Pošto je moja, prirodno, zadnja, naređujem vam da prestanete sa off-om i da poštujete moj svetleći autoritt sad odma' sad.    

Ozbiljno, dosta je bilo.  

бемби...а ако те ја сад похвалим и сложим се са тобом хоћеш ли размислити о оном показивању горњег предела?

иначе...изгледа да мало ценим себе...умислио сам да могу прекинути са цигаретама и нисам пушио 11 дана али....мало морген

Aha, evo da razmislim. Mmmm... ne.   

фак

 

јбг...морао сам пробати

Ceniti?
Hm?

Sta ja znam... sutra moze da se odapne... 

Pa ne znam, sta ti mislis kako bi bilo ljudima da nemaju svoj neki ventil? Ja ne mogu da govorim u ime cele ljudske populacije i da kazem ''da, svako mora da ima neki ventil''. Medjutim, da nije to tako zato sto svi mi imamo neki ventil koji smo stvorili u skladu sa nasim mogucnostima, pa zato olako shvatamo taj pojam? Pa onda kazemo ''eh, zasto bi morali da imamo ventil?'', a kad ga ne bi imao onda kada ti sve ide nizbrdo, verovatno bi plakao za istim    Slau na stranu, zavisi od ljudi, nekima verovatno vise treba tako neka slamka za koju ce da se uhvate, neki su vise osvrsnuli pa im i ne treba toliko.

A moram reci da nikad nisam cula ljude da govore kako sport i muzika nisu ventil...''ventil'' je subjektivna stvar, svako ima svoj alat koji koristi kada je tesko - Sport, ''poroci'', umetnost ili cista meditacija ili razmisljanje o problematici.
Samo htedoh da kazem da nekad neke stvari ne znace da mi ne postujemo svoj zivot...Ili zdravlje. I da imamo malo difoltne odgovore kada su u pitanju neke pojave...Tipa : pusenje je stetno po zdravlje - soport je odlican po zdravlje, a niko ti ne spominje da preterano bavljenje sportom moze da bude isto toliko lose i pogubno kao na primer mnogo duvana. Jedan od primera, naravno dva ekstrema, ali htedoh da kazem da postoji i ta strana price.

Ne baš. 20 godina provedene u monotoniji, bez ikakve prave želje ili motivacije da nešto uradim na sebi. 20 godina gubljenja vremena, šizofreničnog ponašanja, niskog samopoštovanja i potpunog ne znanja šta da očekujem ili želim od života.

Ali nije sve tako crno, prestao da da opsesivno oplakujem protraćeno i usamljeno detinjstvo, jer je to bez ikakvog smisla, i pokušavam nešto da napravim od toga što imam.

mrzim te 

 

jebi ga, imam 33 god i preko 150 kila, i kao, nije mi ništa ..... a znam da ću da kukam kada bude krenulo po svoje ....

da cjenim svoj život, ne bih sebe svjesno izlagala stresu, kao što to činim