoje energije i potencijala uzalud.

Kada sam bio treći razred osnovne škole učiteljica nam je jednom prilikom obećala kako će razred koji skupi najviše smeća, u akciji organiziranoj za čišćenje parka, umjesto matematike sljedeći tjedan gledati film. A trebate shvatiti da svi u to vrijeme nismo imali televizore i da je to bilo nešto zaista posebno. Na kraju dana u kojem smo svi dali svoj maksimum dok smo čekali objavljivanje pobjednika učiteljica je rekla kako smo svi skupili jednako i kako ćemo svi moći pogledati film. Osobno sam bio zadovoljan. Iako sam vjerovao da matematički nismo mogli svi skupiti jednaku količinu, nisam se protivio. Na kraju krajeva, svi ćemo pogledati film umjesto raditi matematiku. Nije bilo razloga za nezadovoljstvo, svi smo bili pobjednici. Ali očito, mnoga djeca su se uzrujala. Sjećam se kako je jedan dječak rekao: „Nije zabavno biti pobjednik ukoliko nitko nije gubitnik“. Neki su za vrijeme cijelog filma gunđali i nisu se mogli opustiti i uživati u filmu, nego su prigovarali zbog nepravde. Očito, mnogi nisu mogli uživati u osobnom uspjehu  ukoliko nisu iza sebe ostavili nekoga poraženog.

Naravno, bili smo djeca, ali dosta često primjećujem taj dječji um i danas kod odraslih i izgrađenih osoba. Ljudi su često nezadovoljni kada nema nikakvog razloga za nezadovoljstvo, kada su zapravo pobjednici.

Ako kod sebe često primjećujete kako ste zavidni drugima na njihovom uspjehu, upitajte se zbog čega? Je li  uspjeh te osobe na neki način potaknuo vaš neuspjeh? Je li zbog toga što vjerujete kako je uspjeh ograničen izvor i da su svi pobjednici na ovom svijetu vaši konkurenti? Je li zbog toga što mislite kako je život okrutan i kako svi drugi imaju više sreće od vas?

Po mome stavu to su najstrašnije misli koje možete imati i ako ih ne izbacite iz glave uništit će sve potencijale za sreću koje imate.

Naravno, svijet je pun kompetitivnih situacija: razgovor za posao, natječaj za stipendiju… Ali um stvara natjecateljske situacije i tamo gdje ih nema. Petica u školi je petica bez obzira bili vi jedini koji ste je dobili ili je svi drugi dobili. Povišica je povišica, nevažno dobio netko drugi višu ili manju od vas. Ako ste vi dobili onoliko koliko ste tražili nema nikakvog razloga za nezadovoljstvo. U takvim situacijama drugi ne determiniraju jeste li vi uspjeli ili ste izgubili. To ovisi samo o vama. Čak i u nekim visoko natjecateljskim situacijama, poput sportskih natjecanja, uspjeh u pravilu ima više veze s vašim stanjem nego time tko su vam protivnici.

Sljedeći put kada primijetite zavist prema drugom čovjeku sasijecite takav osjećaj u krojenu. Nemojte mu dopustiti da uzme maha, jer vas neće odvesti nigdje, ni donijeti vam ništa dobro. Umjesto da na uspjeh gledate kao čašu vode koju će osvojiti sposobniji predator, gledajte kao na nepresušan izvor.

Ako nekome drugom dobro ide, poželite mu sreću. Uživajte u njegovom uspjehu kao vlastitom. A vi se nastavite truditi kako biste i sami došli gdje je on.

 Covermagazin

Ispred prodavnice na Rudniku sam se zapricao sa drugarom, i nekako uspeo da zaboravim novcanik i dokumenta na krovu parkiranog auta ( inace 2 puta mi se desilo da zaboravljam stvari na krovovima tudjih automobila  ), stigao sam kuci, i mama mi sa vrata kaze da je covek iz Rudnika zvao, i ostavio adresu na kojoj mogu sve da pokupim...Novaca nije bila neka velika svota, par licnih dokumenata...E npr. postenje tog coveka je nesto cemu se divim...
Ili npr. devojka koja studira na mom faksu, govori tri jezika a u invalidskim kolicima je...

