Da li ti mozes da dokazes da znas sta govoris ?
Potpuno ignorises pitanja, tako da komunikacija sa tobom postaje prilicno dosadna.
Moja uzrocno posledicna ideja ? Ova pitanja su toliko bizarna da bih te zamolio da ukoliko stvarno zelis da otkrijes svet stvarnosti sama potrazis odgovore na netu, kljucne reci " uzrok ", " posledica ", " uzrocnost "...
Mesija je covek, kao i svaki drugi. U Isaijinom prorocanstvu o Mesiji, ne da nisu mogli da prepoznaju Mesiju nego su morali da ga odbace i ubiju.... Sto se navodno desilo sa Isusom...

Нису они палили цркве зато што су били атеисти...тада је проценат атеиста био занемарљив него зато што се црква отворено ставила на чело аристрократије а против народа...А атеизам вуче корене још из античке Грчке...много је старији од социјалистичких револуција.

Јесте, али тамо је ипак био на нивоу статистичке грешке. Никада та идеја није могла да буде шире схваћена и прихваћена.

Ne postoji jedna ideologija ili skup pravila o ponašanju koji svi ateisti poštuju.
U zapadnom svetu, ateisti se smatraju nereligioznim i nespiritualnim osobama.

Međutim, ateizam postoji u nekim religijskim sistemima, kao što su đainizam, budizam i hinduizam.
Đainizam i neki vidovi budizma ne propovedaju verovanje u bogove.

Tradicija prorokovanja je bila veoma živa u prvih stotinjak godina hrišćanstva.
Sto se tice prepoznavanja proroka ili Mesaje data je uputa u ranom hriscanskom apokalipticnom tekstu
" Herminom Pastiru takodje znanom kao Jermin Pastir ".
Upute za razlikovanje pravog proroka od lažnog:

Za prave proroke

»Prema životu ocijeni čovjeka koji ima Duha božanskoga. Onaj koji ima Duha odozgo, blag je, spokojan, skroman, uzdržava se od svake zloće i od isprazne želje ovoga svijeta, sebe smatra nižim od svih ljudi, i nikome ništa ne odgovara na njegovo traženje; ne govori posamce, i Duh Sveti ne govori kad čovjek želi govoriti, nego govori onda kad Bog hoće da on govori.« (Mand. 11, 7—10).

Na to se nadovezuje opis lažnog proroka:

»Onaj čovjek koji prividno ima Duha, uzvisuje sama sebe, želi imati prvo mjesto, i odmah je drzovit i bestidan i mnogoglagoljiv; kreće se u mnogom raskošju i u mnogim drugim varljivostima, i prima platu za svoje proroštvo;
a ako mu se ne da, on ne prorokuje. Može li božanski Duh primati platu i prorokovati? Ne može Božji prorok tako činiti, nego je duh takvih prizemni duh« (Mand. 11, 12).

U ovom ranom hriscanskom tekstu nema reci Bog vec je on kao glavni karakter oslovljen sa recju Gospodin ,
Takodje nigde nema reci ili imena Isus ili Hrist ali se veruje da je on oslovljen sa reciju Sluga .

Sva ta Hriscanska prorocanstva o intervenciji Boga su prilicno nasilna .
Petrovo prorocanstvo je mnogo mracnije nego Jovanovo otkrovenje .

Sudnji dan

Sudnji dan ili strašni sud u eshatološkim religijama predstavlja verovanje u poslednji i konačni sud koji će na kraju istorije biti izveden nad ljudima, tako da razdvoji pravedne od grešnih, nakon čega će pravedni zadobiti večni život kao nagradu a grešni konačnu smrt kao kaznu.

Hrišćani veruju da će Isus Hrist suditi svim narodima, kada dođe u slavi i svi sveti anđeli sa njim (Matej 25:31).
U hrišćanstvu je učenje o sveopštem vaskrsenju, jedno od osnovnih dogmi. Između ostalog, ono je sastavni deo Nikejsko-carigradskog Simbola Vere sačuvanog od Hristovih apostola.

Armagedon

Armagedon (od hebrejski: הַר מְגִדּוֹ, u prevodu planina Megido; grčki: Ἁρμαγεδών Harmagedōn, lat: Armagedōn je prema Bibliji, mesto bitke tokom smaka sveta, koje se interpretira i u bukvalnom i u simboličnom značenju. Reč armagedon u običnom govoru se odnosi na bilo koji scenario kraja sveta.

Prema hilijastičkoj (milenarističkoj) interpretaciji hrišćanstva, mesija (Isus Hrist) će se vratiti na zemlju i poraziti Antihrista („Zver“) i Satanu u bici kod Armagedona. Satana će zatim biti bačen u ambis ili rupu bez dna na hiljadu godina, tokom kojih će Isus vladati na zemlji. Nakon što bude oslobođen iz ambisa, Satana će skupiti Goga i Magoga sa sva četiri kralja Zemlje. Oni će se okružiti logor „svetih“ i „grad ljubazni“ (misli se na Jerusalim). Sa neba Bog će na zemlju baciti plamen koja će ih progutati. Đavo, smrt, pakao i oni koji nisu upisani u Knjigu života će biti bačeni u Gehenu (ognjeno jezero koje gori od sumpora).

