Meni je samo cudno kako subota nije vise zastupljena,ali ok,Boga svako treba da dozivi na svoj nacin, cak mozda i najbolje bez crkvene interpretacije vec sam da sam sve zakljuci.Svetkovanje nedelje je nesto sto smo mi sami sebi namatnuli(opravdano se slavi vaskrsenje ali je potisnulo subotu,dan odmora u Bogu),cak i Isus je subotom isao u sinagogu i citao sveto pismo.I sam je rekao da nije dosao da promijeni zakone vec da ih ispuni.

 Када се говори о смислу шестоднева разликујемо две велике групе тумачења шестоднева, које на различите начине интерпретирају његов смисао.
Прва група јесу такозвана "реалистична тумачења шестоднева", где се подразумева да су у шестодневу описани конкретни, историјски догађаји који су везани за постанак универзума, нашег света, и нас самих. Међу њима разликујемо, најпре, буквално тумачење или дословно, или тумачење које подразумева "фиат" стварање.
Друга теорија јесте "теорија рестаурације" или "реституције" или "геп теорија" (геп је неки процеп или јаз или понор или размак или неки прекид). Ова теорија подразумева стварање и поновно обнављање. Трећа теорија јесте "теорија конкордизма", која у себи има инкорпорисане једну од две теорије: или теистичку еволуцију или прогресивно стварање. То су доста сличне теорије. Конкордизам је "слагање", и говори да дани нису дословни дани, него су то огромни геолошки периоди.  То су била реалистичка тумачења, а друга велика скупина тумачења јесу "нереалистичка" или "иреалистичка", која говоре о томе да опис у 1.Књизи Мојсијевој није никакав историјски и дослован извештај, нити се он бави стварањем, него он само хоће да каже да је свет створен, а да он има једну другу потике, а не да нас прецизно информише о томе како је Бог створио овај наш свет.


Сваког петка  Муслимани имају групну молитву. Зашто баш петком?
Треба запазити да групна молитва петком није иницирана Мухаммедом с.а.в.с.Наиме, Арапи су сматрали Петак као дан сакупљања и пре доласка Мухаммеда.Старо име за Петак је "arubah" или "Al-´arubah".Због учесталог сакупљања петком Арапи су овај дан назвали "Jawm al-Dzum´ah" - дан окупљања.
У Арапском лексикону "Лисан ал-Араб" споменуто је на основу ауторитета Сухаилије да су Курејсхи,угледно арапско племе у Мекки, имали обичај сакупљати се на тај дан.Током ових сакупљања племенске вође су се обрацћале својим припадницима, а често је садржај говора имао и религијско значење.Песници би том приликом рецитовали своје пемсе, које су често биле ондашњег религијског или племенског значаја(хадиши-приче о племенским бојним подвизима и сл).Многе од ових усмених предаја - хадиша се се преносиле са колена на колено.На основу података који се могу извући из тих пред-исламских рецитација и нарација мозе се приметити да је сакупљање петком абрахамска (исмаил , тачније) традиција, као сто је то било нпр. и ходочашће, која се преносила генерацијама међу Арапима , до доласка Мухаммеда с.а.в.с..

Зашто баш петак? Зашто је приоритет међу осталим данима дат на Петак, дан окупљања, одговор баш и није јасан.Иако постоји неколицина Посланикових хадиша на ову тему, ипак због слабости преносиоца тих хадиша није могуће тачно утврдити религијски значај овог дана.
Ипак битно је напоменути да је основа тих хадиша , у склопу ислама, групна молитва која се обавља у петак као неки вид религиозно-грађанског окупљања.Погрешно би било рећи да је то само религијско окупљање, као што би било погрешно рећи да је то грађанско окупљање.

Неки од могућих разлога зашто је баш Петак тај дан су:

1.Петак је уствари прописан као групна молитва у абрахамској традицији. Иако је био потиснут од стране Јевреја и Хришћана, последњи Божији Посланик -Мухаммед га поново актуелизира и уводи као религијско-грађанску компоненту у исламу.

2. Петак је дан захвалности у једној недељи, био је то Петак када је Бог стварио човека.Гледајући у овој перспективи , може се закључити да је Петак дан славља и дан сећања на милост коју је Бог подарио човечанству када је првом човеку удахнуо живот.

3.У Петак Бог ће оживети мртве, и одвојити 'добре' и 'лоше' међу људима - према овом тумачењу Судњи Дан пада на Петак.Ако се гледа у перспективи овог аргумента Петак се сматра као 'мали' подсетник на 'Велико окупљање' које це се десити на Судњи Дан (на коме ће сви људи бити у скуповима).

