Dolaskom Duha Svetoga "onomad", na Apostole i učenike, "rodila" se Crkva.
Taj dogadjaj jeste bio propraćen izusetno snažnim zvukom, ali postoje li i drugi
načini, kojim vernik biva ponukan da dodje na Liturgiju?

da

Uglavnom peer pressure.

Dakle cist dokaz da su ljudi izmislili boga je da su ti isti ljudi koju su ga izmislili rekli da moras da verujes da postoji a da ga nisi ni video, ni cuo... nista bas nista.

Jer da bog postoji, kao recimo sto postoji bilo sta to bi bilo lako dostupno da se posmatra i analizira. Ucilo bi se kao predmet biologija ili geografija, a ne da na svetu imamo milion i kusur razlicitih teologija o svim izmisljenim bogovima bez i jedne jedine slike ili bilo cega.

Постоје људи који вјерују да су осјетили Божију благодат, тврде да нису измислили. Ти наравно не мораш да им вјерујеш, можеш то сматрати за уобразиљу. Разумљиво бићеш атеиста или бар агностик. Али да имаш доказ да су они измисли... па не бих се сложио да имамо могућност да провјеримо њихово астрално путовање или разогвор са Богом.

За теологију си у праву. Немамо шта да научимо. Из чега опет не бих извлачио закључак да Бог не постоји већ да је изван сваке научне компетенције. У физици постоје оштре границе сазнања. Не знамо шта се налази изван видљивог универзума, шта се дешавало пре великог праска. Не знамо ни да ли је универзум раван или благо закљивљен. Замисли да је Бог далеко ван свих оквира, да га не можемо стрпати ни у какву нама познату димензију, конструкцију, пропорцију или временску одредницу.

Njegova poenta je valjda da svemogući, sveznajući bog može da bilo kom čoveku pruži nedvosmisleni dokaz sopstvenog postojanja, a ne da očekuje da poverujemo tvrdnjama onih koji žive od prodaje pričica o tom bogu i "veruj mi na reč" ispovestima onih koji misle da su osetili blagodat.

Sveznajući, svemogući bog zna kakav te argument neće ubediti i ako ti "šalje" samo takve argumente onda ne želi da znaš da postoji.

Kao i uvek snazno verovanje u nesto nije nikakav dokaz to to nesto postoji ili se desilo. Recimo covek veruje da ga zena vara. Prati je konstantno i ne nalazi ni na kakve dokaze za svoje verovanje. Na kraju je ubije iako nema nikakvih dokaza za svoje verovanje. Tako radi religija.


Pa izbor da li cu da im verujem ili ne cesto ne dolazi samo kroz razum i analizu nego i kroz unutrasnji osecaj da je to budalastina. Sem toga vrseni su naucni eksperimenti sa tim astralnim putovanjima i ostalim papazjanijama i nijedan ispitanik nije mogao da se seti sta je pisalo na velikom papiru sa ogromnim slovima koji je bio u sobi u kojoj je lezao ispitanik.


Hm, ovde se granamo da dve struje:

1) Bog(ovi) koji su opisani u religioznim testovima su izmisljeni. Definitivno.

2) Da li postoiji neki entitet van vremana, prostora i prirodnih zakona, pa o tome ne mozemo cak ni da diskutujemo jer takav entitet je po svojoj prirodi nedostupan. Rec nedostupan znaci upravo to nedostupan. Ne postoji ni jedan jedini nacin da mi detektujem takvo nesto, niti da takvo nesto posalje bilo kakvu poruku kroz vreme, prostor i koristeci energiju i prirodne zakone jer je van svega toga. Da bi takav entitet uopste mogao da koristi prirodne resurse da nam se obrati morao bi da postane deo ovog kosmosa i prirode. Onda postaje i dostupan za obzervaciju. Tako nesto se nije nikad desilo.

Zakljucak je jasan: Ako postoji neki bog a niko nikad i nigde ga nije detektovao, niti je uopste moguce detektovati ga, za nas ljude je potpuno iluzorno baviti se takvim etitetom sem mozda kao misaoni ekperiment i predmet metafizike. Za praktican zivot i pronalazenje tekucih i buducih problema kojima smo kao ljudi izlozeni, ta grana filozofije je bespotrebna.

Сличног сам мишљења.


Знаш како, ако ти неко каже да студира на факултету музичке културе,
можда би потпитање било - шта конкретно студира.
Узгред, знаћеш да та особа није глува. Мада .... 
И само постојање чула слуха и слуха као тоаквог,
не сматра се довољним, већ се урођеност надопуњава стеченим.

Можда је и са студирањем теологије тако.
Онај ко студира теологију можда добије потпитање
- који облик теологије.
Узгред, та особа би требала бити верујућа особа. Мада ... 
И само постојање веровања у човеку не мора бити ограничење
да се надограђује знањем и праксом (и обрнуто ).

što ga onda u ovoj našoj ljudskoj dimenziji  svrstavate u ovozemaljsku i religijsku, spiritualnu, filozofsku i inu konstrukciju?

Bez obzira što je sharp dao objašnjenje kako su testirali da je to uobrazilja?