@Qju

Uvijek se  razveselim kad susretnem osobe, koje bez respekta spram uvaženih autoriteta, pronalaze vlastiti odgovor na fundamentalna pitanja o postojanju i svrsi svega što nas okružuje, uključujući i nas same.
Ideje i odgovori vrlo su originalni.
Samo je malo truda potrebno da se iz naizgled konfuznog izlaganja zapaze gotovo savršeno poredane misli.
Poput zrnaca u brojanici.
Apsolutno se slažem da su u bezgraničnom prostoru, nama poznate tri dimenzije bespredmetne.
Međutim, u kretanju kroz prostor, čovijek se njima služi kao invalidskom štakom kako bi uopće mogao napraviti koji korak.
Dimenzije su izmišljotina, slična mjerenju vremena.
To je mali pragmatički pokušaj da se dohvate zvijezde.
Poznavajući čovjeka, najbolje da tamo neometano vječno trepere.
   

@Pedanbg

Trodimenzionalno shvatanje svemira ima smisla za coveka, * čovijek se njima služi kao invalidskom štakom kako bi uopće mogao napraviti koji korak*.. Postojanje promena ne mora da znaci postojanje vremena, mislim da vreme treba da se posmatra drugacije, ali posto jos nisam u glavi razradila taj koncept, necu nastavljati dalje o tome, za sad..

U redu, ali vec sam napisao da je nasa percepcija svemira sve cim raspolazemo, kakva god da je. Mi na odredjeni nacin svojim culima i intelektom dozivljavamo sve. Neko drugo bice ce mozda sve osetiti i videti potpuno drugacije. Ali nista od toga nije pogresno. Ne postoji samo jedno ispravno dozivljavanje svemira, vec ga svako vidi na svoj nacin, zavisno od njega samog kao bica. Mi ni bolje ni gore ovaj svemir ne mozemo sagledati, sta god to bolje i gore znacilo, i ako se uopste moze tako reci.

Koliko je "nesto" nasa vlastita percepcija, a koliko nam je to nametnuto?

Sistem obrazovanja danas je potpuni teror nad covjekom. Ko sto je bio i onaj Srednjevjekovni.

We don't need no education...

@dopud
Nisam govorio o obrazovanju, vec o dozivljaju svega od strane potpuno neobrazovane individue kao ljudskog bica. O njenom opazanju sveta oko nje, i samog univerzuma.

Razumem sta hoces da kazes i slazem se potpuno sa  tobom, nasa cula i razum su jedino cime raspolazemo i samo na osnovu tih saznanja, koje tim putem stvaramo, mozemo suditi i o svetu oko sebe..Da li postoji jedno ispravno dozivljavanje svemira ili vise,ne znam, mi, ljudi smo jedna tako kompleksna bica, dzongliramo sa toliko osecanja, misli, reci kao vida lakse akumulacije tih misli u vazduhu, nadajuci se da cemo u njihovom ciklicnom kretanju naci neki odgovor, nesto sto ce makar na trenutak utoliti tu zedj za saznanjem, nekom tamo istinom…Mozda bi bilo lakse kad bi smo «ostavili zvezde vecno da trepere», ali cinimi se, da bi isli protiv svoje prirode koja nas navodi na besciljno traganje u zelji ka pronalazenju uzroka svega onoga sto nas okruzuje, pa na kraju, i shavatanja samog sebe..Pitam se samo koliko toga cemo izgubiti na tom putu. Budjoni je rekao u predzadnjem tekstu, domognemo li jednog dana poraziti sve neprijatelje, zagospodariti svim prostorom, vremenom, dosegnemo li beskonacnost, hocemo li biti zadovoljni...mislim da tada to vise necemo biti mi.. a sa druge strane, mozda do toga nikad i ne dodje, svemir posmatran kao nesto dinamicno...pa cemo uvek imati razloga da se cudimo i smisljamo nova interesantna pitanja..u protivnom bilo bi strasno dosadno  

Svidja mi se ovo... Pozitivno je!!!

I vrijeme i prostor postoje i mislim, bezveze je zavaravati se u zdrav mozak. 

Ne... Ne postoje... U stvari mi komplikujemo... Stvar je toliko prosta da nas mozak ne moze da je prihvati... Za takve stvari se obicno postave lepi axiomatski sistemi i pici se dalje kao da sve znamo... Ali da li je tako?