Sto se zavisti tice, mislim da je ona u ljudskoj prirodi, i da je treba zasluziti...Znash ono tipa vidish nekog prvi put na TV-u u vili sa bazenom, ili npr. asistent na faksu...Ne poznajes osobu, pocnes sa pljuvanjem, a sve vreme u podsvesti prizeljkujes da si npr. na njenom mestu...
Srecom, kod mene stvari teku malo drugacije, i ne prevazilaze granice uobicajene motivacije....

I divim se i zavidim.

nemam kome da zavidim jer sam najbolja u svemu, a divim se samoj sebi   


ima ona poslovica: kad prijatelj postigne uspeh, nesto u meni utihne ...

na zalost, osetila sam na svojoj kozi sta znaci kad ti najbolje drugarice zavide ... nije bilo razloga za to, ali ....

otprilike znam gde su mi granice, koliko mogu da postignem, kad i kako ... toliko sto se tice zavisti ...

a divim se ljudima koji imaju hrabrosti da urade nesto riskantno i uspeju u tome, a narocito onim ljudima koji savesni ...

Већина нас ипак има одређену дозу зависности, мада често то не желимо себи признати...

Завидим, рецимо, онима који имају исти циљ као ја, али га сплетом околности много лакше постигну, не јер су се више залагали, већ су једноставно имали више среће...
Дивим се људима који су постигли своје циљеве и који живе у складу са самима собом, без обзира на све околности...

Biti sretan zbog prijatelja
   

Kada smo bliski prijatelji s nekim intuitivno znamo kada mu je potreban zagrljaj, pomoć ili naše strpljenje da ga saslušamo. S druge strane, kada mi prolazimo kroz težu životnu fazu računamo na naše prijatelje, na njihovu potporu kada osjećamo gubitak, kroz bolesti ili neka druga nazadovanja u životu.

Svi znamo da biti dobar prijatelj znači biti tu kada nas druga osoba treba, međutim jednako je važno biti s prijateljima i u trenucima njihove radosti, kako bismo mogli s njima proslaviti i uživati u njihovom trijumfu.

Na kraju krajeva, s kim bi radije naši prijatelji proslavili svoju promociju, diplomu, zaruke ili dobre vijesti vezane uz njih i njihove voljene.

Za razliku od starih vremena kada se govorilo da se prijatelj prepoznaje u nevolji, danas nam je jednostavnije biti tu za nekoga dok prolazi kroz kriznu životnu fazu, nego se radovati s njim. Dosta često se u tuđoj radosti pojave tamne misli koje nam govore kako bi mi u tom trenutku trebali osjećati suprotno. Umjesto da slavimo s prijateljima, uvlačimo se u svoju rastuću bol. Bol se javlja ili iz ljubomore kako je prijatelj dobio nešto što mi nemamo ili ponekad i prijateljev uspjeh vodi do gubitka prijatelja na neki način.

Ili jednostavno možemo postati toliko zaokupljeni svojim životom da nam je teško biti tu za prijatelja ako mu sve dobro ide. Možda smo ponekad i toliko opterećeni  svojim problemima da nemamo želje slaviti s prijateljem jer nam nije ni do kakve zabave. Ponekad znamo uzimati i njihove uspjehe zdravo za gotovo, pretpostavljajući da dok smo tu za njih u teškim trenucima da smo iznimno dobri prijatelji.

Ipak, biti pravi prijatelj uključuje i biti tu u dobrim vremenima. Sreća i uspjeh mogu biti potpuno prazni ako nemamo nikoga s kim bi ih podijelili, a tko može bolje otplesati s nama ples pobjede od naših prijatelja.

