Da li je uvođenje vaučera korak ka boljem obrazovanju?


Sistem obrazovanja u Srbiji neophodno je reformisati i poboljšati, ocenili su danas učesnici panel diskusije "Vaučeri u obrazovanju - za i protiv", ali su ostali podeljeni u stavu na koji način bi se kvalitet obrazovanja mogao podići na viši nivo.

BEOGRAD - Sistem obrazovanja u Srbiji neophodno je reformisati i poboljšati, ocenili su danas učesnici panel diskusije "Vaučeri u obrazovanju - za i protiv", ali su ostali podeljeni u stavu na koji način bi se kvalitet obrazovanja mogao podići na viši nisvo.

Na skupu, koji je organizovao Libertarijanski klub (LIBEK) najavljeno je i da će se predstavnici te organizacije naredne nedelje sastati sa predstavnicima Ministarstva prosvete, kojima će predstaviti predlog javne politike o upotrebi obrazovnih vaučera kao instrumenta za finansiranje osnovnih škola.

Predstavljajući predlog javne politike Mihajlo Gajić iz LIBEK-a rekao je da uvođenje vaučera u osnovno obrazovanje podrazumeva da svaka porodica dobije vaučer na iznos od 110.000 dinara od države i da bi tim novcem plaćala obrazovanje dece u bilo kojoj ustanovi, državnoj ili privatnoj.

Ukoliko bi broj zainteresovanih đaka bio veći od mesta kojima određena škola raspolaže, kako je rekao Gajić, organizovala bi se lutrija.

Cilj uvođenja vaučera je, kako je dodao, da se poveća konkurencija između osnovnih škola, čime bi se, kako tvrdi, podigao kvalitet obrazovanja, efikasnija kontrola troškova i uštede u državnom budžetu.

Kako je rekao, najveći problemi srpskog obrazovnog sistema su visoki troškovi, slabi rezultati koje naši učenici pokazuju na testovima, ali i slaba uključenost roditelja.

"Raste broj nastavnika, ali se smanjuje broj đaka. Skoro 40 odsto nastavnika u osnovnim školama, nema pun fond časova... Naš obrazovni sistem mora da se menja, a uvođenje vaučera doprinelo bi boljem i efikasnijem sistemu, ali i uštedama u budžetu, iz kog se sada izdvaja nešto više od 73 milijarde dinara za prosvetu", ocenio je Gajić.

Da je srpski obrazovni sistem potrebno promeniti i da bi njegovom poboljšanju doprinelo uvođenje vaučera smatra i poslanik i profesor na FPN-u Vladimir Pavićević, koji je naveo da je "obrazovni sistem u Srbiji razoren".

"Potrebna je reforma sistema, usmeravanje ja društvu znanja. Uvođenje vaučera dovelo bi konkurencije u obrazovanje i ne vidim zašto bismo bežali od toga. Moraju se smanjiti troškovi, a poboljšati kvalitete obrazovnih usluga", rekao je Pavićević.

Profesorka Filozofskog fakulteta i bivša državna sekretarka u Ministarstvu prosvete i obrazovanja Tinde Kovač Cerović, smatra, međutim, da srpskog obrazovnom sistemu neće pomoći uvođenje vaučera, rekavši da to nije nikakav "čarobni štapić".

"Slažem se u opisu problema u obrzovanju, ali u pozadini tih problema leže strukturalni problemi, i treba razmotriti više alternativa. Jedna od mogućnosti je izdvajanje šest odsto BDP-a za obrazovanje. Vaučeri nisu čarobni štapić", ocenila je ona.

Kovač Cerović je dodala da je protiv uvođenja vaučera, jer dovode do segregacije, i otvaraju mogućnost da škole mogu da biraju koga će da prime, te da će "romska i  siromašna deca biti diskriminisana".

"Nemojte da, rešavajući sadašnje probleme obrazovanja uvođenjem vaučera, napravimo nove probleme u budućnosti", rekla je Kovač Cerović.

Izvor http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=187440

Зашто би држава плаћала неком школовање у приватној установи  ?

Mozda zato sto se tako daje mogucnost nekome slabijeg materijalnog stanja da dobije bolje obrazovanje...

Sto je dosta lepo razmisljanje u teoriji. U praksi vec ide malo drugacije pa bi morao da reformises ceo sistem od temelja kako bi odvojio "zito" od "kukolja" pa znao sta su bolje a sta gore skole, sta, odnosno koji kvalitet obrazovanja i obrazovnog kadra nude, platio taj kvalitet  itd. Tj. u teoriji deluje super, ali u praksi makar kod nas je neizvodljivo. 

