Догађај са суда

На суду тужилац позове свог првог сведока, једну стару бакицу од отприлике 80 година и упита је:
- Госпођо Смит, познајете ли ме?
- Како вас не бих познавала, господине Џоунс?
Знам вас још као дечака, али морам вам искрено рећи, да сам се у вас јако разочарала.
Лагали сте, варали своју жену и уопште трачали сте људима иза леђа и манипулисали њима.
Ви мислите, да сте велика фаца, а у суштини немате мозга колико ни мушица без главе.
Да, ја вас добро познајем.

Тужилац збуњен није знао шта да уради, па упита:
- А познајете ли, госпођо, браниоца?
- Да, познајем и господина Бредлија, док је још био младић.
Он је ленштина, превртљивац и има проблема с алкохолом.
Не може успоставити нормалан однос ни с ким, а бије га глас најлошијег адвоката у држави.
Да не спомињем, да вара своју жену с три остале, међу којима је и ваша жена.
Да, добро га знам.“

Бранилац само што није добио инфаркт.
Судија нареди обојици адвоката да приђу и тихим гласом им рече:
- Слушајте, вас два идиота,
ако било који од вас упита бабу познаје ли мене,
иде на робију.