Odvojiti vremena za prijatelje u našim užurbanim životima kako bismo proslavili njihove sretne trenutke je prekrasan način na koji im pokazujemo kako nam je stalo, a kroz želju da prisustvujete u sretnim trenucima u njegovom životu i prijatelj vama pokazuje kako vas cijeni.

Ponekad sreću zbog tuđeg uspjeha možemo osjetiti tek kroz slavlje, pa se prisilite otići ukoliko ste pozvani čak i ako vam se ne ide, jer možda tek tamo shvatite koliko vam je istinski drago zbog njihovog uspjeha.

Covermagazin
 

Pogled u zavist      

      Koliko smo puta pomislili kako je neko nama blizak ili neko ko živi blizu nas nešto nezasluženo dobio, postigao ili bolje i lakše u životu prošao od nas? Koliko puta smo se lažno osmehnuli i rekli "Baš mi je drago što si to dobio dobila, uspela, ostvarila.." ? Tada nas je obuzela negativna emocija koju nazivamo zavist.

Zavist se manifestuje u neprijateljskom stavu i osjećanju prema drugima koji imaju nešto što smatramo da pripada nama. Spada u grupu negativnih, emocija kao što su: strah, ljutnja, tuga, mržnja i ljubomora . Manifestuje se različito u odnosu na događaj i sadržaj, od blagog nezadovoljstva do otvorene verbalne agresije okrenute prema drugim ljudima.

Društveno je nepoželjna pa se uglavnom prikriva u zavisnosti od veštine iskazivanja pojedinca,njegove mogućnosti  kanalisanja i opšte mere kontrolisanja sopstvenih emocionalnih reakcija. Ispoljavanje zavisti inicirano je vaspitanjem roditelja i uticajem drugih grupa ili autoriteta i aktuelnog vrednosnog sistema kojeg forsiraju mediji kroz statusne simbole.

Svojim racionalnim stavom i kontrolom možemo uveliko smanjiti intezitet ove emocije kako bi se osećali mogo bolje i zadovoljnije. Kod pojave zavisti dobro je prikupiti dovoljan broj informacija i proveriti njihovu tačnost, razmotriti moguća značenja,  čuvati se prebrzih interpretacija i zaključaka.

Uvek kada pomislim na zavist setim se jedne priče koju sam čula još u detinjstvu.

U bolnici, u jednoj sobi leže dva nepokretna bolesnika, jedan do prozora a drugi do vrata. Teške dane i bolove, dugo vreme i loša raspoloženja doživljavaju zajedno. Povremeno po malo razgovaraju. Jednog dana bolesnik kraj prozora uzvikne » Jao kako je lepa žena na trgu!« „Kakva žena ?« pita drugi. »Prelepa plava u crvenom kaputu«, »Evo prilazi joj jedan muškarac.....«, »I šta je dalje bilo?« pita bolesnik kraj vrata? Bolesnik kraj prozora nastavlja priču. i ova divna činjenica ulepšava im dane a događaji na trgu skraćuju im vreme.

Posle izvesnog vremena bolesnik kraj vrata postaje neraspoložen i tužan, krivo mu je zašto on nije smešen na krevet do prozora, pa da uživa u pogledu  i događajima na trgu.

Njegove misli u smeru zavisti i ljubomore sve više se produbljuju kao njegov sve grublji odnos prema sobnom kolegi. Posle par dana bolesnik kraj prozora umire, a drugi moli da njega prebace na taj krevet. Sav srećan kada se smesti pogleda kroz prozor! Ali avaj, tog trenutka ugleda samo sivi prazan zid susedne zgrade.

Divna Gavrilović, psiholog

ni jedno ni drugo ..... srecan sam onim sto postizem u zivotu ....

Nisam preterano sklon ni da zavidim ni da se divim,umeju da me zadive sposobnosti koje cenim,dostignuca skoro nikada.