Овакву глупост скоро нисам чуо. Какво подизање конкуренције међу школама? Невероватно! Па ово ако заживи има да буде проневера новца до 101 и назад и има ситуација још гора да буде.
Треба другачија реформа нашем школству. Као прво и прво да се господа ученици мало стегну а не да буду заштићени ко поларни медведи. Највећи проблем је што у оваквом систему наставник или професор не може научити дете. Ту ти је главна фора што је професор ту да подстакне дете да учи међутим, захваљујући томе што ученици имају превелика права, професор ту не може ништа односно може да се послужи методама које не дају никакве резултате.
Ово по данашњим школама је катастрофална ситуација, не знам пре како је било.

Са једне стране је добра идеја, у смислу да ће поједини наставници коначно морати да укапирају за шта су плаћени и од кога су плаћени. Такође и директори. Али, као што рече Марко, немогуће је надоградити тај систем на постојећи, мора од темеља тако ствари да се поставе, а за то ови нису способни.

А извини окле теби идеја да се ја зовем Марко?

 

Хахаха а причаш за њега.... лол... ја се истриповао нешто пошто сам и ја нешто слично рекао у мом посту...
Збунао сам се мало 

Škole sa gazdama

Predložene izmene zakona uvode privatno-javno partnerstvo u obrazovanje. Ulaganjem u zgradu, opremu ili u razvoj, kompanija postaje suvlasnik. Novca u budžetu malo, saradnja dobrodošla

DRŽAVA i privatnici moći će zajednički da osnivaju vrtiće, osnovne i srednje škole. Kompanije će, ako ulože zgradu ili opremu, imati mogućnost da postanu suvlasnici školskih institucija. Tamo gde nema dovoljno vrtića, privatnik će moći da ponudi prostor, Ministarstvo prosvete obezbedi vaspitače i plate za njih, a prihod ubiru zajednički.

Ovo su neki od predloga koje bi trebalo da uvede model javno-privatnog partnerstva u školstvu, koje predviđaju predložene izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. U toku su javne rasprave o ovom zakonu, a na jesen bi trebalo da bude usvojen.

- Zakon samo predviđa tu mogućnost, detalji će tek biti razrađeni podzakonskim aktima, na kojima će se ubrzano raditi. Analiziraćemo modele evropskih zemalja i primeniti za nas najbolje odredbe - objašnjava Mirjana Bojanić, posebna savetnica ministra prosvete. - Najlakše će biti ovaj model uvesti u predškolsko obrazovanje. Sredstva u budžetu su mala, nedovoljna za velike investicije, tako da je saradnja sa privatnim sektorom dobrodošla.

Naša sagovornica objašnjava da bi to moglo da znači da neko da zgradu za vrtić, čime bi postao suvlasnik i zajednički bi upravljali. I u srednjim školama bi to moglo da bude primenjeno, recimo tamo gde kompanije žele da ulože u opremanje stručnih škola za određene obrazovne profile. Društveno odgovorne kompanije mogle bi da učestvuju i u pobošljanju rada osnovnih škola, čime bi postali nekim delom suvlasnici.

Određene kompanije već učestvuju u obrazovanju, ali većinom kroz donacije, jer nemaju zakonski okvir da budu ravnopravni partneri državi. U obrazovanju pivara, mašinskih radnika, tekstilaca i još nekih profila, direktno ulažu kompanije koje te đake potom zapošljavaju.

Osim iz ugla države, i iz perspektive poslodavaca ovaj predlog deluje korisno. U Uniji poslodavaca Srbije kažu da se već desetak godina zalažu za takav model, posebno za uvođenje dualnog obrazovanja.

- Državni obrazovni sistem je inertan, glomazan i svaka promena traži mnogo vremena, a privreda ne može da čeka duge procedure uvođenja novih smerova i udžbenika - smatra Ivan Kovačević, zadužen za sektor obrazovanje u Uniji poslodavaca Srbije. - Postoji i deo obrazovanja koji je nemoguće utemeljiti u redovan obrazovni sistem, kao na primer obrazovanje u oblasti informacionih tehnologija. Dok budu odobreni nastavni programi, tehnologija je već prevaziđena, a udžbenici deo istorije. Naravno, ne može ceo sistem da bude javno-privatno partnertstvo, ali treba iskoristiti tu mogućnost tamo gde bi bilo korisno.

DUALNO OBRAZOVANjE

Ivan Kovačević kaže da bi deo ovog modela moglo da bude i dualno obrazovanje, kao i u Nemačkoj i drugim evropskim državama. Evropa, kaže, nema vremena i novca koje će da troši na sistem koji obrazuje neproduktivne kadrove. Oni školuju đake za tržište rada. Zato kompanije ulažu sredstva, opremaju školske radionice, a daju na raspolaganje i svoje industrijske pogone za đačku praksu. Tako postaju partneri u vođenju određenih obrazovnih profila.


Izvor http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:555919-Skole-sa-gazdama

А која то држава на свету плаћа некоме да иде на приватни факултет?

Знам да неке фирме стипендирају екстра талентоване да би ишли на Харвард или Принстон али још нисам чуо да Стејт Департмент стипендира црнче из Батон Ружа да се школује на Јејлу
Мада...можда и грешим