Reč armagedon se pojavljuje samo jednom u grčkom prevodu Novog zaveta u Otkrovenju Jovanovom. Ona potiče od hebrejskog har magido (הר מגידו), što znači „planina Megido“. Megido je brdo na kom su građene antičke tvrđave da čuvaju glavni put Via Maris, koji povezuje stari Egipat sa Mestopotamijom. Megido je poprište nekoliko bitaka, uključujući one iz 1469. pne. i 609. pne.. Današnji Megido je gradić oko 40 km jugozapadno od južne obale Galilejskog jezera.

Apokaliptička literatura u hrišćanstvu

Hrišćanstvo je iz jevrejske apokaliptike nasledilo nekoliko bitnih koncepata: istorijsku svest (lociranje istine na prostor istorije kao polja božjeg delovanja), eshatologiju, i pojam zajednice, koji karakteriše odbijanje helenskog individualizma, te premeštanje istine iz oblasti misaonog u oblast zajedničke aktivnosti.

Kraj svega postojećeg neprekidno je opčinjavao rane hrišćane, koji su očekivali da će se Bog uskoro umešati u zemaljske poslove da bi zbacio sile zla i uspostavio svoje carstvo na zemlji, sa Isusom na čelu. Neki hrišćanski pisci su pisali proročke priče o tome šta će se desiti prilikom tog kataklizmičkog kraja sveta koji ćemo doživeti.

Jedna od hrišćanskih apokalipsi je na kraju uključena u Novi zavet: Jovanova Apokalipsa. Druge, kao što su Petrova Apokalipsa i Jermin Pastir, bile su takođe popularni tekstovi u određenom broju hrišćanskih zajednica u prvim vekovima crkve.

Nema ateizma u religijskim sistemima. Đainizam, budizam i hinduizam sasvim na kratko ignorisu to pitanje da bi se bavili prakticnim tehnikama. Njima na kraju krajeva sami dolaze do spoznaja o kojima se u hriscanstvu govori kroz djela svetaca i proroka.

Neki samo ali ne svi ,

Ateizam i duhovna verovanja, Budizam i Hrišćanski ateizam

Zbog nepostojanja boga tvorca, budizam se često opisuje kao neteistička religija.
Za osobe koji se samoidentifikuju kao ateisti se često pretpostavlja da su nereligiozni, ali postoje i neke upute unutra velikih religija koje odbacuju postojanje boga tvorca. U poslednjih nekoliko godina, u nekim verskim denominacija se nakupio određen broj otvoreno ateističkih sledbenika, poput humanističkih jevreja i hrišćanskih ateista koji odbacuju postojanje božanstva, ali se pridržavaju poruka o moralu.

U najužem smislu pozitivni ateizam ne povlači neka specifična verovanja, osim neverovanja u bilo kakvo božanstvo. Zbog toga ateisti mogu da prime širok spektar duhovnih verovanja. Iz istog razloga, ateisti mogu da poseduju širok spektar etičkih verovanja, od moralnog univerzalizma humanizma, koje zagovara da se moralni zakon mora dosledno primeniti na sve ljude, pa do moralnog nihilizma, koji je misljenja da je moralnost besmislena.


Veliki  Procenat ljudi u evropskim državama koji je rekao:
„Ne verujem da postoji bilo kakvog oblika duha, boga ili životne sile.“
Međunarodno istraživanje je pokazalo pozitivnu vezu između nivoa obrazovanja i neverovanja u neko božanstvo, a istraživanje Evropske unije je pokazalo pozitivnu vezu između ranog napuštanja škole i verovanja u nekog boga.

Teško je odrediti broj ateista u svetu. Osobe koje odgovaraju na ankete o veri mogu drugačiji definisati ateizam ili praviti drugačiji razlike između ateizma, nereligioznih verovanja i neteističkih religioznih i duhovnih verovanja.

Hindus ateista bi mogao sebe da predstavi kao hindusa, iako je u isto vreme ateista. U istraživanju iz 2005. koje je objavljno u Enciklopediji Britanika je pokazalo da nereligiozne osobe čine oko 11,9% svetskog stanovništva, a od njih ateisti sacinjavaju svega 2,3%. Ove brojke ne ubrajaju one koji slede ateističke religije, kao što su neki budisti.

Postoji razlika između budizma koji ne daje odgovore na pitanje postojanja Boga i ateizma koji izricito tvrdi da Tvorac ne postoji. Dakle prvi je na blago nereligioznoj umjerenoj poziciji agnosticizma. Dok je drugi potpuna suprotnost religiji. 

Sto se tice rasprostranjenosti ateizma EU on varira, bez obzira na nivo obrazovanja i BDP zemlje. Npr Nijemci, Austrijanci a pogotovo Italijani su mnogo religiozniji od Bugara i mnogih drugih koji su bili pod SSSR jarmom.

Ала си ти опсједнут божјим постојањем. Да га нема ваљало би га измислити... (Не)постојање неког "непокретног покретача" и сличног је најмањи проблем људи

.. ateizma koji izricito tvrdi da Tvorac ne postoji...

Ateizam tvrdi da nemamo dokaza da bog/tvorac ili vise bice postoji.

To tvrdi agnosticizam. Ateizam tvrdi da ne postoji.