Same here ..

Cela ta prica o ljubomori i kako je ukloniti meni izgleda suvise podjednostavljena.  Zavist nije uvek uslovljena tudjim uspehom, nekad nas  prijatelj osujeti svojom potrebom da se nametne kao bolji, superijorniji a kako u svetu postoje jaci i slabiji, kako protumaciti negativno raspolozenje onog koji je slabiji i dolazi u takve situacije.  Mogli bi da kazete da takvo prijateljstvo nije pravo, al onda govorimo o idealnom prijateljstvu.

Zavist kao dobar pokazatelj

Zavist nije nužno loš osjećaj. Ako nije popraćen namjerom zločestog djelovanja prema osobi ili stvari prema kojoj ga osjećamo, može nam biti od velike koristi za naš osobni razvoj.

Slijedeći put kada osjetite zavist zapitajte se što uzrokuje takav osjećaj. Pitajte se iskreno je li vam samo krivo zbog toga što je netko uspio, dobio nešto ili ostvario, jer ne želite da on to ima  ili ste zavidni zato što to želite i vi, a nemate... Ako je vaš odgovor da i vi to želite, taj osjećaj može vam biti pokazatelj jeste li dobro postavili vaše ciljeve. Bit će vam znak da se trebate zapitati idem li u onom smjeru u kojem moje «unutarnje ja» želi.

Na primjer, ukoliko vam je cilj oduvijek bio imati uspješnu karijeru ili postići najbolje u poslu kojim se bavite, čak ste i poprilično zadovoljni do sad napravljenim, međutim svaki put kada vam netko pokaže prsten i objavi zaruke vi pozelenite od zavisti, možda je to znak da ipak karijeru trebate staviti u drugi plan i posvetiti više pozornosti vašem ljubavnom životu. No, to se ne mora nužno odnositi na tako velike stvari poput diobe ljubav/karijera (što osobno smatram da i nije dioba jer ljubav nam se događa ili ne događa i malo na nju možemo utjecati).

Osjećaj zavisti možete pozitivno usmjeriti čak i u nekim svakodnevnim situacijama. Ako ste zavidni ili možda malo prečesto komentirate kolegicu uvijek savršeno odjevena dolazi na posao, trebali bi ste početi eksperimentirati  sa svojim odijevanjem. Ne kažem da biste trebali kopirati njen stil. Možda samo podsvjesno želite izgledati mrvicu privlačnije pa pokušajte...

Zato slijedeći put kada osjetite ljubomoru ili zavist, nemojte se odmah lupkati po prstima, dopustite takvome osjećaju da se razvije u pravom smjeru i izvucite korist iz njega.

Izvor: Covermagazin

Најлошији део људске природе

ЗАВИСТ ЈЕ ЧУДНА БОЉКА

Да ли је човек суревњив на нечији успех или некога гледа попреко зато што живи срећно и испуњеним животом?


