Zo­ri­ca TO­MIĆ, 20. avgust 2006

BE­O­GRAD - U 4.800 se­la gde da­nas ži­vi 50 od­sto sta­nov­ni­štva Sr­bi­je, pro­sek sta­ro­sti je 60 go­di­na. Struč­nja­ci tvr­de da će u na­red­noj de­ce­ni­ji 1.200 se­la pot­pu­no ne­sta­ti. Ka­da se to­me do­da po­da­tak da u Re­pu­bli­ci go­di­šnje umre vi­še od 40.000 lju­di ne­go što se ro­di de­ce, ja­sna je sli­ka bu­duć­no­sti. Me­đu­tim, i po­red cr­ne sta­ti­sti­ke, struč­nja­ci tvr­de da ni­je se­lu vre­me za ope­lo, već za hit­nu iz­ra­du na­ci­o­nal­ne stra­te­gi­je da se na­đe i omo­gu­ći iz­laz iz za­i­sta te­ške si­tu­a­ci­je. Jer, se­lo je naj­i­spla­ti­vi­ja in­ve­sti­ci­ja Sr­bi­je, ako uop­šte ho­će­mo da op­sta­ne­mo i ako je to i dr­žav­ni in­te­res.
Sve ze­mlje u okru­že­nju ura­di­le su mno­go vi­še od nas, a Evro­pa je već odav­no se­o­skoj za­jed­ni­ci da­la do­bre uslo­ve za pro­iz­vod­nju, pod­sti­caj­ne pla­no­ve, usme­ra­va­nja, pa ta­mo­šnji se­ljak, uglav­nom ne ra­di sa gu­bit­kom. Kad sla­vi Bo­žić i No­vu go­di­nu, on tač­no zna ko­li­ko će u na­red­noj go­di­ni za­ra­di­ti na mle­ku, ili krom­pi­ru.
Eko­nom­ske, so­ci­jal­ne i de­mo­graf­ske lo­mo­ve se­la mo­že da za­u­sta­vi sa­mo dr­ža­va, ako ta­mo stvo­ri iste uslo­ve za ži­vot, kao u gra­du, što je i za­po­če­to pre 25, go­di­na otva­ra­njem do­mo­va zdra­vlja, po­šta, ob­na­vlja­njem do­mo­va kul­tu­re, ra­znim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma kao što je bi­la "Se­lu u po­ho­de", na pri­mer.
- U na­šim se­li­ma sa­mo se gro­blja ši­re. Se­la se da­nas uglav­nom pra­zne. U nji­ma ži­vi 250.000 "mo­ma­ka" ko­ji su na po­la ži­vot­nog ve­ka, a još se ni­su ože­ni­li i de­ca im se ni­su iz­ro­di­la - ka­že prof. dr Đu­ra Ste­va­no­vić, di­rek­tor Za­vo­da za so­ci­o­lo­gi­ju se­la. - Si­ro­ma­štvo sve ubr­za­ni­je ra­ste, a ono do­no­si ubi­stva u po­ro­di­ci, ka­kva ni­ka­da ni­su za­be­le­že­na, pre­va­re, kra­đe, dro­gu. Oko 30.000 sta­ja za tov sto­ke je pra­zno. Da ima ra­ču­ni­ce i do­bre or­ga­ni­za­ci­je, svi bi ra­di­li i pe­va­li i ži­vot bi bio dru­ga­či­ji.
- Op­sta­nak se­la ne zna­či sa­mo ba­vlje­nje po­ljo­pri­vre­dom, već i raz­vo­jem ra­znih uslu­žnih de­lat­no­sti. Ako se u se­lu raz­vi­ja sa­mo agrar, ne­ma mu op­stan­ka. Za­to se mo­ra ula­ga­ti u tu­ri­zam, u pro­iz­vod­ne i pre­ra­đi­vač­ke po­go­ne, pu­te­ve i sve što je do­bro za raz­voj. Sa­mo u tim uslo­vi­ma lju­di će pre­sta­ti da be­že sa se­la, sma­tra pro­fe­sor Ste­va­no­vić.
Pre dve i po de­ce­ni­je dr­ža­va je po­kre­nu­la ak­ci­ju ka­ko bi za­u­sta­vi­la od­la­zak se­o­skog sta­nov­ni­štva u gra­do­ve. Ta­da smo re­kord­no iz­vo­zi­li me­so, po­vr­će i vo­će, pe­čur­ke, le­ko­vi­to bi­lje...
- Na­pra­vlje­ni su am­bi­ci­o­zni pla­no­vi raz­vo­ja od Ki­kin­de do Tr­go­vi­šta - ka­že Sto­jan Jev­tić, pot­pred­sed­nik Pri­vred­ne ko­mo­re Sr­bi­je. - Ta­da je oži­ve­la is­toč­na Sr­bi­ja, "Džer­vin" u Knja­žev­cu ra­ste, otva­ra­ju se mle­ka­ra, far­me ova­ca na Mi­ro­ču u Bo­ljev­cu, Pi­ro­tu, Svr­lji­gu... Sve je to mo­ti­vi­sa­lo se­lja­ke da osta­ju kod ku­će, jer je po­sto­ja­la na­da u bo­lje su­tra. Otva­ra­li su se i pre­ra­đi­vač­ki ka­pa­ci­te­ti za vo­će i po­vr­će u Le­skov­cu, Vla­di­či­nom Ha­nu, Po­ljo­pri­vred­ni kom­bi­nat Be­o­grad ta­ko­đe je bio u raz­voj­nom za­le­tu, a vo­će i po­vr­će, šum­ske plo­do­ve i le­ko­vi­to bi­lje, ku­po­va­li su i stran­ci. Slo­ve­ni­ja je na­pra­vi­la pre­ra­đi­vač­ke ka­pa­ci­te­te i iz­vo­znu stra­te­gi­ju na vo­ću iz Sr­bi­je i Bo­sne.
Da­kle, ima­lo se ko­me pro­da­ti. Da­nas je sve dru­ga­či­je.
Da smo ta­da na­sta­vi­li raz­voj­nom po­li­ti­kom, in­te­res bi za­u­sta­vio sle­de­ću ge­ne­ra­ci­ju na ze­mlji - ka­že Da­ni­lo To­mić, pot­pred­sed­nik Pri­vred­ne ko­mo­re No­vi Sad. - Čak bi se mo­žda iz­bri­sa­le ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce ko­je smo ima­li od in­du­stri­li­za­ci­je i ma­sov­nog od­la­že­nja se­lja­ka u gra­do­ve i sve ka­sni­je mi­gra­ci­je. I da­nas ima na­de uz do­bru stra­te­gi­ju raz­vo­ja se­la. U 778.000 ga­zdin­sta­va, ko­ja su op­sta­ja­la i u mno­go te­žim uslo­vi­ma, ima ve­li­kog, ne­is­ko­ri­šće­nog ka­pi­ta­la u zna­nju, ka­ko šta pro­iz­ve­sti, od­ga­ji­ti, uto­vi­ti, ob­ra­di­ti... Tre­ba to zna­nje pre­tvo­ri­ti u pa­re, a bez dr­ža­ve to je ne­mo­gu­će.

