Без обзира колико новца имам на располагању у том тренутку, не бих дала на пример 1500€ за ципеле.

to je vec mnogo ali 5000 bih dala kad bih imala 

Не би веровала колико људи (читај жена) би без имало гриже савести дало толики новац.
Ја размишљам другачије. Боље да себи купим нешто јефтиније, а да остатком новца  усрећим некога ко за то може купити себи нешто заиста потребно.

Ja bih na primer dala 12 000 za farmerke, 7 500 za cipele, 4 500 za neku elegantnu majcu, bluzicu, to su mi neke razumne cene, ali skoro nikad nemam 30000 kod sebe da kupim sve to. A dala bih i vise, ali pominjem te cene jer sam nailazila na njih kad sam htela nesto da kupim.Ali ne bih kupila samo farmerke ako imam 12000, osim ako mi se bas izuzetno svidjaju, ako sam zaljubljena jednostavno u njih, nego bih kupila farmerke, cipele i majcu ako sam to htela, ili farmerke i cipele, ili cipele i majcu...

kad bih imala dala bih za nesto sto mi se posvidja - bez da razmisljam. sad ne mogu, ali bice dana 

Moji mama i tata stalno pominju neku stednju i grizu savesti za davanje para a mene to nista ne dotice, i to sto ti pominjes, kupovanje potrebnog, a onda svi koji poznaju i mene i njih automatski racunaju kao da sam i ja ista takva, i onda je meni, ranije kad sam se druzila sa takvima koji njih slusaju, bilo mnogo smarajuce kad podjem u kupovinu sa nekim a taj neko mi kaze "Ovo ti je jeftinije", po ceo dan moram da objasnjavam da me uopste ne zanima sta je jeftinije, i da necu da zurim jer uzivam u kupovini, i da ne moram da kupim nista ako ne nadjem tacno ono sto mi se svidja, na primer, nije mi vazno ako sam krenula u kupovinu a vratim se praznih ruku, oni se uvek povode za nekim porodicnim navikama, ako moja mama trazi jeftinije i voli da se vrati sa punom kesom a nervira se kad ne kupi nista jer nije nasla nesto sto joj odgovara, to ne mora da znaci da cu i ja tako.

nosim

nosila sam nekada,sada vise ne.pogodite zasto?

koliko puta imam prava da pogadjam   

pogodila si!