Dok ga ti nisi pitao nije uopšte pominjao nikakav NVO.   Bar mi se čini.
Čovek uredno i pristojno odgovorio na pitanje.
I mislio sam da se na tome završilo.

Uostalom... još jedan razlog zašto nećemo govoriti o tome je... nećemo da im dajemo besplatnu reklamu i da ih promovišemo... mmm'keej?   Kej.

Uopšte me ne interesuje koja "politička" organizacija nešto... zahteva.
Barem ne ovde.
Ovde ćemo razmatrati s čisto... ljudske strane.

PS. Slobodno me obavesti ako ne stignem da ispratim takve vrste aktivnosti. Biću raspoložen da odreagujem. 

sad kad bih ja rekao zašto sam ga pitao, bio bih optužen za paranoju i teorije zavere. 
u svakom slučaju na tome se završilo.

Deca sa telesnim hendikepom i treba da idu sa drugom decom u obdanishte i shkolu. Ometena u razvoju su sasvim druga pricha.

Citat/gottago/

sve je izvodljivo i za svakog se nadje po neko. slucajno poznajem devojku koja je u invalidskim kolicima i patuljak je. šokirao sam se kada sam čuo da ima nekoliko ljubavnika.

e sad moraš da napraviš podelu na lakši i teži oblik hendikepa.
i da li misliš samo na fizički ili i mentalni.


To sto recimo ti i ja i jos po neko shvatamo da nista ne mora bit tolikii "bauk" i da je zaista mnogo toga izvodljivo, to je ipak manjinski stav. Izrazito manjinski. Vecina, izrazita vecina ce odustati, pobeci, izbeci bilo kakvu mogucnost ulaska u bilo kakav oblik veze(cak i sex varijante) sa osobom koja ima invaliditet. Govorim iz iskustva sopstvenog i tudjih. Ja sam uz veliki veliki trud, rad na sebi dugogodisnji i zaista veliki broj neuspelih pokusaja, uspeo ipak da ostvarim tri veze. I znam jos dva tri primera. Ostale osobe sa invaliditetom koje ja poznajem, slabo uspevaju u tome, zapravo gotovo nikako. Znaci ja koji nisam ni u kolicima, ni nepokretan, ni slep, imam i ruke i noge (ali eto zbog spasticne diplegie imam otezan hod) i eto radim na sebi, pa opet sam se mnoogo cesce suocavao sa situacijom da mi devojke kazu:" ma sladak si ti, zanimljiv, super momak, ali...". E sad zamisli kako li je tek tesko da ostvare neku vezu oni koji su u kolicima, slepi, bez noge, ruke...itd. Ima slucajeva, ali iskreno jaakoo malo i retko.


sad sto se tice tezine invaliditeta, podele na tezinu...pa u nacelu, to stoji. Ipak, mislim da tezina invaliditeta ne bi trebalo da se odredjuje iskljucivo prema medicinskim uzusima, vec i prema tome koliko svaka osoba uspe da se kroz rehabilitaciju i licno zalaganje Osposobi za funkcionisanje u svakodnevnom zivotu. Drugim recima, ako se i pored nacelno tezeg invaliditeta neko upornoscu uspesno osposobi da vecinu stvari funkcionise i obavlja samostalno, dakle da pokaze i dokaze ljudima oko sebe da nije ovisan o tudjoj pomoci, onda to vise nije neka tezina situacije.

btw..kad kazem invaliditet  mislim na telesni invaliditet, a na zdravu i ocuvanu psihu, um, inteligenciju.

licno mislim da neke teme ne treba nametati ljudima.
clan prijatelj foruma dare je pre neke mozda 2 godine otvorio slicnu temu. nije bilo interesenata, mozda samo 2 - 3 posta.
mozda ljude plasi raskid sa takvom osobom. mozda da ne bi bilo ono: "ti me ostavljas samo zato sto sam invalid".
opet mozda ljudi misle na buducnost, na brak. mozda ne zele da guraju u kolicima bracnog saputnika i dete.
ne znam... tema je ne zgodna.