DE­VOJ­KE
SE­DAM­DE­SE­TIH i osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, ro­di­te­lji u se­lu ma­sov­no su žen­sku de­cu "da­va­li na ško­le", ka­ko bi lak­še pro­šle u ži­vo­tu. De­voj­ke su oti­šle u gra­do­ve za bo­ljim ži­vo­tom, a mom­ci su osta­ja­li u se­lu i sve te­že se že­ni­li. To je je­dan od ve­li­kih raz­lo­ga što je da­nas u srp­skim se­li­ma to­li­ki broj neo­že­nje­nih mo­ma­ka, sma­tra­ju so­ci­o­lo­zi. A, gde ne­ma de­vo­ja­ka, ne­ma ni de­ce.


Izvor: Novosti

... cini mi se da ce u narednih 50 godina otpoceti obrnut proces: zivot(arenje) u gradu ce ljudi menjati za zivot na selu
i iz hiljadu i jednog razloga, samo na selu ce moci normalno da se zivi...
ne aludiram na krah savremenog drustva- takav je proces neminovan

danas se zemlja i kuca negde u unutrasnjosti moze kupiti za bagatelu- za par hiljada evra hektar najplodnije zemlje, za desetinu hiljada evra lepa kuca sa okucnicom...
mislim da ce za pola veka takav imetak vredeti pravo malo bogatstvo 

da to jesi upravu nije problem u selimsa problem je u mentalitetu ljudi sa sela u mnogim zemljama sveta je lepota imati kucu na selu biti izolovan mnogo slobodniji nego u gradu itd ali mi imamo drugi problem a to su ti ljudi na selu i njihov mentalitet!
zavidni su ljubomorni zele komsiji sve najgore kolju se izmedju brace za 1metar zemlje a zamisli sta su spremni da urade nekom ko je tu eto tek tako dosao i jos ima para maltretiraju zene decu neuredni su krave ovce koze svinje smrdi na sve strane sto recimo nije slucaj na zapadu jel zna se gde ljudi zive i gde su im kuce za zivot tu se ne nalaze farme vec odvojeno naravno to nije slucaj sa svakim selom i nisu svi ljudi sa sela takvi ali mnogo je takvih slucajeva kod nas i zato se kod nas sela gase jel pogotovo devojke koje god imaju priliku one beze u gradu iz jos jednog razloga jel zenska deca na selu se tretiraju kao neznam ni ja sta mora da slusa oca dedu babu majku brata nesme da spava ni sa kim nesme da ima momka nesme ovo nesme ono i zivi kao poslednji slepac i normalno je da sve sto joj je u glavi to je kako odatle da pobegne i da vise nikoga ne vidi e to je glavni problem na selima taj njihov mentalitet!