ma ti si malo debelo neobavijesten. 



mogu ja sta hocu, po tome sam gori i od dodika...

tj. bolje sam pazio na casu od njega...

E onda si ti zajeban igrač
Šta ćeš prvo uraditi kada dođeš na vlast?

pa kazem ti. prvo lajcaka za banderu, samo treba da ga namamim na trebevic.
pa onda vlast.
pa cu napraviti zgradu vlade u banja luci, gdje ce sadasnja, dodikova zgrada stajati u holu a bice kao maketa.

Srbi imaju tri mogucnosti
1.Da se pomire sa Lajcakovim odlukama sto nije izvjesno i moguce poslije ovolike halabuke!
2.Da postignu kakv takav dogovor sa OHR-om i da se u Lajcakovu odluku ubaci recenica da vecina ne moze biti iz jednog entiteta,sto je mozda i najrealnije rjesenje!
3.U koliko se ne postigne nikakav dogovor mogu da se povuku iz zajednickih organa sto bi izazvalo nove izbore,sto po meni predstavlja najradikalnije rjesenje!

Sto se tice referenduma daj boze ali se meni to sad ne cini realno!

Znači ništa referendum, e pa onda ćemo se fino slagati

e jbg. vi ste navikli da nista ne moze bez referenduma.. znas da mi ne zarezujemo puno taj referendum... ruzna rijec, sta li...

Polako da se reši status Kosova. I da prođu izbori u Hrvatskoj.

Ljudi moji. Referendum je neminovnost. A desice se vrlo brzo. Vjeruj te mi. Lajcek nece promijeniti svoju odluk, a nasima je to razlog vise da se povuku iz vlasti iz cega odmah automatski implicira da u BIH vise ne moze da funkcijonise niti jedna institucija jer se ne moze bez velikog dijela parlamenta donijeti niti jedna osluka. Automatski se moraju raspisati izbori, a tu opet mora da budu srpski predstavnici ciji ce jedini kandidat biti Mile i osvojice ne 99% glasova vec 199% i opet se vracaju na staro tako da ili ce doci do referenduma ili do Lajcekove ostavke i ukidanja institucije Visokog predstavnika ili cemo sviu PM pa ce nam stranci udariti sve moguce blokade a onda smo ga njb.  

Uh umorih se.

Špirić je podnio ostavku, na redu smo mi i MZ

Србија је пре нешто мање од 48 сати добила демарш „крње” Контакт групе (Русија се није придружила протесту САД, Велике Британије, Француске, Немачке и Италије који се назива протестом Запада) због Коштуничиних изјава о Лајчаковим мерама у РС, а већ неки минут потом Душан Лазић, бивши дипломата и члан Спољнополитичког савета, упозорио је преко Б92 да би последица тог протеста могла да буде, сачувај ме, Боже – изолација Србије.
Верујем да је за многе после тога ноћ била врло тешка и да нису могли ни ока да склопе од слика редова пред самопослугама и границама. Тако испрепадани дочекали су и Лазићев савет да Београд одговори Западу опрезно и да „не долива уље на ватру”, иначе… ко зна, свашта може да буде, изолација поготово. Бууууууууу!

Има Лазић, и не само он, право да мисли да ће сваки одговор Србије који „замирише” на интегритет резултирати изолацијом. Има право и да се плаши. Али нема право да плаши.

Није први пут да овај бивши дипломата поручује званичницима Србије да „не затежу” ствари, јер ће нам се то обити о главу. Апеловао је на њих и онда када је Србија најавила да ће преиспитати односе са земљама које буду признале Косово, и онда када је Београд упутио демарш Вашингтону због подршке  независном Косову, па и онда када је Београд упутио демарш Црној Гори због протеривања владике Српске православне цркве. Ево га опет. 

Понашање Београда, сматра Лазић, Запад би могло да подсети на време Слободана Милошевића. 

„А знате како је завршио онај тко је имао окупљање народа у Србији”, запретио је српским званичницима чак и хрватски председник Стјепан Месић. Ето, докле је то дошло.

Али Месић ми је бар јасан. Није ми јасно шта предлаже Лазић? Да ли да Србија не одговара на отворене претње као што чине све остале државе у свету? Да остави Србе из РС да се сами побрину за себе? Или да прихвати одузимање Косова?

Не верујем. Ништа од тога не може да се предложи, а поготово не може да се уради. Ни у једној држави на свету, па ни у овој нашој, каквом год је неко сматрао. Па чак ни зато што нам неко свако мало говори – бууууууууу.

А да је поређење Косова са РС, због кога је српски премијер „зарадио” овај „досад невиђени” демарш, све само не непромишљен и погрешан корак Србије, потврђује све оно што се дешава после те Коштуничине изјаве.   

Сада је јасно да Косово неће моћи да буде јединствен случај, како то тврде Американци, и да ће тај преседан користити с пуним правом свако коме то буде одговарало.

А јасно је и то да се преговори воде само са онима којима није довољно да се каже – буууууууууу.
Драгана Матовић
[објављено: 01.11.2007.]

Редакцијски коментар Политике