pa ne treba nametati, slazem se. ali isto tako ne mislim da treba da ostanu neka vrsta tabua. Jer zapravo sta znaci pojam nametati? Znaci ako neko pokrene nesto sto ga intrigira i ako o tome pokusava da diskutuje slobodno i otvoreno, zasto bi to bilo nametanje. Zasto bi to bilo toliko neprijatno razgovarati? Osim toga, kako razgovor moze nekom da skodi? Zbog razgovora niko nece morati da menja svoje misljnje, niti to neko trazi. Ljudi koji ne zele da kazu svoje misljenje, nece ga ni reci. Niko ih na to ne tera. Ali izbegavati teme samo zato sto su nezgodne, mislim da nije resenje. Guranje pod tepih nije nesto sto je bash mudro. E sad, druga je stvar sto u danasnje vreme za vecinu stvari ce ljudi reci:"ma samo mi jos to fali da razmisljam, dosta mi je i mojih problema". I tako se vecina nezgodnih(a korisnih) tema gura pod tepih, od njih se pravi tabu. Valjda je ljudima tako lakse, odbrambeni mehanizam. Mene je zanimalo da malo sire istrazim da vidim zasto je mnogim ljudima to toliki problem. Pa reko ajd da postavim temu.

@Shogun

Pomenuo si Zapadnu Evropu i koliko su tamo ljudi sa invaliditetom prihvaceniji nego ovde. To je tacno, ali sto nisi pomenuo kakve se beneficije nosi na zapadu invaliditet. Od toga da imaju prednost u zaposljavanju, soc. zbrinjavanju, pravo na negu i pomoc, raznorazne dodatke, koliko drzava ulaze u njihovo skolovanje i osposobljavanje ... I nemoj mi reci da i mi to imamo, jer svi znamo da nije ni blizu isto. Kao sto rekoh na pocetku da svaki invalid dolazi sa rjesenim stambenim pitanjem i debelim bankovnim racunom imali bi manje problema da nadju sebi bracnog druga. I to nije zato sto su ljudi materijalisti, vec je to zato sto 50% ljudi ionako balansira na donjoj granici egzistencije i nemaju ni snage i volje da kace sebi jos dodatni teret oko vrata.

Drugo mislim da ti konstantno brkas tri pojma:
1. Privlacnost
2. Zaljubljenost
3. Ljubav

Oni mogu da se jave i zajedno i da proistaknu jedan iz drugog, ali to ne mora biti slucaj. Privlacnost moze da se javi i prema potpuno nepoznatoj osobi o kojoj ne znas nista, ni mentalno ni duhovno ni fizicki. Sex za jednu noc ili za vise noci je izbor koji pravi svako od nas, invalid ili ne. Nekim ljudima je to dovoljno, neko trazi nesto vise.

Zaljubljenost je masta. Ti se zaljubljujes u ideju o tome kakav je neko. Mozes da se zaljubis u nekog sa kojim si se samo dopisivao ili cuo telfonom, a da ga nikad nisi vidio. Zaljubljenost je nesto sto traje par mjeseci i poslije cega obicno dolazi do otreznjenja. Tada zaljubljenost ili prestaje ili prerasta u ljubav.

Ljubav je mnogo komplikovanija emocija od ovih predhodnih. Ona ukljucuje i postovanje i povjerenje i prihvatanje mana i vrlina, svojih i tudjih... Ljubav takodje ukljucuje i vrijeme. Ljudi koji vole, vole bez sata. Znaci htio ti to ili ne, priznao ti to sebi ili ne, ti ces da razmisljas o sutra, o 6 mjeseci, o tome gdje ces biti i kakav ces biti za 5 godina. To je cisto genetski imperativ i nista vise, jer nasi geni nisu prevalili 6 ili 60 miliona godina da bi zavrsili sa nama, vec zele da produze putovanje.

Znaci u jednom trenutku zaljubljen covjek, svjestan on toga ili ne, htio to on priznati sebi ili ne donosi odluku, o tome da li smatra da ta veza ima buducnost i da li vrijedi investirati u buducnost ili ne. I tada se def. vaga i kvalitet zivota, prednosti, mane, ne samo onog sto je sad vec i onog sto ce biti. I def. u takvim razmisljanjima neciji invaliditet igra bitnu ulogu.

