a šta bi ti uradio??

inače,ovo što pišemo možda jeste naše mišljenje,ali nije baš pametno da nastavnimo jer neko ko je labilan ili u nekoj krizi  ovo može da pročita i shvati ko zna kako.a mozak je djavolji organ,mač sa 2 oštrice

Sto se pravis lud,jel ti lepo rekoh..ides na nepoznato mesto na nepoznato vreme..Sto znaci da ne znam kako je biti mrtav.Jer da znam,ili bi ti hvalio odluku ili te pljuvao,ovako sam ti dao logican odgovor..da samubistvo ne mora da znaci nuzno kao spas.

Ja jednostavno ne bih znao sta bih radio..da budem iskren.

pa da...tek ako se,ne daj Bože desi

Iskreno, ne znam kako i zasto ste uopste dosli do samoubistva kao opcije 

Sigurno nije lako biti invalid ali bas da je za samoubistvo i nije 

nije,naravno

nego smo Raven i ja pisali na temi o samoubistvu i ja sam zagovarala stav da nije rešenje,a ovdje indirektno demantujem sebe,pa zato. ali ovo pričam samo za sebe ako bih vremenom došla do toga. ali to  je najviše za slučaj Alchajmerove bolesti,npr ili da ostanem trajno kao biljka

Momci... iskuuulirajte... 

Gavro, bratac... nemoj da ih zbunjuješ...  ... ostavi te teme za religiju... 

_{PS. Srećna Nova.} 

---

edit:

Off obrisan.

Oće li neko konačno početi da piše o temi? Vrlo je ozbiljna...

...zivis sasvim normalno,sve funkcionise vise manje kako treba.sport,zenske,brza kola,provodi,kuca-poso.....
u jednom momentu,lezis zakovan za krevet,ne osecas nista,oko tebe lica,koja te svojim izrazima sazaljevaju,doktori se sasaptavaju izmedju sebe.nesto bi ih pitao,ali su ti usta razvaljena od koje kakvih cevcica...
sledeci trenutak,voljeni ljudi prilagodjavaju dojucerasnju okolinu tebi.....itd. ne postoji ta ljubav,koja to moze da prezivi,sve polako nestaje i nastaje jedna velika obaveza najmilijih prema tebi.postajes jedno ogromno sidro,koje psihicki tone,povlaceci sve druge za sobom....pogledom po sobi trazis pauka,koji ti je postao u medjuvremenu najbolji prijatelj.nema ga,panika!gde je?urlas iz svoje "prilagodjene" sobe,ubice!!!ko je ubio tozu?!!!invazija snova,u kojima zivis sasvim normalan zivot.trcis,vozis,sam se penjes uz i niz stepenice,kenjas bez publike,sanjas kako ti je kita tvrda,nedostaje ti ta tvrdoca jutrom........ otvaras oci i svatas,da je to opet samo san.
pocinjes,da planiras.pocinjes,da razmisljas o jedinoj stvari,koja ima smisao.putokazi ka izlazu is stanja u kojem si usmeravaju te samo ka jednim vratima,a iza njih ne znamo sta je.mozda,ako uspem,da ih otvorim,mozda cu svojim nogama zakoraciti u ma sta sa te tamo strane?ideja postaje opsesija,i napokon imas razlog za zivot.opsesija postaje smisao,a sve sto ima smisao,drzi koncentraciju.trenutak,otvaranja tih vrata,sebicno krijes od svih,delis ga samo sa svojim novim prijateljem paukom.zbog tih vrata,sve je ponovo dobilo smisao cak i vreme.
potrebu za oprostajnim pismom,smatras obicnom gluposcu.svima je sve jasno zbog cega,zasto i kako.
BAM!!! olaksao si svima,a sebi pogotovo.
...ja se divim ljudima,koji se nose sa zivotom.zivot je sam po sebi tezak,pa jos ako to pojaca i invaliditetom,e onda zivot postaje bas dzukela.

Blagoslovena neka je tvoja tupavost...

Pa lakse je ne imati noge, nego ruke i oci... ili moc govora...

Noge mozes da nasrafis... pa da hodas... ali ruke... ruke ne mozes... ni oci... ni glasne zice...

boze... svasta.....
nije lako imati bilo kakav invaliditet..
i bez tog malog prsta je nezgodan zivot...onom ko je ostao bez njega....
a kamoli bez oka....

...ne znam sta bih tebi blagoslovio?ako bih blagoslovio tvoju nadmenost,samo bih podsticao tvoju glupost?
a,da procitas malo bolje sta sam postovao,a ne samo moj nik,a?
...da li po tebi neko,ko izgubi jedno oko,ili se rodi bez jednog oka,ili neko ko sebe dozivljava invalidom,da parafraziram,samo zato sto od deset prstiju nema mali i pola kaziprsta,moze sebe smatrati invalidom?ko je pisao o nogama,slepilu?ko?
a,kad bi malo manje svet posmatrala sa te hoklice,na koju si se ispela administrirajuci na ovom forumu,kakve bi daljine sagledala,ej.