Главна сврха петка код Муслимана јесте сакупљање грађана у једном дану у недељи. Једина 'специјална' особина Петка јесте џума намаз (молитва која се обавља том приликом), која је изворно била не само молитва, већ и начин интеракције између репрезентатора исламске заједнице (у некадашњем времену исламске дрзаве) и обичних градјана.
Окупљање петком обухвата у себи две сврхе.

Прва је да се глава (владар) муслиманске државе (или његови заступници) обрате обич-им људима, који после обраћања могу продискутовати било ста из тог говора.Грађани су могли постављати питања , која су им нејасна у говору, или давати коментаре о начину владања неког владара (критике и позитивне реакције).
Ово је изворна сврха овог дела сакупљања у Петак, међутим како је време пролазило владари (и репрезентатори) нису осећали потребу да обавезно долазе петком на 'састанак' па се ова прекса пренела тако сто би се имам (религијски ауторитет у месту или џемату) обраћао верницима.Овакав обичај се задржао и данас.Само обраћање, знаћи први део џума намаза зове се хутба или предавање.

Друга ствар је заједничка молитва, која је спецификована као један вид одраза духа заједништва међу Муслиманима.Ова 'компонента' џуме има у себи опет религијски призвук, али не на индивидуалном нивоу већ је иста престављала дух заједништва у муслиманској заједници.
Када се заврши Џума, Муслимани нису имали никакве остале 'посебне' прописе за Петак. Другим рецима то је остао обичан да у ком се могло радити и привређивати, као и у току било којег дана.Овај дан се чак и не зове 'празник' код Муслимана, и не преставља обавезу, мада је препоручено да се употпуњава као један вид дружења верника и као један вид одраза заједништва у заједници.
Другим речима Петак кодМ услимана не преставља(мада има неких заједничких црта) исто оно сто преставља Сабатх у Јудаизму, или Недеља у Хришћанству.

Ja sam citao neke spise SPS u kojima pise da subota jeste Biblijski dan odmora ali da pravoslavci slave nedelju jer je tog dana Hristos vaskrsao.Dakle ljudi su odredili da se slavi nedelja a ne Bog.Ipak ko cita Bibliju i trudi se da je razumije nalazi jasne autoritete u starom i novom zavjetu da se svetkovala subota,tj. "Bozija subota", koja je kasnije prozvana "jevrejska subota" i ostala karakteristika samo jevreja.Deset zapovjesti su nesto zasta sa sigurnoscu(vjernici a ne ateisti), vjeruju da je sam Bog napisao prstom svojim i one se definitivno ne mogu promijeniti.Dakle ako je Bog te zapovjesti dao za vijek vjekova da li to znaci da on nije tada znao da ce poslati sina svoga jedinorodnoga, i sta ce se zbiti?Pa naravno da je znao, Bog zna sve.Sto znaci da je uprkos tome dao nepromenljive zapovjesti da se njih drzimo.

ggmanager nadam se da si mislio na spise SPC-a 

Sto se tice price o tom ko je sta odredio, mislim da je veliku vecinu drustvenih pitanja resio sam covek tj. ljudi. Posto nisam ni vernik, ali ni ateista, mogu da izjavim da zapovesti nemaju nikakve veze sa Bogom. Znas li da Muslimani imaju zapovesti, tj. kodeks ponasanja, ali ih nisu formulisali u deset recenica. A fundamenti i hriscanstva i islama su poprilicno slicni.

A  promenljivost... sve tece i sve se menja... osim covekove iskrene potrebe za onim sto on naziva bogom (koji god to bog bio).

Da naravno mislio sam na SPC moja greska.Hvala na ispravci 

Ти рече да те занима Библијски ауторитет за светковање једног од ова два дана ( Библија или правилније Вивлија, је само део Божијег откривења, и то је онај записани део, остатак Божијег откривења се налази у Светом предању).
Прича о суботи и недељи је скоро неисцрпни извор спорења међу поштоваоцима Светог писма. Ја ћу се трудити да се држим задатих оквира ( само на основу Светог писма), али ћу понекад ипак морати да мало искочим ван ових граница.

