Da li ateisti potajno veruju u Boga? :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Ajd' da napisem koju. Citam, sitam i opet citam napisano ... Imam osecaj nepopustljivosti bilo koje od strane i jak dogmatizam. Ne zeleci da se, dobrim delom saslusa druga strana. Navodi voda na svoju vodenicu. Medjutim i ta voda taj potok, treba imati izvor. Sve bi to bilo u redu da nije neceg, cega postajemo danas sve svesniji. Da sama vodenica moze biti izvor, izvor vodenica ... zavisno sta i na sta, kako gledamo.

Ukoliko bi na nekoj kruznici oznacili jednu tacku, ona bi po nasem bila i pocetak i kraj. Opet zavisno kako bi se opredelili prema tome. Neko bi na drugom mestu oznacio drugu tacku i tvrdio da je to pocetak i kraj. Neko mozda tvrdio da je to pocetak uz ignorisanje da je to kraj. Ili mozda postavio odrednicu da ako se okrene u tom smeru je pocetak, a iz drugog je kraj. Sto opet bi mozda bio oponiran od nekog kako se moze okrenuti prema kraju i da je to ustvari pocetak. I onda dolazi do petljancije. Do price o, mozda, jednom istom iz razlicitih uglova gledanja.

Jednostavno bi neki dosli do stvari da to sagledavamo iz nekog ravnog prostora. Ali kada bi se uzdigli videli bi da je ta kruznica samo deo neceg drugog.

Tesko je nesto kategoricno tvrditi da jeste tako, da se zna zasigurno. Ne samo zbog nasih ogranicenja. Nasa cula nisu savrsena. Nas mozak je mozda nesto najslozenije ali opet i on se da zavarati. Realnost u kojoj mislimo da jesmo, ne znaci da je jedina. A onda se krene sa postavljanjem pitanja i kategorickih tvrdnji da je to tako a ne onako.

Postoje eksperimenti koji nam pokazuju koliko smo podvodljivi i koliko se moze uticati na ono sta vidimo, cujemo ... Vid nam nije svrsen. Vidimo samo mali deo elektromagnetnog spektra. A i to sto vidimo, sta dopre do nase svesti, je samo mali deo. A opet se nasa spoznaja realnosti, ovakve kakve mislimo da jeste, zasniva 70-80% na vidu. Ubedjeni smo da je to tamo sto vidimo zaista tako. A nije.

Postoje eksperimenti koji su radjeni. Da se coveku pod hipnozom sugerise da nece videti odredjenu osobu. I on je ne vidi. Ali ne postoji praznina u njegovom vidnom polju gde bi trebala biti ta osoba. Mozak nadomescuje i upotpunjuje sliku. Ako je to vec tako, ko nam sigura da nije tacan zapis iz PopolVuha, svete knjige Maja. Da bogovima nije odgovaralo da ljudi koje su stvroli toliko vide. Vec su im dunuli u lice i zamaglili vid. Da nadomescujemo ono sta ne vidimo i to prihvatamo za tako da je a nije.

Sta da radimo sto ispada da nas kvantna fizika priblizava budizmu. U Mahajami stoji da je univerzum kao mreza dragulja ciji sjaj jednog se reflektuje u drugim draguljima a svaki od njih sadrzi sjaj svih dragulja. Sve u jednom i jdno u svemu. Danasnja kvantna fizika je unistila pojam odvojenosti. Unistava pojam posmatraca, vec uvodi pojam uscesnika. Imamo glediste da je Univerzum mreza isprepletanih odnosa. Mreza u kojoj se njeni delovi mogu definisati samo kroz njihovu vezu sa celinom. Niti budizam niti kvantna fizika ne sagledavaju univerzum kao neke zasebne elemente. Vec kao obrasce medjusobnih delovanja. Da objekat kao objekat ne postoji, vec nas um uoblicuje tamo neku stvarnost u svojoj svesti.

I ne samo Budizam. Hriscanstvo delom opisuje neke druge stvari. Otac, Sin i Sveti duh. Sveto trojstvo. Sta s njim? Pa stvar je u tome, da se o subatomskim cesticama govori kako su dvojne prirode. Mogu biti talas ili cestica. Ali se pocelo postavljati vec pitanje, sta ako su to prikazi nekog treceg stanja?

Kvantno prepletanje cestica, gde iammo dve cestice, na ko zna kojoj udaljenosti. Ako jedna promeni spin, promenice trenutno i druga. Ma koliko god bile daleko.

Ako imate akvarijum i ribicu u njemu. Pa jednu kameru postavite sa strane a drugu ispod. Neko ko bi gledao na dva monitora, ne znajuci da je ista riba, bio bi zacudjen kako obe reaguju istovremeno.

Da li je trece stanje subatomskih cestica ta "riba"? Otac, Sin i Sveti duh?

A onda se vratimo na kruznicu. Sta ako se izdignemo i postanemo svesni lopte. Uzdigli se na jos jednu dimenziju postojanja. Pa skapiramo da smo bili na samo jednom nivou postojanja. Samo u rezonanci tog nivoa. Nastelovani kao radio aparat na jednoj stanici. A ne vidimo talase drugih, koji su isto oko nas.

Dok smo bili dole, postavljali bi smo hiljade pitanja o pocetku i kraju. Vodili rasprave. Tvrdili da je zbir uglova trougla 180 stepeni. Ali savijanjem trougla po ravni lopte skapiramo da svaki ugao moze biti 90 stepeni. I da ukupan zbir uglova moze biti veci od 180 stepeni.

Mozda kada prestanemo da uoblicujemo stvari i postavljamo granice umom, pocnemo videti realnost sa durgacijeg nivoa. Sveobuhvatnije i istinitije.

Sada kada smo svesniji o mogucem postojanju drugih dimenzija, univerzuma, valjda cemo tamo nekada, smanjiti ako ne i prestati sa raspravama. Prestati da se delimo, pored svih ostalih deoba, na ateiste i vernike. Vec poceti da postavljamo pitanja i svako sa svog aspekta sklapali mozaik onoga kako jeste i sta jeste.

Zivi bili. Smile