I jos nesto, ti stalno potenciras "Ja ne mogu da biram u koga cu se zaljubiti, mozda vi mozete, ali ja ne!" Izvini ali to je cisto sranje. Niko od nas se ne zaljubljuje samo jednom u zivotu, pa da ne moze da bira nego mora da postupi po tom imperativu. Sta da se desi da se zaljubis u nekog ko je udat ili ko je u vezi sa nekim ko ti je blizak ili nekog ko je mnogo stariji ili mladji od tebe. Naravno da ces tad da pravis izbor i da odlucis da li ces da postupis po svojoj "zaljubljenosti" pa kud puklo da puklo ili ces i da ukljucis mozak malo i da se distanciras od te osobe ma kako ona divna i krasna bila.
Jednostavno sad si se zaljubio, u nekog ko je invalid ili nije, svejedno, bas ti se svidja ali ti ces u svojoj glavi da  odvagas u da li u ovom trenutku imas dovoljno vremena, snage, zivaca, para, interesovanja da produzis dalje ili da tom nekom daju sansu. To svi ljudi rade, svjesno ili ne, bar nekoliko desetina puta u svom zivotu. I to nije nista ni cudno ni strasno ni nerazumljivo. Sto je situacija zivotna teza, to ljudi generalno imaju manje interesovanje za druge ljude i strpljenja za njihove mane ma kakve one bile.

E da, jos nesto ti kazes nije isto ne dati sansu nekom ili ostati uz nekog ako mu se desi invaliditet. To jednostavno nije tacno. Osoba uz koju cu ja da ostanem je osoba koju ja volim (vidi def. gore), a osoba koju cu ja da ostavim, ne davsi joj sansu je osoba koja me privlaci ili u koju sam mozda zaljubljena (takodje vidi def. gore)

Milsim, muškarci često ne daju šansu predivnim devojkama zato što imaju male sise, veliki nos ili krive noge (i to ne sve zajedno), pa ih niko ne satanizuje zbog toga.

@PatakDugoprugas

U osnovi ima u onom sto kazes istine. Ipak ne bih se slozio u tome da je ostati u vezi sa nekim ko postane invalid "bitno drugacija situacija" od ulaska u vezu sa nekim ko je vec invalid. Jer u oba slucaja je osoba Invalid. Prema tome, smatram da nema logike u stavu da bi neko imao toliko zadrsku da udje u vezu sa invalidom a kao nnema zadrsku da ostane sa nekim ko postane invalid. Jer ako se neko vec plasi odricanja unapred, kako to da se toga ne plasi naknadno ako se dogodi. Meni to nema rezona, bez ljutnje. To sam vec ranije objasnjavao zasto i kako smatram(da se ne ponavljam). A sto se tice donosenja odluke, ok covek donese odluku. To nije sporno. Ali zaista ne mislim da mora biti toliki bauk doneti odluuku za vezu sa nekim koje invalid, ako vec pokaze da nije ovisan o pomoci. A ljudi najcesce donesu odluku da izbegnu vezu sa nekim ko ima invaliditet, ne upustajuci se u to da li je sposoban ili ne. Ljudi unapred pretpostavljaju da ce se od njih "zahtevati zrtve". E to je ono sto me cudilo uvek, kako to da neko donosi odluku samo na osnovu uopstenih pretpostavki. A sto se tice mene, Najiskrenije ja kada se jako zaljubim i pozelim s nekom osobom biti u vezi, pozelim pozelim sa tom osobom ostvariti emotivnu, intimnu vezu ne zanima me sta ce reci ljudi oko mene. To je moja odluka, moj privatni zivot. Pa bila ta osoba udata, udovica, razvedena, starija, mladja, sa invaliditetom, bez invaliditeta.

Sad stvarno moram da budem bezobrazna i da te pitam da li se praviš blesav ili si stvarno blesav.Ja sam bar tri puta jasno napisala u čemu je razlika.Tvoje je bilo samo da razumeš.Ako ne razumeš, šta ću ti ja? Sad već malo gnjaviš.
Ovde se i ja iskrcavam.