Ispovest očajne majke: Moj sin ima 10 godina i preti da će ubiti nas pa sebe

13. 02. 2014. 12:32 | Komentara: 5
Tamara Vujović | Foto: Youtube/MrViralNews, CNN   

Dženifer Kristina, majka desetogodišnjeg dečaka iz Novog Meksika, rešila je da otvoreno priča o svakodnevnoj borbi njenog sina sa bipolarnim poremećajem. Stvar se znatno pogoršala kada je imao samo četiri godine, jer je tada počeo da preti da će ubiti nju i sebe.
 
PROBLEMI SU POČELI  DOK JE JOŠ BIO BEBA
 


Đani tokom jednog od svojih napada.

 
Dženifer i njen suprug Vitorio su usvojili Đanija kada je bio beba, a već sa 18 meseci su primetili da nešto nije u redu sa njim, jer je počeo da bez razloga vrišti po kući i nije hteo da spava. Ali, posle godina čekanja da konačno odu kod lekara, mali Đani je dobio anti depresive, jer je smatrano da ima poremećaj pažnje. Međutim, kada je popio tabletu, momentalno je počeo da burno reaguje.
 
- Mama, ubiću se. Ne mogu više. Želim da umrem. Hoću da odem u šumu i da se ubijem. Hoćeš li da me ostaviš negde na putu?- rekao je Đani svojoj mami sa samo četiri godine.
 
Dženifer je tada znala da nije samo poremećaj pažnje. U šokantnom kućnom videu koji je ova žena pokazala lekarima, sedmogodišnji Đani prepun mržnje viče: "Neće da odu", misleći na glasove u svojoj glavi. Potom otac legne preko njega pokušavajući da ga smiri, dok mu majka smirenim glasom govori da je sve u redu. Ovo su naučili posle dugog niza godina borbe sa besom svog sina.
 
BIPOLARAN POREMEĆAJ
 

Dženifer i sin Đani

 
Đani sada ima 10 godina i dijagnostikovan mu je bipolaran šizofren poremećaj, a i dalje čuje glasove, uglavnom kako dolaze iz plišanih igračaka. On ide u školu za decu sa specijalnim potrebama.
 
- On mora da nađe mesto za sebe, mesto gde će se pronaći i gde će mu biti lepo. Škola je spas za njega, jer može da se socijalizuje sa drugom decom - kaže njegov otac.
 
Međutim, majka nije toliko optimistična, jer bez obzira na to koliko lekova uzima, njemu i dalje nije dobro. Takođe su uplašeni za svoju ostalu decu, petogodišnju Ticitu i sedmogodišnju Gabrijelu, koje su obe usvojene. Otac Vitorio se trudi da diže tegove i da bude dovoljno jak da ga savlada kada ima napad besa, ali se plaši šta će biti kada još izraste.
 
- Vidimo kako se njegova mentalna bolest pogoršava svake godine. Stalno preti da će nas ubiti i da će ubiti sebe. Potrebna nam je pomoć- rekla je Đanijeva majka.
 
Pogledajte video o ovom dečaku:





Izvor: Blic

---

Sticajem okolnosti, znam za slican slucaj iz nase okoline.
Detetu je ustanovljen poremecaj vrlo rano.
Zivot njegove majke je prava borba (otac ih je u medjuvremenu napustio) izmedju toga da posalje svoje dete u dom gde ce vrlo brzo postati zrtva nasilja i stalnog straha da li ce njoj i njenom drugom detetu da pomogne.
Recimo da je do sada vise puta pokusao da fizicki nasrne (udaranje, nasrtanje orudjem) na nju i drugo dete, tako da ih ne sme ostavljati same.
Dete je slicnog uzrasta.
Drzava smatra da njegovi problemi nisu prepreka da pohadja redovnu skolu, tj. da bi mogao da ide u obicnu skolu u okviru programa inkluzije.
Majka koja se vec vise od 10 godina suocava sa tim je bila ocajna, jer ne moze da im objasni da je mali zaista opasnost po sebe i druge.
Zbog toga, sto njegova bolest nema zvanicnu sifru (jer nikome nije palo na pamet da dete moze da bude mentalno bolesno), nema pravo na asistenta ili naknadu za tudju negu ili pomoc.


Da li biste mogli ovako da zivite?

Sta biste vi uradili da se nadjete na njihovom mestu?

Da li deca zaista mogu da budu mentalno bolesna?

Ili nauka i drustvo potpuno negiraju postojanje ovakve dece (pojedinaca)?

Da li je ovo zivot ili samo prezivljavanje?

sta reci na ovo...



jadnice.... plasi se da ga ne ostave....                                  

ljubav i paznja sve lijece....

Mislim da je najteže da živiš s nekim ko je mentalno zaostao, od ovih poremećaja možda se čovek i izleči, možda.


Šta još može da se uradi? Terapiju dobija, za vreme napada je siguran. 

nije...sa zaostalim i ometenim u razvoju je poprilicno lako..oni su miroljubivi..
zafrkana su sizofrena oboljenja...
jer njihov produkt su glasovi..tj deluzije..i naravno halcevi...

sa tim ljudima.... ti glasovi i slike iz njihove glave.... upravljaju...
i oni ih zaista i cuju i vide....
i svasta mogu da urade...
zato su im terapije jake..da ih prosto receno zakucaju za jedno mjesto...

terapije u tom dobu slabo imaju ucinak..
nista ne postignu...sem da organizam postane imun na njih...a ostane naviknut na njih...
pa kad im promjene terapiju..terapija ima bas nus efekat..i navise pizdarija rade bas u to vrijeme kada im promjene terapiju...

po mome misljenju situacija je previse ozbiljna...a osoba je suvise mlada..da bi roditelji imali nadzor nad njom...
treba mu strucna briga..i staranje....

Predozirao bih klinca nekom drogom i otišao u ćorku.

Rano si poceo da pijes bre.

sizofrenija je najgora.. sve ostale mentalne bolesti je moguce drzati pod kontrolom, a mentalno zaostali su uglavnom miroljubivi..

zato je usvajanje veliko kockanje, nikad ne mozes da saznas da li ima sizofrenije u porodici..

da li bih mogla da zivim sa takvim detetom? morala bih..
da li se negira da su deca psihicki obolela? znam ih dosta koja se lece, znaci postoji ustanova koja prepoznaje, ako ne prepoznaje skola.. doneses dijagnozu u skolu i nema sta da priznaju ili ne priznaju
da li je to zivot? naravno, jer tada nije vise bitno "sta bi moglo", nego "sta jeste", snovi o divnom zivotu lisenom raznih uzasa su samo snovi.

јак неки клинац

Decu sa takvim napadima je tesko savladati a da ga ozbiljno ne povredis. Uzmi u obzir da mali vec sad ima 40-50kg koji se otimaju, ritaju i ujedaju...

pa zna se kako se "rukuje" u tim situacijama....tj nauci se....i s cim se smiruje....
a od ljekova ako pije antidepresive i ljekove za sizofrena oboljenja....on ne moze da mrdne...

kako bi obuzdao odraslu osobu kad ne moze klinca od 30-40 kilograma...

a na slikama mi uopste ne djeluje kao da je pod terapijom..
njih terapija drzi pod kontrolom....i lisava ih takvih misli..i tavog ponasanja...
pod ljekovima nemaju ni paniku...niti strah....niti cuju glasove niti imaju halceve..
nego bas kada se ne primjenjuje terapija ili kada je neredovno uzima oboljeli....

oni piju jekove da bi koliko toliko normalni bili i normalno funkcionisali...
..cim ljek prestane djelovati..pocinju navedeni problemi....