pa kao shto si i sam primetio dajte novac ,a ne skupljate ga . preporuchujem ti da pochnesh da vezbash to provlachenje kroz iglene ushi ...

Samo da vas pitam: kakav greh ustvari donosi bogatstvo? Postoje dobri bogati ljudi, nisu svi pohlepni i zli, kao sto ni svi siromasi nisu dobri.

onaj ko skuplja bogatstvo je okrenut ka materijalnom ,i kod njega se neizbezno razvija egoizam (moje-nije tvoje  ) . prema tome , ne moze da shvati punu istinu isusove poruke  ...

Komunista kaže - Sloboda bez novca!
Neka hvala na ponudi.
Kažem ja - Sloboda od novca!
Da uvek imam koliko mi treba i da me nedostatak novca u tome ne sputava.
Eto, baš mi se pije kafa u Veneciji, ali avaj, nemam novca!
Novac je čist, ljudi su prljavi.

Interesantna mi je ova Starozavetna molitva Bogu:

"За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:

1) Таштину и реч лажну удаљи од мене;
2) сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,
   Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ?
   Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог."

Није у самом богатству проблем, већ у односу који имаш према њему.
Ако ти непрестано бдиш над тим како да сачуваш и и увећаш своје богатство, ти си роб блага, потпао си под порок среброљубља, а он ће скоро као по правилу, изазвати још неке пороке, јер су пороци, односно греси, везани као алке на ланцу.
А ако си свестан да то благо поседујеш да би своје ближње помагао, слободан си од замке које грех среброљубља покушава да ти намакне на врат.
Господ Исус Христос је желео да људе ослободи од робовања греху, а ако ти своје благо користиш у складу са Божијом вољом, односно помажеш своје ближње, на добром си путу.
До спасења се долази одрицањем, а ово одрицање се односи и на богате и на сиромашне.
Ако је неко хришћанин, и део Тела Христовог, Цркве, онда, како он може да живи у изобиљу, а да његова браћа и сестре пате у немаштини? Ако је стварно решио да пође путем Богочовека, неће остати каменог срца на потребе своји ближњих. (нисам ја потпуно слободан од овог греха, јер само део свог имања делим са другима; Господе Исусе Христе смилуј ми се грешноме, смилуј ми се и помози да ми срце постане мање тврдо и уши мање затворене, за вапаје људи...)
Дакле, није проблем у благу, већ у себичном и саможивом односу према Богу и ближњима.
А ако почнеш да побеђујеш свој егоизам, све ћеш више раздавати вишкове ближњима, тако да ћеш временом схватити да већина ствари које ти се чине неопходним, представљају таштину, па ћеш почети све више да се испуњаваш бригом за своје ближње, љубав ће испуњавати твоје срце, а можда, са Божијом помоћи, успеш и свег имања да се одрекнеш и кренеш, радосно ка Царству Божијем.

Блаженије је давати, него примати.

Upravo to i kazem, bogatstvo je blagoslov kad ga koristis za unapredjenje, razvoj, zdravlje i pomoc. Kad se novac koristi u dobre svrhe, on opravdava svoje postojanje. Kad novcem pomognes siromasnom da zavrsi skolu i napreduje u zivotu, kad das bolesnom za lecenje, kad njime na bilo koji nacin nekom pomognes, onda je blagoslov. Ako ga umnozavas samo da bi ga imao vise i tako se osecao mocnim, kad-tad te sreca napusti. Bogatstvo nije moc, vec iskusenje.

To jeste dobro Livi, mada i tamo moze da ima sujete, i to kakve. Zavisno.

Ne pomazem drugima da bih se ja osecala bolje, vec da bi se drugi osecali bolje. Moji su govorili da je sreca roditi se i ziveti u izobilju, ali da je ta sreca prava samo ako se deli i ako se  to obilje deli sa drugima. Materijalno bogatstvo moze da unisti coveka, ali moze i da pomogne mnogima.

  pa niko ne moze da bude bogat ako ne vodi rachuna o svom bogatstvu  ,pogotovo u danashnje vreme  . mislim ,moze ali bi za 2 meseca ostao bez para 

 isus je rekao onom mladom bogatashu da razdeli sve shto ima ,a ovaj je otishao od njega tuzan jer je mislio da moze da kupi carstvo nebesko tako shto ce podeliti par milostinja - to je otprilike isto kao kad bogatash plati porez drzavi da bi ga ona shtitila