А он им рече: ово каза Господ: сутра је субота, одмор свет Господу ( 2 Мојсијева 16,23)
Ово је први спомен суботе у Светом писму (е, претраживачи су чудо!). Мојсије у овој глави објашњава сународницима шта је субота, да ће ману 6-ога дана скупити у дуплој количини, јер сутрадан 7-ога дана неће падати . Неки му нису поверовали ишли су и у суботу, али мане није било.
У 2 Мојсијевој 20, 8-11, се спомиње дан одмора и то је седми дан, и спомиње се као успомена на стварање и дан починка.
А ти кажи синовима Израиљевијем и реци: али суботе моје чувајте, јер је знак између мене и вас од колена до колена, да знате да сам ја Господ који вас посвећујем. Чувајте дакле суботу, јер вам је света; ко би је оскврнио, да се погуби; јер ко би год радио какав посао у њу, истребиће се она душа из народа свога. Шест дана нека се ради; а седми је дан субота, одмор, свет Господу; ко би год радио посао у дан суботни, да се погуби. Зато ће чувати синови Израиљеви суботу од колена до колена заветом вечним. То је знак између мене и синова Израиљевих довека; јер је за шест дана створио Господ небу и земљу, а у седми дан почину и одмори се. (2 Мојсијева 31,13-17)
Код старозаветних пророка се народ често опомиње на чување и светковање суботе.
Иако је заповеђено да се субота празнује вечно, код пророка Осије се каже да ће Бог укинути суботу:
И укинућу сваку радост њезину, светковине њезине, младине њезине и суботе њезине и све празнике њезине. ( Осија 2,11)
Због грехова Израиљаца, њиховог неверства Богу, Бог ће раскинути стари савез и направити нови, доћи ће до обнове.
У Новом завету имамо примере да су Господ и апостоли празновали суботу ( вероватно и друге Старозаветне празнике). Али Господ Исус Христос каже:
Субота постаде човека ради, а не човек суботе ради. Зато је Син Човечији господар и од суботе. (Марко 2, 27)
Христос лечи суботом (као и осталим данима). Његови ученици тргају класје у суботу... Чувени догађај у бањи Витезди, када Господ Исус Христос у суботу исцељује узетог болесника ( Јован 5, 1-18, а може и цела глава да се прочита, баш је поучна) и каже му да понесе одар свој. Испада да греше и Господ и исцељени. Овим делом се показује као Онај који има власт, и над здрављем и над Старозаветним прописима ( па и пропису о суботи).
А пре доласка вере бисмо под законом чувани и затворени за веру која се имала открити. Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вером оправдали. А кад дође вера, више нисмо под васпитачем. Јер сте сви синови Божији вером у Христа Исуса. Јер који год се у Христа крстисте у Христа се обукосте. (Галатима 3, 23-27)
Цео Старозаветни закон се назива васпитачем за Христа, па ово се онда односи и на суботу.Закон се посматра као некаква припрема за Христа, а Христовим доласком се склапа Нови завет.
А кад вели Завет нови, први је учинио застарелим, а оно што застарева и стари близу је ишчезнућа. (Јеврејима 8,13)
Аха, дакле Нови завет укида Стари.
Да вас, дакле нико не осуђује за јело или пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе, што је сенка онога што ће доћи, а тело је Христово. (Колошанима 2, 16-17)
Овде се субота назива пролазном, назива се сенком нечега већег, сенком Господа Исуса Христа.
У Новом завету се нигде експлицитно не каже да се празнује недеља.
Речено је да се старо укида, али шта је то ново уместо старог?
Мени се чини да је то недеља, недеља као дан Христовог васкрсења. Догађај Христовог васкрсења је преломна тачка. На њој се животни путеви разилазе. Пре васрсења Господњег, недеља је била обични радни, седмични дан, али после васксења она је дан највеће радости. Васкрсење је врхунац драме спасења рода људског, победа над смрћу, побада Живота над смрћу, победа Бога над сатаном...Човек је после Христовог васкрсења, постао слободан од робовања греху и смрти. Овај догађај означава обнову.
Због важности самог васкрсења хришћани су почели да славе недељу као дан Господњи. На свадби у Кани, Богородица Марија је рекла слугама: Што год вам рече учините (Јован 2,5), а хришћани се угледају на свог Господа. Они ходе његовим путем. А недеља је Његов дан, то је Његова Пасха, то је празник над празницима. Христос је својим ученицима говорио да ће доћи дан када ће они плакати, а свет се радовати (петак и Христово распеће), али да ће се жалост окренути на радост (васкрсење у недељу; Јован 16,20). Дух Свети је на апостоле сишао у 50-ти дан после Христовог васкрсења, а то је опет била недеља.
Да закључим, недеља је Дан Господњи за хришћане.