Илустровао Добросав Боб Живковић

Завист је једно од најраспрострањенијих осећања, али истовремено и оно које показујемо с највећим оклевањем. А како и не бисмо? Од седам смртних грехова, завист је једини због кога ћемо се увек осећати лоше (за разлику од, на пример, прождрљивости). Док ми сикћемо и зеленимо, неко ниже успехе и добија оно што бисмо желели за себе: новац, углед, омиљеност. А сама чињеница да презиремо некога због онога што сами нисмо успели да постигнемо, чини нас још неуспешнијим у сопственим очима.
Историја нам казује да је ова ружна побуда била покретач неких веома значајних догађаја. Микеланђело је унајмљен да ослика Сикстинску капелу на захтев архитекте Брамантеа који се надао да Микеланђелова даровитост неће толико да заблиста ако се окуша у послу у коме није имао много искуства. Тако и ми данас покушавамо да наудимо онима којима завидимо, и готово увек на сопствену штету. Зашто? Онај који завиди жели по сваку цену да осујети објекат свог презира и при том губи моћ здравог расуђивања. Не каже се без разлога да је неко „слеп од зависти”. Завидљиве особе обично сматрају да је туђ успех незаслужен, док свој истичу као потпуно оправдан.
Психолози тврде да завист настаје из несигурности. Кад разочарани у сопствену вредност уочавамо прижељкиване способности у другима. Али, то је само једна страна медаље. Завист, као и многе друге мане, чини неизбрисиви део људске природе. Присутна је и у библијским причама и грчким митовима. Каин је убио Авеља јер је био љубоморан на пажњу коју је бог поклањао његовом брату. Врховно божанство Грка Зевс толико је завидио савршености и срећи људских бића да је решио да их раздвоји. Зато свако од нас мора у животу да тражи своју другу половину. Ту долазимо до кључне ставке у покушају да објаснимо завист. Не завиди се толико на успеху, колико на срећи и испуњености. По тврдњама Платона, Сократ је постао жртва оптужби моћних демократа само због зависти коју је изазвала његова мудрост.
Вероватно најславнија прича на тему зависти је она о Моцарту и Салијерију. Иако се заснива на пуким оговарањима, она су била довољна да надахну руског песника Пушкина да 1830. напише кратку драму у стиховима. У овом комаду Салијери, пун зависти према младом музичару, наручује од њега реквијем с намером да га после изда као свој. Завист је нешто што прати особе обдарене посебним даром. И не завиде им увек они који га немају. Напротив, изгледа да надарене особе из супарништва црпе снагу за нове успехе. Тако је међусобна завист подстакла Вердија и Вагнера да стварају ремек-дела.
Чувени филозоф Бертранд Расел каже да је завист један од најјачих узрока људске несреће. То је општи и можда најлошији део људске природе. Не само да је завидљива особа несрећна због своје зависти, већ жели и да нанесе зло другима. Иако негативна, за Расела је завист била покретачка снага иза успостављања демократског система и морамо је истрпети уколико желимо да достигнемо већи степен социјалне правде. За многе социологе је завист према моћи и богатству оних који држе власт била та која је довела до рушења и успостављања нових политичких система кроз историју. Тежња ка једнакости заправо је покушај да осујетимо друге да имају више од осталих.Ма колико се трудили, не можемо да умањимо значај зависти у кројењу људске судбине. Она је дубоко усађена у поре цивилизације и утиче на наше поступке много више него што бисмо желели да признамо. Можда не можемо да је отклонимо, али можемо да се потрудимо да будемо они којима ће други завидети.


5 жена којима највише завидимо
Анђелина Xоли је жена којој највише завидимо, како због лепоте тако и због мужа који је један од најпожељнијих мушкараца на свету. На другом месту је Xенифер Анистон, претходна супруга Бреда Пита. Затим Никол Кидман и Лиз Харли, британска глумица и жена милионера Аруна Најара. На последњем месту је глумица Валерија Голино која се нашла на овој листи зато што, иако већ у зрелим годинама, има младог и привлачног вереника.

5 мушкараца којима највише завидимо
Мушкарац коме највише завиде на планети је Бил Гејтс. Поред тога што је неприкосновени господар рачунарског царства, Американци би волели да им буде председник. Не само због богатства, већ и због сигурности коју улива. Поред новца завист изазивају лепота и успех код жена. Тако су се на овој листи нашли глумци Данијел Крег, Бред Пит и Xони Деп. Пето место припада француском председнику Саркозију који, поред политичке моћи, има за жену бившу манекенку.

Извор: Политикин забавник

Дивим се лепоти у сваком њеном појавном облику.
Завидим људима који умеју да буду дрски и арогантни, јер ми то недостаје.

  jedino sto moze da me zadivi  to je  necije  postenje i nepotkupljivost , a  zavidim  svim srecnim porodicama .