Kako mozes to da kazes? Kakav psiholog. Bas si bezdusna. Znas da ovde ljudi vole da pate transparentno.

Jasta.. a i zene su krive za sve.

Ne, ne, muškarci su

Normalni ljudi nisu mazohisti. Predju se jer su na kraju ipak samo ljudi pa nacine gresku ali znaju da budu zreli i jaki pa da nadju izlaz iz greske.

A dobila je i utehu i odlicne savete pa neka odluci sta ce i kako ce. Ne mozemo voditi nicije zivote osim svojih i na nama je da damo savet a na toj osobi sta ce raditi sa istim.

Pocinjem da kapiram da ima neki zestok filter u mozgu... ali.. nema veze...


Ljudi su spremni da vide samo ono sto zele da vide...
Ne postoje normalni ljudi. Svi smo mazohisti u nekoj tacki.

Ajmo raja fajront. Pacijent je odavno pobjegao, ostali smo samo mi pametni da se svadjamo oko terapije.
Nego vidjeh novu temu "Psiho ambulanta" pa se sjetih onog razcupanog doktora iz Laze, koji je svoje pacijente na hodniku presretao sa pitanjem:
"Jesi karo ti nesto? Nisi! Pa nije ni cudo sto si lud! Ajd, blago meni, idi nadji nesto, pa kad uradis dodji opet, da popricamo!"

Pa samo da pitam jel to taj vid savjetovalista ili

"Svi smo mi pomalo ludi. Ja se brinem za one normalne".  

Pa kazem, ljudi smo. Samo sto to ne znaci da to tako trebamo da radimo i da tezimo ka tome...

@ivanatanasijevic

Ne mozesh da mu pomognesh, ali mozesh sebi...bezi,  bezi i ne okreci se.
Narkomanija nije neshto shto prolazi, nikada vishe nece biti isti, niti cesh ga ti ikada gledati istim ochima.


@Anea


   e bash nije tako

Da koristim Fejsbuk, tamo na leto bih promenio status u: just buried ...ovaj... married.
 

Svaka cast, ali ta izreka znaci da ako posle nekog vremena ne pocnete bar da zivite zajedno, ode sve....

A ti si taj miner svih mojih napora. Ja pricam, pricam, prica - taman dignem moral, jednoj maloj, kad ono, drugi put kad je vidim, ono opet nos do poda.

Batali se tih babskih prica, ko zna u ovom ludom vremenu sta ce da uspije a sta ne. Prije neki dan slusam gospodju, od svojih 60 godina. Ona prica kako je sa 23 vidjela svog buduceg muza, oficira, na nekoj zabavi. Smuvali se oni - ljubili se samo, majke mi, on otisao u Bar, na sluzbu, dopisivali se 3 mjeseca - vidi ona, nema vajde od dopisivanja, zapali za njim i vjenca se. Godinu dana kasnije prvo derle, a onda jos 30 godina zadovoljnog bracnog zivota - do groba sto se kaze.

Elem sto se dugih veza tice, moj stric se zabavljao 40 i kusur godina. Umrli su, vjencali se nisu. Zivjeli su zajedno samo zadnjih 7, kao podstanari u izbjeglistu. Ona je znala da ne moze da ima djece, a on je bio tezak alkos i kockar, pa je ona forsirala da zive odvojeno, da svakom ostane njegova garsonjera, u slucaju da se jedno od njih dvoje opameti. Nikad nisam upoznala dvoje ljudi koji su se vise voljeli od njih dvoje. I posteno receno, dvoje ludjih od njih dvoje, ali ono svaka serpa nadje poklopac i sl.