Литература: Лазар Милин, Научно оправдање религије,књига 6, Београд 1986. године

@silvanus

Drago mi je da si ovo napisao jer svakao je lijepo napisano i izabrano.
Mene interesuje da li je moguce da je Bog dao prolazne zakone?
Nije mi cudno da su neki zakoni koju su se odnosili samo na vrijeme u kojem su pisani ali me posebno interesuje za 10 zapovijesti jer se u cetvrtoj pominje svetkovanje subote.Zbog toga me zanima da li je moguce da je Bog pogrijesio?
Da li je moguce da je rekao da se cuvaju negove subote zauvijek i to bas striktno "Чувајте дакле суботу, јер вам је света; ко би је оскврнио, да се погуби" pa se onda predomislio?Ja shvakako prihvatam nedelju kao dan vaskrsenja i kao takav ga treba slaviti, da me neko ne shvati pogresno.Samo konacno zelim da znam koji je dan koji je Bog od nas trazio da svetkujemo.

sto se mene tice,ja bi odmarao svih 7 dana 

Лепо сам ја рекао да је ова тема дубок зденац и да причи о њој никад краја.
Мораћу да поновим део претходне поруке, извини, али чини ми се да си олако прешао преко ње.
Пророк Осија је рекао да ће укинути све празнике, па и суботу, због неверства народа Божијег (Осија 2,11). У посланици Галатима (3, 23-25) се каже да је Закон васпитач, васпитач за Христа, а Христовим доласком више нисмо под васпитачем (Законом). Старозаветни закон је припрема за Нови савез са Богом. А у посланици Колошанима (2,16-17) апостол Павле каже да нас нико не осуђује због суботе, јер је и она само сенка. Сенка Новога завета, нове заједнице Бога и људи.
Бог није човек да лаже, ни син човечији да се покаје. Што каже неће ли учинити, и што рече неће ли извршити ? (4 Мојсијева 23, 19)
Наизглед ово је противречно са оним што сам претходно написао, али не може се делић гледати ван целине. Божији план је да поново успостави заједницу Бога и људи (а кроз људе и са целом творевином), па је један од путева за остварење овога плана био и Завет који је Бог склопио са изабраним народом (Бог је изабрао Аврама...). А овај Завет је био само припрема за склапање још савршенијег савеза Бога и људи (хм, паде ми на памет аналогија између млечних и трајних зуба...). Бог се не мења, али људи су кварљива роба (ово је шала мала). Добили смо алат који смо требали да употребимо да би успоставили заједницу, а шта смо урадили: изневерили смо, били смо неверни Богу (још једна аналогија, добијемо микроскоп, а ми са њим закуцавамо ексере, место да посматрамо микросвет...).
Укида се, дакле, пређашња заповест због њене немоћи и некорисности-јер Закон ништа није довео до савршенства,-а уводи се боља нада кроз коју се приближујемо Богу. (Јеврејима 7, 18-19)
Аха, дакле укида се Старо закон да би се нова нада увела- а нада је Јеванђеље, Христово васкрсење, а следећи ту логику долазимо до недеље.
Јер да је први завет био без мане, не би се тражило места за други. (Јеврејима 8,7)
О склапању Новог завета говорио је и пророк Јеремија ( Јеремија 31, 29-35)
Ergo, постоје променљиви закони, односно Стари завет је припрема за Нови, за Христа, па је и субота припрема за нешто веће, лепше и важније- за дан Христове победе над смрћу, а тај дан је недеља.
Размишљање о суботи, неминовно доводи до повлачења паралеле и са младинама, и са обрезањем, обредним законом, Пасхом, Јом Кипуром,,,
Бог је заповедио  празновање суботе, али и ово горе побројано (и још што шта друго). Па онда све и треба држати ? Не, не, силно грешиш синак ( како то каже Софроније певац у цртанцу)!
Христос нас је тога ослободио! Одбацили смо старог човека са његовим злим делима и обукли смо се у новога човека, према лику Божијем. У овом новом човеку нема ни Грка , ни Јеврејина, ни црног , ни белог, ни мушког, ни женског, ни обрезања, ни необрезања, ни роба, ни слободнњака, него је све, и у свему Христос! А сви ми смо један човек у Њему.
А највећи дан и најрадоснији дан је била недеља, недеља када је Исус Христос васкрсао! Тај дан постаје Дан Господњи!

Игнације, Барнаба и Јустин, чији списи чине главни извор података за прву половину другог века, сведочили су о процесу одвајања од јудаизма и учествовали у њему што је већину хришћана навело да одбаце суботу и прихвате недељу као нови дан богослужења. Стога су њихова сведочанства, будући да долазе из тако раног раздобља, од највеће важности за истраживање о узроцима и пореклуу поштовања недеље.

Детаљна сведочења и објашњења можете прочитати у књизи „Од суботе до недеље“ којује написао Самјуел Бакиоки, доктор теологије и црквене историје.